Najnovije blog objave

Radnja se dešava u ruralnom kraju između dva brda. Umrla je baba Jevrosima i baba Živki je zapalo da je okupa i sredi za sahranu. Jevrosima je bila sa onog drugog brda koje je delio potok bez mosta. Narod s obe strane brda je naslagao neke trupce da bi lakše i bez kvašenja prelazili dotični potok ali nikada nisu to uradili po PeeSu i nikada ga nisu Bog zna kako učvrstili. Jevrosimina poslednja želja je bila da je sahrane u rodnom selu, pod starim hrastom, koji je tog leta punio oko 300 godina.

Ćale mi nikada u životu nije čestit'o rođendan al' zato mi imendan, nikada nije zaboravio, čak ni kada smo bili udaljeni po par hiljada kilometara. Poslednji put mi telefon zazvonio na splavu, savski kej bb, pored Gusara... zaista je bilo rano, oko pola osam ujutro i probudio me iz dubokog sna. Čestitao mi je imendan i pitao me je za zdravlje. OK sam k'o i obično, Ti? To je bilo sve i svaki suvišan razgovor ne bio prirodan. Nikada se niko nikome nije jadao, poveravao, postavljao

Vraćam se u svoj rodni grad posle trideset godina. Srećna ali pomalo nesigurna, zbunjena sve mislim uzeće me neko za ruku i vratiti tamo odakle sam došla.
Hodam po ulicama bez cilja, tek tako, da osetim blagodet slobode, širine, gužve, da uživam u šuštanju lišća, cvrkutu ptica, kreketanju žaba.
Raširenih ruku vrtim se u krug kako bih što više udahnula ovog divnog vazduha...sedam na obalu reke i pitam se ...šta ja tu radim? Zar nisam do juče bila tužna, nezadovoljna,

Neverovatna je želja ili glad tog osećaja da si voljen.. Eto znaš me razgolićenih emocija kako bacam osećanja kao konfete...
Nekako se čudno poklopilo vreme, trenutak u svemiru da smo se našli i da si predstavio sve što mi treba sa istim sklonostima sličnim interesovanjima...
Vidim dobro si zaštićen..I zavidim ti na tome....Ne znam zašto kod mene je sve vidljivo i jasno , a nikad nisam bila ovo što sada sebi dozvoljavam...
Ne mogu ti ući u glavu...Ali mislim da

Danas je Dunav bio moj jedini prijatelj.
Da ,njega sam izabrala, on samo sluša, ne savetuje, ne pametuje samo se ponekad zatalasa...znam to je znak da me razume.
Sedoh skroz dole na zadnju stepenicu, kako bih ga dodirnula, pomilovala zahvalna jer me trpi , jer me razume...znam uvek me čeka, oseća on kada mi je potreban.
Tu, sasvim, blizu kao vojnici stoje ribolovci smireno zabacujući mamac, ne vide me čini mi se...pa da, oni zato i dolaze, pecaju to je njihov svet. Šta je njima

#HLHS - Hypoplastic Left Heart Syndrome

Kako svi, laički, kažu - dijete bez pola

Bili su to dani pred Badnjak i Božić. Dani kada smo trebali srediti sve papire kako bismo se uputili po neophodnu šansu za život. Prvu šansu u nizu. Strka, zbrka.. Nije me bilo briga što sam tek rodila. Ja ću se snaći. Bitno je bilo u jednom danu izvadit putovnice za malog i za mene. Sreća u nesreći jest bila ta što kod nas postoje kardiolozi koji shvaćaju situaciju

Ovo je jedno staro i tradicionalno jelo koje se prenosi sa kolena na koleno. Neko ga zove bećar paprikaš neko sataraš, ali nije važno ime važno je da je ukusno. A zaista je ukusno. Kada znamo da u jelo ide paprika, luk, paradajz, a to su sve naši domaći proizvodi i to je prava zdrava hrana. E sad ovaj bećar paprikaš ili sataraš se pravi sa raznim varijacijama. U suštini to je prilog, mada može da se jede i sam. Ali obično se on servira uz neko meso ili evetualno jaje. Neki za bećarac

Publikovanje nekog razmišljanja, tvrdnje, stava, svedočenja o događajima, nedelanju, delima i nedelima, zahteva prepoznavanje posebnog momenta u kome će ono (obelodanjivanje) dobiti pun smisao. Ti trenuci nisu odraz pogodnog političkog miljea, straha od reperkusije, niti pukog zahteva današnjice. Oni nose pečat unutarnjeg smirenja svedoka. Pisati o zbivanjima iz situacije ozlojeđenosti, lične povređenosti, znači svedočiti o nepravdi u besu. Bes je odgovor samozaljubljenog sopstva koje

Za život je dovoljno i pola srca..

Kćerka mirno spava u krevetu u svojoj sobi, sin se nemirno prevrće na krevetu u našoj sobi dok suprug iskušava svoje strpljenje u noćnoj smjeni.

Ja sjedim za kompom i danas, na svoj rođendan, prisjećam se uspona i padova u protekle dvije godine..

Možda se to nekima čini sebično ili egoistično, no ja sam priželjkivala da se moj sinček rodi na moj rođendan, 15.12.2011.. Sjećam se kako sam taj dan plesala

Dans sam kupio avio kartu za Beograd kao prvi korak prema ostvarenju mojih planova da zivim oko Frusske Gore do kraja zivota . Uh,uh,uh teske reci -

Olducio sam da posle 7 godian rada i zivota vani , da kupim kucici negde okop Frsuke Gore i da s e tamo naselim .

Malo sam nervozan , jer nisam rodjen u Vojvodini, niti poznam ikog ali secam se nekoh finih i pitomih ljudi dok sam poslom boravio tamo .

Ja imam iluziju o mom novom zivotu . Da su ljudi meksi i