Najnovije blog objave

Ćale mi nikada u životu nije čestit'o rođendan al' zato mi imendan, nikada nije zaboravio, čak ni kada smo bili udaljeni po par hiljada kilometara. Poslednji put mi telefon zazvonio na splavu, savski kej bb, pored Gusara... zaista je bilo rano, oko pola osam ujutro i probudio me iz dubokog sna. Čestitao mi je imendan i pitao me je za zdravlje. OK sam k'o i obično, Ti? To je bilo sve i svaki suvišan razgovor ne bio prirodan. Nikada se niko nikome nije jadao, poveravao, postavljao

Ma čiste su laži i gnusne prevare da mi sirene ne volimo da lutamo suvozemno, onako kad se maskiramo u smrtnike (da se razumemo ne nosimo kišni mantil i fotoaparat...no da ne širim temu...)..
I tako nošena svojim na daleko poznatim nemircima opet zalutah u omiljeno od svih mora, ili bivših mora ono Panonsko, a volem ga.. Ima li šta lepše od praćakanja po žitu, valjuškanja po mulju uz zaostale žabice,sunčanja na Petrovaradinu noću, uz čašu crnog vina...Ma, milina...

Moja ravnica


Možda su tragovi ostali
na putu
povratak da čekaju
umornog koraka
oborenog pogleda
putuje...
Tišina polja ne postoji
od zuja nad rascvetanim
Suncokretima
oslikana krilca trepere
u pokretu presretanja
vremena upletena u kike
ukrašene mašnicama
nalik leptiru...
Vrtlog podiže nezadrživo
misao odlutala
uplašeno se skriva

...kada bi samo znao
kada bi samo vidio
moju tugu
moju toplu suzu
što klizi niz
lice
kada bi ti samo vjetar
uzdahe moje donio
nikada me
samu ostavio
nebi
kada bi znao
za bol
kada nisi tu
nikad, nikad
odlazio ne bi..

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice

Doslo je leto, napolju pece
40 stepeni, pa pistim ko modem
ne vredi klima, sav sam u znoju
moracu vala na bazen da odem


Spremamse kratko, gace obucem
Rej Blam na oci, peskir na rame
Zurim da uzmem najbolje mesto
tamo ce doci sve mlade mame....


Ko u marketu, svuda reklame
za meso, ribu, mlekare razne
pa ljudi moji, gde pre da gledam
od toga mo'z u nesvest se padne


Gle onu tetu, kupaci

Jesen zimi zatvorila vrata.

Sunce greje lišće uvenulo.

Pokušavam s mukom da se setim

dal' je nekad vreme takvo bilo.




I setim se one zime naše

kad po snegu škripaše koraci.

Dok glas tvoj mi dušu grejaše

poljupci mi pahulja prijaše.




K'o da si ih slala Ti sa neba

da me ljube u večeri hladne.

Tvoje usne i rumenog obraza

Bishop kaže:

Mesecevo Srebro

Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore

zosim kaže:

SAMO TO


Pogledaj ruku
samo to
Uklesana reč na poleđini osmeha
klonulog tela prva je ikad
pribeležena

Obrgli tišinu
samo to
Kad se u oku rosa zacakli
promucaj kao da se prvi put
proslovilo

Nešto stida
samo to
Neozleđenom svetlošću Lune
stihove piši kao da poezija nikad
pisana nije

Vlas kose
samo to
Kafa s cimetom i kap crvenog

Da tebe ima osim tebe same
koja mi nisi ni na dohvat želja
ne bi moje nade bile izgubljene
i besane noći tako neizbježne
u dimove crne opet uvijene.


Da tebe ima ili da postojiš
U liku druge bilo koje žene
Ja bih svoju ljubav drugoj tebi dao
I moje bi nade bile ostvarene.


Al tebe nema osim tebe same
Ko što je sunce samo samcijato
I zalud je meni mjesec tvoga neba
Kad