Najnovije blog objave

Moja ravnica


Možda su tragovi ostali
na putu
povratak da čekaju
umornog koraka
oborenog pogleda
putuje...
Tišina polja ne postoji
od zuja nad rascvetanim
Suncokretima
oslikana krilca trepere
u pokretu presretanja
vremena upletena u kike
ukrašene mašnicama
nalik leptiru...
Vrtlog podiže nezadrživo
misao odlutala
uplašeno se skriva

#HLHS - Hypoplastic Left Heart Syndrome

Kako svi, laički, kažu - dijete bez pola

Bili su to dani pred Badnjak i Božić. Dani kada smo trebali srediti sve papire kako bismo se uputili po neophodnu šansu za život. Prvu šansu u nizu. Strka, zbrka.. Nije me bilo briga što sam tek rodila. Ja ću se snaći. Bitno je bilo u jednom danu izvadit putovnice za malog i za mene. Sreća u nesreći jest bila ta što kod nas postoje kardiolozi koji shvaćaju situaciju

Publikovanje nekog razmišljanja, tvrdnje, stava, svedočenja o događajima, nedelanju, delima i nedelima, zahteva prepoznavanje posebnog momenta u kome će ono (obelodanjivanje) dobiti pun smisao. Ti trenuci nisu odraz pogodnog političkog miljea, straha od reperkusije, niti pukog zahteva današnjice. Oni nose pečat unutarnjeg smirenja svedoka. Pisati o zbivanjima iz situacije ozlojeđenosti, lične povređenosti, znači svedočiti o nepravdi u besu. Bes je odgovor samozaljubljenog sopstva koje

Segmenti izlaganja dr Zorana Popadića, medikalnog onkologa

Pravoslavlje je doslovan prevod grčke reči ortodoksija i ne znači pravu veru nego autentično, pravo slavljenje Boga i njegovog tvoračkog dela, tvorevine, pa i čoveka. Čovek je prilik, podobije Božje koje u osvešćenju duhovnog iskustva stremi liku, tj.prvoliku Hristosu. „Hristos je Bog koji je to ustanovio kao Evharistiju, Božansku Liturgiju“ govori Žarko Vidović. Crkva je nebesko carstvo, Liturgija. U crkvi

Segmenti izlaganja dr Zorana Popadića, medikalnog onkologa

Grehom čovek je razlomio i sekularizovao svoje biće, izazvao kvar na svim nivoima očitovanja. U trenutku kad je zagrizao plod sa drveta spoznanja Dobra i Zla čovek je počeo da broji svodeći svet na ljudsku, korumpiranu meru. Broj je imenovanje praslike, ideje stvaraoca, on otkriva relaciju ospoljenog spram Jedan. Progresija brojeva je obnažanje Božanskih energija, Božjeg stvaranja. U činu ljudskog stvaranja nastaje

Segmenti izlaganja dr Zorana Popadića, medikalnog onkologa

Čovekova sposobnost da se raduje bitiju blagoslov je Božiji na čoveku. Čovek u
dar-maru svoje egzistencije, ostrašćen, ne razlikuje postojanje od nadpostojanja, od duha. On u svojoj lišenosti duha ima ima osećanje da je lišen samog postojanja. „Ostrašćena duša zato traži tajnu nadbitija u samom telesnom bitiju“ kako je pisao Žarko Vidović. Ljudi vođeni strastima žive kao pupoljci što se okreću

KULTURNI CENTAR SMEDEREVO 22.03.2003.
Tribina: „Crkva i savremene bolesti“ – gosti: duhovnik, psihijatar i onkolog.
Segmenti izlaganja dr Zorana Popadića, medikalnog onkologa

Neoplazme i duševni poremećaji pogađaju dva od tri aspekta ljudskog postojanja. Pred vama sede duhovnk, psihijatar i onkolog. U nama su kristalizovane i otelovljene sve tri osnove našeg postojanja: duh, duša i telo. Ja večeras neću govoriti o malignim bolestima, iako one pogađaju

Jedan moj poznanik, doktor, ginekolog, zvanično je medicinski stručnjak, da ne kažem naučnik, razume se u sve (i najniže i najviše) nivoe nauke, dok je nezvanično zapravo običan mehaničar, da ne kažem zanatlija. Da bi skrio svoj pravi identitet daćemo mu ime Pičkonja Donjomehaničić.

Otklonio je sve moguće vrste kvarova na hiljadama pičaka, popravio je hiljade pokvarenih pičaka, ali nikako nije mogao da napravi novu pičku ili da već postojeću pičku upotrebi u privatne

Sinoj rekoh da tražim dozvolu (i pomilovanje) da ogovaram Jarca. Pa ko je razumeo razumeo je, a ko nije razumeće upravo sada. Čisto da se zna: dobili smo dozvolu od Jarca.

Jedan moj poznanik, inteligentan, pametan i totalno blesav, rano je oćelavio, pre svojih 30 godina, ali da ne bi izgledao kao deda obrijao je i redovno brije kosu sa strane, a pustio jareću bradicu, te je dobio nadimak Jarac.

Tip redovno ide u teretanu, diže tegove preko svojih mogućnosti, radi kao

Ovo je jedna sasvim nova depresivna pesma i ja njome pozdravljam sve depresivne.

NesaDeBeli kaže:

Depresivna pesma.

Sve mi danas fali ,
al' najviše sreće
go sam kao pištolj
sa i bez odeće,
na život sam kivan
tako depresivan.

Crna mačka stoji
na mom crnom putu
zajedno sa tugom
u crnom kaputu
i čem' da se nadam
kad u bedak padam.

I sunce me zeza
pa neće da grane,