Najnovije blog objave

Danas je Dunav bio moj jedini prijatelj.
Da ,njega sam izabrala, on samo sluša, ne savetuje, ne pametuje samo se ponekad zatalasa...znam to je znak da me razume.
Sedoh skroz dole na zadnju stepenicu, kako bih ga dodirnula, pomilovala zahvalna jer me trpi , jer me razume...znam uvek me čeka, oseća on kada mi je potreban.
Tu, sasvim, blizu kao vojnici stoje ribolovci smireno zabacujući mamac, ne vide me čini mi se...pa da, oni zato i dolaze, pecaju to je njihov svet. Šta je njima

#HLHS - Hypoplastic Left Heart Syndrome

Kako svi, laički, kažu - dijete bez pola

Bili su to dani pred Badnjak i Božić. Dani kada smo trebali srediti sve papire kako bismo se uputili po neophodnu šansu za život. Prvu šansu u nizu. Strka, zbrka.. Nije me bilo briga što sam tek rodila. Ja ću se snaći. Bitno je bilo u jednom danu izvadit putovnice za malog i za mene. Sreća u nesreći jest bila ta što kod nas postoje kardiolozi koji shvaćaju situaciju

zosim kaže:

ISPRAĆAJ
(posvećeno Baći i njegovom preminulom ocu)


Noga pred nogu
Korak po korak u Palanci
Za prijateljem koji ne hoda
Počiva anđelima poklonio smeh ne diše
Pored puta devojke prodaju šargarepu uz natpis
Slatke kao mi
Ne pokreću se ko priđe
Darivan je celovom crvenih usana
Brat po duhu ne čita drhti ne piše
Kamen u pustopolju nesanice
Gde ga je ruka očeva
Za oprost takla

CVETANJE BOJA
(Goranu Miciću)

U očima doma
suze radosnice sledio mraz

U kuhinji se
pod patronažom supruge
mirisi glože

Podjarmljene
u knjigama poezije
sa polica ćućore reči

Toplo nam je nismo
sami u tami
materije
cvetaju boje

Zosim Popac

Jednog zutog dana

Bilo je to jednog zutog dana....
Sedeo sam s prijateljem u mojoj ulici,
na maloj drvenoj klupi ispred zgrade.
Da, po nama, znanoj navici, ocutimo price stare,
kao sto prijatelji i rade....

Podocnjake su mi skrivale naocari,
a lice dlacice trodnevne brade.

Palio sam ko zna koju cigaretu,
ah, ta rdjava navika iz srednjoskolskih dana.
Koracala si najnespretnijim korakom na svetu
i muljala po dzepu,

*
(Vojkanu Čvoroviću)

Tek su čvorci
razdevičili jutro
Dan se već trontao
svetlosnim ruhom

Klošarima
iz kontejnera širio se
miris pekara od stida

crvenele su reči
U gradskom metežu čuh
bat očevih koraka

U sobi 26 na Klinici
za očne bolesti
dan je skliznuo bez pitanja
u vreli dlan prijatelja

Zosim Popac

... volim vetar... volim kada duva... ludački... kada te tera da menjaš težište tela da bi mogao da hodaš... kada savija grane do granice loma... kada krade šešire... volim da ga gledam u oči poluotvorenih kapaka... da mu osetim miris koji donosi od Bogtepitaodakle... da mi kvasi lice sitnom kišom...volim kada se igra sa plamenom iz ''Zippa'' dok pripaljujem cigaretu... volim ga od malih nogu... naučio sam da komuniciram sa njim... moj drugar...

... bavio sam se jedrenjem

Nedaj da te otrov zene lomi
Nedaj da se tvoje srce slomi
Ti si vrednost svojih zelja
Cuvaj snagu svojih prijatelja

Pusti zene neka truju
Te zene samo putuju
Cilj im nije tvoja ljubav
One zasluzuju samo zaborav

Ako te ova pesma ne utesi
Uzmi kljuc od proslosti
Baci ga njoj u lice
Da joj zauvek ostane etiketa nevernice.

Ovo je pesma posvecena mom dragom prijatelju mraku, koji je izrazio

Ne prisvajaj me. Podeljena briga nije epoleta za napredak
U poretcima egoističnih bitnosti.
I ne raščinjujem te ako ti nekad nešto prećutim.

Granice vređaju samo agresore.

Citam Bombicin blog, tema prijateljstvo.
Hm ...
Pa sam se zamislila.
Imam li pravog prijatelja, onako pravog, u vatru ako treba.
Imam.
Njih dve, Lelu i Su.
Znamo se citav zivot.

Prvo smo se igrale sa lutkama,pa bojazljivo krenule u prve izlaske.Potom i neke zore docekivale u kafanama.
I lumpovale.
I letovale.
I zimovale zajedno.
Kad se setim samo, jedan dan bez njih.
Smak sveta.
I okumile smo se.