Najnovije blog objave

Vraćam se u svoj rodni grad posle trideset godina. Srećna ali pomalo nesigurna, zbunjena sve mislim uzeće me neko za ruku i vratiti tamo odakle sam došla.
Hodam po ulicama bez cilja, tek tako, da osetim blagodet slobode, širine, gužve, da uživam u šuštanju lišća, cvrkutu ptica, kreketanju žaba.
Raširenih ruku vrtim se u krug kako bih što više udahnula ovog divnog vazduha...sedam na obalu reke i pitam se ...šta ja tu radim? Zar nisam do juče bila tužna, nezadovoljna,

Orhanowski kaže:

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno

Bishop kaže:

KROJ

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju

Bishop kaže:

Mesecevo Srebro

Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore

LilShizle kaže:

Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom

SQUAW kaže:

PLAVI ČUPERAK

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj čuperak plavi
već jedne Sanje iz šestog 'a'.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,

SQUAW kaže:

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto

O jednoj bivsoj...

Kad Zemlja okrene novi krug,
svetlost dopre i do mene malog,
odsecam mrznju i gasim strug
a srce, dajem lipoj u zalog.

Sekundara na izbledelom, okruglom satu
odbrojava tvoje korake ka vozu,
pozdravljas me osmehom, dok levom cipelom stojis jos u blatu
i ostavljas mutno, kao kroz neprocedjenu bozu

Da rat, ne napravi svinjariju tesku
eto mene, na trgu Jelacica bana
sad zivim od odsjaja zubica

Svi znaju da je Pasternak (Boris Leonidovič, 1890-1960) napisao roman „Doktor Živago“, za koji je 1958. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali je manje poznato da je pisao i poeziju. Najpoznatije su mu zbirke „Iznad barijera“, „Sestra moja, život“, „Teme i varijacije“ i „Drugo rođenje“. Iako njegova poezija deluje dosta tvrdo, kao stihovana intelektualistička rasprava, ipak se mogu naći neki lepi stihovi.

Među njima se nalazi o moja omiljena pesma, pod naslovom “Objašnjenje”,

Obraćam se sa molbom svima koji znaju, ili mogu da me upute gde da pronađem i kupim knjigu:
" ŽITIJA SV.SAVE OD BOGUMILA MONAHA"
AUTORA DRAGANA JOVANOVIĆA
unapred zahvalna