Najnovije blog objave

Vraćam se u svoj rodni grad posle trideset godina. Srećna ali pomalo nesigurna, zbunjena sve mislim uzeće me neko za ruku i vratiti tamo odakle sam došla.
Hodam po ulicama bez cilja, tek tako, da osetim blagodet slobode, širine, gužve, da uživam u šuštanju lišća, cvrkutu ptica, kreketanju žaba.
Raširenih ruku vrtim se u krug kako bih što više udahnula ovog divnog vazduha...sedam na obalu reke i pitam se ...šta ja tu radim? Zar nisam do juče bila tužna, nezadovoljna,

..... ako noćas poželiš
nežne dodire moje
ako poželiš let
do raja i malo dalje
zažmuri, ispruži ruke
i ja to isto radim
pronađi želju moju
u čvor je zapetljaj
sa tvojom
poletimo, zajedno, mila..........Đ B

Skoro sam citala u britanskom clanku o nekim eto da tako kazem dnevnim ritualima,dosta toga se vezalo za fudbal npr srecne carape,upaliti cigaru u odredjeno vreme,itd.

Za uobicajene potrebe kao sto su intervju za novi posao,upis na faks ili ljubavni sastanak mnogo njih ima drugacije metode.

Ne znam malo mi to sve smesno mada priznajem imam 2 rituala koja koristim,kucni u drvo i jedenje cokolade pred neki ispit

Ako imate neke rituale

Zarekla sam se da nikako necu vise gledati preko svog ramena!Al, ne izdrzah,nego malo ,malo, bacim pogled i vidim njega-Stalnog pratioca...(nije zgodan kao Bred Pit u onom filmu...),ali nije ni toliko los..

moja sopstvena smrt,pratioc ..Kako samo vreba ..i uz njega i zapanjujuci kratak zivot ,pocinjem da se pitam:'' Treba li da izbegavam da radim stvari koje stvarno zelim da radim..?...
Mogu da se plasim,.a,mogu da ga iskoristim da naucim da efikasno zivim...Ne bih volela

Juče je bilo pet meseci otkako sam počeo da grejem stan. Ložimo drva u pećku, održavamo vatru za svako sledeć jutro, kao domoroci. Survivor.
Grey-sezona, to jest grejanje u sivoj sezoni. I suprugu i mene potiskuje ova sezona hladnoće sa svojim sivilom. Pitamo se koliko još treba da shvatimo da se ne može preživeti u Srbiji današnjice? Survivor.

Treba da radim. Da radim, ali ništa ne primećujem u mojoj blizini što bi me nagnalo, da pošaljem te neke izveštaje,

Milanko, kulturni železničar:

...ne znaš ti šta je železnica...to ti je, bre, leglo gluposti, javašluka, nerada i prostote...ubrajam tu i sebe...je l' znaš da više i ne idem na posao vozom, niti se vraćam, kad god mogu...nije da sad ja mislim da sam nešto preterano kulturan i pametan, ali bar umem da se pravim...ne mogu više da gledam one koji ni to ne umeju...ja ne pušim (a je l' ti pušiš - ne - odlično), i znaš šta radim kad u kupeu zapale cigaru (gde ti je koleginica,

"Dodju i oni dani, kada je sve u poslu "hitno i bitno"… zasuku se rukavi i prione na posao. Kada to potraje, kada se mic po mic gomila nervoza - negde mora i da pukne.
Danima radim poslove koji su “za juce” …… danima ostajem prekovremeno i za to ne trazim, niti ocekujem medalju; radim i svoje slobodne subote - sve to ne radim naravno za “slavu” – nego za novac.

Uvece, negde oko 21h, zove me shef i govori da podhitno mora da se nesto odradi, a

Svoje price, svoje "bisere" - uvek sa sobom nosim... one su deo mog licnog dozivljaja, zgoda i nezgoda. Pisane su u trenucima inspiracije i potrebe da neke dozivljaje putem pisanja - jos dublje urezem u svoja secanja. Neke price su samo moja "razmisljanja na glas" .... kad umesto da: urlam, vicem ili placem - "bacim slovca na virtuelni papir".

No 1

Vratila sam se iz grada gde sam letovala i tata mi kaze da se u nasu zgradu doselio jedan

Ih, kako je tesko biti mlad, biti mlad a biti star. Da sam bar super star da djuskam ko Djekson neg sam vise ko Djekna - gradjevino mamo,... idem po pivo i cigare necu da bezim oproblema neg da se napijem ko covek..., udji Bela eve ti papuce -odmor si stikle malo,
Auf sto mi odma lakse,
Stvarno sam pogubljen, slusam ljude tu neku moju generaciju sljakaju isti posao po vec 7-8 godina, mene pitaj gde sam bio pre 5-6 meseci sta sam radio, gde sam stanovo koga sam karo ko me jebo nemam

Ne tako davno, ajde da preciziram, prije mjesec dana, dobila sam Opomenu pred raskid radnog odnosa zbog 'povrede radne obveze'...

Što li se dogodilo? Jesam li ja uistinu kriva? Pa procjenite sami...

Direktno sam nadređena nekim djelatnicima a među njima je i dostavljač. Nisam imala zamjerki na njegov rad. Znao je svoj posao, rješavao je sve kako treba ali da je bio živac kada bi se puno dostava nakupilo, to poreć nemrem. I otuda je sve krenulo nizbrdo.