Najnovije blog objave

I opet pomislim da sam te zaboravila, kad me oštar bol preseče u predelu srca i to kad najmanje očekujem......
Javiš mi se tajno ušuškan snom, zavijen u deset velova tajni i postaneš mi poslednja misao pred spavanje, ili prva kod budjenja...
A lepo sam odlučila... Neću više..
Ne zaslužuješ moje tajne...Ne zaslužuješ da mi čuvaš srce..
A opet zamiriše Dunav, pa se jave one dunje sa ormara...Onaj sneg belji od veša tvoje bake na vetru...Vino na terasi one

Upoznaj me. Ja sam majstor pravljenja balona od sapunice, umetnik u pisanju u pesku. Medjunarodno poznata po pravljenju kula od karata i bojenja noćnog neba u sve moguće pastele.
Ja sam ona koja će čekati tvoju poruku u boci.Ona koja će te čuvati pod trepavicama dok joj nemirci oduzimaju san.
Ona čije srce čuvaš u levom džepu košulje, koja te pozdravlja i ljubi daškom vetra.
Ona koju ne primećuješ.
Ona koja je volela i uvek ostala nevidljiva...
Ipak ostavi

Troškovi samog venčanja + troškovi proslave tj. svadbe, često mogu da budu razlog odustajanja od takvog koraka. Nasuprot tome, ne bi trebalo da dozvolite ni da se zadužite, zato je bitno da izdaleka sagledate troškove koji vas očekuju i sa tim u skladu donesete odluku koju vrstu proslave ćete organizovati.

Najčešće se svadbe održavaju u restoranu pri čemu je cena izražena po gostu i podrazumeva kompletan svadbeni meni i neograničeno piće, uglavnom domaći asortiman.

kazes mi: kad ti dodjem tamo...znas... smesticu te gde ti je mesto. pokazacu ja tebi.
pitam te: ali zasto? sta sam ti uradila?
kazes mi:sad kada sam bio sa njom, ti si nebitna. samo sam nju zeleo. prijavicu te ako nastavis da mi saljes poruke. uvek si bila nebitna.
pitam te: zasto si takav prema meni?
odgovaras mi: cutim i vracam ti milo za drago. bolje ti je da i ti cutis.
pitam te: kakvo milo za drago? nikakvo ti zlo nisam ucinila. zasto me toliko mrzis?

Znam da je ovo sto cinim mozda poslednja spona medju nama,jer desava se svima da na kraju ponos im unisti ono najbolje sto ljubav moze dati,i sve se cinilo tako savrsenim a nije bilo..Ti ces imati devojku,znam da ces je voleti,mnogo vise nego mene..ali kada me vise ne bude,ko ce jutrom da te budi,kad nestanem o kome ce pricati zli ljudi?Kad mene ne bude ko ce za tebe da zivi,kad me ne probude ko ce da ti se divi?Kad mene ne bude ko ce ti biti drug,hoces li se moliti za mene kad odem gore na sud?Kad

Ljubav pronalazi središte životnog kruga u kome biće dotiče drugo biće. Sveti plamen pohaba guber sebičluka, vaspostavlja se razumevanje, bez reči. Telepatija. Prozorljivost. Postaje se prozračan, vedar, lep. Lepota je svedočanstvo beskonačnog u konačnom, u formi. Blistava ravnoteža patnje i radosti. Vedrina. Realizacija izvornog poretka, osnovnog stanja. Ljubiti ženu znači u njoj ljubiti večnost, ljubiti u njoj Boga.
*
Dodirnuti ženu, ljubiti. Nepodnošljiva milina

Živeti, živeti – neprekidno izmicanje sebi. Otud i želja da se često ustavim, DO-ŽIVIM, i da u predahu i uspostavljenoj tišini, proživim doživljeno kroz osećaj drugosti, kao da se čita priča. U miru i nepokretnosti postaju vidljivi crveni otisci svega što me je taklo i promaklo u besmislenom kotrljanju svakidašnjice i krute uobičajenosti, iako sve doživljeno daleko mi je i tuđe. Ali, upravo u odvojenosti i neverstvu mojih Ja stasava moć uobličenja doživljaja i mogućnost da

Jedino kad se s Dunava prilazi zidinama tvrđave, čovek oseti kako vekovi polegnu na njegovu krhkost i telo se uprahni pod tim teretom. Iz tljenih grudi promoli se Zlatno Jaje iz koga se ispilio vasceli svet.
Čovekovom vekovanju fizionomiju daju oni trenuci u kojima se čitav život najednom zgusne, fokusira u središtu njegovog srca. Tu se skuće isijavanja otricateljne ljubavi, tad zasija zvezda u zemnoj kolevci. Mi glavinjamo od zgusnuća do zgusnuća stazama zasutim šljunkom sećanja,

Nisam je videla od bombardovanja.
Cula sam svasta o njoj,nisam bila od onih, koji su se cudili i zgrazavali,njenom odlukom da vodi zivot kako ona hoce.Samo bih se ponekad upitala, zasto joj je to trebalo.
Mogla je da ima svet pod nogama.
Da je htela ...

Srele smo se danas, posle deset i kusur godina.
Ona i ja, na istoj autobuskoj stanici, do koje smo nekad znale ici peske, kako bi sto vise vremena imale za pricu.
Ona i ja,nekad nerazdvojne danas

Kad saberem sve veće i manje životne radosti, dolazim do jednog zaključka:

radost života leži, u stvari, u njegovoj nepredvidljivosti
u tome što nikada ne znamo šta nas čeka iza sledećeg ugla
brega
horizonta
da nije tako
život se ne bi zvao život
zvao bi se
otaljavanje.

Radujem se danima pred sobom.

:)