Najnovije blog objave

Neverovatna je želja ili glad tog osećaja da si voljen.. Eto znaš me razgolićenih emocija kako bacam osećanja kao konfete...
Nekako se čudno poklopilo vreme, trenutak u svemiru da smo se našli i da si predstavio sve što mi treba sa istim sklonostima sličnim interesovanjima...
Vidim dobro si zaštićen..I zavidim ti na tome....Ne znam zašto kod mene je sve vidljivo i jasno , a nikad nisam bila ovo što sada sebi dozvoljavam...
Ne mogu ti ući u glavu...Ali mislim da

Upoznaj me. Ja sam majstor pravljenja balona od sapunice, umetnik u pisanju u pesku. Medjunarodno poznata po pravljenju kula od karata i bojenja noćnog neba u sve moguće pastele.
Ja sam ona koja će čekati tvoju poruku u boci.Ona koja će te čuvati pod trepavicama dok joj nemirci oduzimaju san.
Ona čije srce čuvaš u levom džepu košulje, koja te pozdravlja i ljubi daškom vetra.
Ona koju ne primećuješ.
Ona koja je volela i uvek ostala nevidljiva...
Ipak ostavi

Danas je Dunav bio moj jedini prijatelj.
Da ,njega sam izabrala, on samo sluša, ne savetuje, ne pametuje samo se ponekad zatalasa...znam to je znak da me razume.
Sedoh skroz dole na zadnju stepenicu, kako bih ga dodirnula, pomilovala zahvalna jer me trpi , jer me razume...znam uvek me čeka, oseća on kada mi je potreban.
Tu, sasvim, blizu kao vojnici stoje ribolovci smireno zabacujući mamac, ne vide me čini mi se...pa da, oni zato i dolaze, pecaju to je njihov svet. Šta je njima

sjećaš se našeg prvog susreta,
nismo znali kamo sa rukama,
dali da isprepletemo prste ,
ili da mrsimo kosu,
sjećaš se prvog poljupca,
bio je nevin i nespretan,
bili smo kao djeca nevini,
a zreli odrasli ljudi......

...sve svoje snove
tebi sam dala,
bisere duše
da ti mi čuvaš,
nježne su niti,
bisera, zlata,
samo ti očuvati
možeš.....
ti kao bedem,
bdiješ
i braniš
bisere duše
nikome ne daš,
tek meni
ovlaš da ih
taknem
lagano milo

Otvori vrata,
i meni treba utješna riječ,
suze iz srca koje me voli,
i za me treba noćima bdjeti'
i kad te hladan razum uzoholi.

Prepuna sam starih rana
i ne vidim im više dno,
prije sam mogla sama
sada molim tvoje srce svo.

Da za me gine i da gori
k'o baklja u noći
i zvjezdani trag,
da bili smo ovdje
i da ćemo opet doći
sa srcem u ruci
na ljubavni prag.



Znaš duša

Policajac Miroslav Stamenkovic

Olovo probija, srce prestaje da kuca,
poluge zlatne nisu krvna zrnca.
Ne, to nisu lopovi sa šarmom Del Boja,
vec ubice sto rodiše naseg heroja!!!

Deca Seke i Vlade


Koračam prašnjavim putem i sve mi se manta u glavi
sama sebe pitam,"dali je to onaj put stari"?
Svud oko mene cveće ptičice šarene poje
dal 'da upitam nekog ili je to selo moje.


Opustelo selo malo nigdje sad žive duše
krovovi nekad crveni sad počinu da se ruše
Tek u daljini vidim jednu ženu na bunaru
gle čuda velikog prepoznah majku staru.


Okrenu glavu stara te osmijeh

ŽIVOTNA ISTINA

Celog života istina me prati i čovekom pravi,
S njom su me roditelji u ovaj život poslali.
Istina? Što je istina, koja istina je prava istina?
postoji li uopšte samo jedna prava istina?

Tražio sam taj izvor iz kojeg ona ističe,
tražio sam ga u svim pročitanim knjigama,
u pozadini odsanjanih i nedosanjanih

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.

Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,