Najnovije blog objave

Upoznaj me. Ja sam majstor pravljenja balona od sapunice, umetnik u pisanju u pesku. Medjunarodno poznata po pravljenju kula od karata i bojenja noćnog neba u sve moguće pastele.
Ja sam ona koja će čekati tvoju poruku u boci.Ona koja će te čuvati pod trepavicama dok joj nemirci oduzimaju san.
Ona čije srce čuvaš u levom džepu košulje, koja te pozdravlja i ljubi daškom vetra.
Ona koju ne primećuješ.
Ona koja je volela i uvek ostala nevidljiva...
Ipak ostavi

"U jesen sam joj predložio da se vjenčamo. Iskreno sam to želio, nisam mogao zamisliti da će biti nekako drukčije, ali sam pošteno rekao da sam rđava prilika, nemam ništa, niti ima izgleda da ću ikad imati, i ne dobija mnogo udajom za mene. Možda nije pravo što joj to nudim, ali mi ljubav daje pravo da budem nepravedan. Voljeću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno.
Ali ona je još luđa od mene. Voljećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa

Ovo je jedna od žešćih smejurija na našem govornom području:


www.youtube.com/watch?v=ggKcUKlr4_o


A tek komentari ispod videa...

Cepam se od smeha. Koliko neko ko živi u XXI veku može da bude toliko glup, da veruje kako je Zemlja ravna ploča, koja će se na kraju pretvoriti u zvezdu. Izgleda da je obrezani i tetovirani ćelavko baš rešio da mu životna misija postane to da ubedi što više nepismenih budala u to kako je

Jesen zimi zatvorila vrata.

Sunce greje lišće uvenulo.

Pokušavam s mukom da se setim

dal' je nekad vreme takvo bilo.




I setim se one zime naše

kad po snegu škripaše koraci.

Dok glas tvoj mi dušu grejaše

poljupci mi pahulja prijaše.




K'o da si ih slala Ti sa neba

da me ljube u večeri hladne.

Tvoje usne i rumenog obraza

Jesen zimi zatvorila vrata.

Sunce greje lišće uvenulo.

Pokušavam s mukom da se setim

dal' je nekad vreme takvo bilo.




I setim se one zime naše

kad po snegu škripaše koraci.

Dok glas tvoj mi dušu grejaše

poljupci mi pahulja prijaše.




K'o da si ih slala Ti sa neba

da me ljube u večeri hladne.

Tvoje usne i rumenog obraza

Bishop kaže:

KROJ

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju

SQUAW kaže:

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto

Tumaramo...

Na cesti, uz čeoni zid
kamene, nagorele kuće
ispod mlade smokve
nešto zasvetluca

Saginjem se i uzimam
privezak za ključeve

mesingan – k’o nov

na kojem čitam:
Limen glazba
i ime obližnjeg gradića,
poznatog letovališta

Slova u stilizovanoj liri

Setih se muza, Orfeja, Euridike
i svog tek rođenog sina

Na dlanu, mokrom

Kako rešiti problem sa vremenom i prostorom? Ili obrnuto - sa prostorom i vremenom?

Savijanje prostora i vremena odvija se na najčudnije moguće načine i može se, pored ostalog, izmeriti i određenim fluidima, odnosno telesnim tekućinama. Kako? Pa lako.

Kada neko putuje u inostranstvo, pa mu se pripiški od uzbuđenja, on mora prvi da izađe iz autobusa (ili kakvog drugog prevoznog sredstva), te da bude prvi putnik, odnosno turista, koji će da piša u inostranstvu.

AKO SE IKAD BUDEMO RASTALI
NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE JER
TUŽNO JE GLEDATI KAKO SE DRUGE LJUBAVI
RADJAJU A NAŠA UMIRE.......
I NIŠTA NE MOŽE VRATIT SJAJ JESNJOJ TRAVI
I RASKOŠ UMRLOM CVETU.
ZABORAVIMO IDEALE I SVE ŠTO BOLI,
ZABORAVIMO DA SMO ČEKALI
.......I........DA SMO KRIVI OBOJE.
POMIRI SE SA SUTRAŠNJIM DANOM
I ONIM DANIMA KOJI ĆE DOĆI,
U PRVI SUMRAK ZATVORIĆU OČI
I NEĆU GLEDATI U ZVEZDE