Najnovije blog objave

Radnja se dešava u ruralnom kraju između dva brda. Umrla je baba Jevrosima i baba Živki je zapalo da je okupa i sredi za sahranu. Jevrosima je bila sa onog drugog brda koje je delio potok bez mosta. Narod s obe strane brda je naslagao neke trupce da bi lakše i bez kvašenja prelazili dotični potok ali nikada nisu to uradili po PeeSu i nikada ga nisu Bog zna kako učvrstili. Jevrosimina poslednja želja je bila da je sahrane u rodnom selu, pod starim hrastom, koji je tog leta punio oko 300 godina.

zosim kaže:

SPASENJE


Umivaj me sokovima Vučice
mirisima oboji unutarjem
oseni toplim drob
da postanem vučja

Ne zbog malodušnosti i straha

Iz kore hleba natopljenog
vinom svetlost da šikne
i život se obrati

Zosim Popac

Мој текст "Виђење анђела руских космонаута и чудесни број седам" објављен је 31.1.2013 г. на страницам "Војводинакафе"-а. У међувремену, два нова податка у прилог мог текста су искрсла:
1) Првог септембра 1983 г. руски ратни авиони оборили су Боинг 747 лет број 007 корејске

zosim kaže:

BOGINJA VUČICA


Jednom će slaviti Ozariiteljku
klanjati Boginji Životodarki
Ko upilji u kolektivno
nesvesno progleda

Pre sveta i veka
pesnik je uBogi voleo
Lučonosicu do kostiju svojih
pretvorenih u fosilno gorivo koje greje

Pokreće Svet



Zosim Popac

zosim kaže:

17.VIII 1993. NEDELJA

Svaki umetnički čin pokušaj je ponovnog obićenja (obivstvovanja) Boga, i njegovih promisli. Doživljaj, spoznaja, pomiluj su božanskoga.

18.VIII SREDA

Bog nije potreban da bi smo se imali čega bojati. Ali, kada napujdamo svoju dušu u potragu za odbeglim likovima samoosvešćenosti s plantaža egzistencijalnog opovršnjenja, zaglibimo se u močvarama usamljenosti. Onda je težnja za Sveprivlačećim, Svespoznajućim,

zosim kaže:

RADOSNA


Med
Nektar sa livada blaženi
Gde se s anđelima natpijaju
Medovačom

Iz kostiju
Svojih sam te odlaskom
U bespuća iscedio


Zosim Popac

.... kada ruke naše
najlepše reči
u najfiniji vez
pretoče
vez ljubavi
nežnim dodirima
utkaju
u naša tela
kada se duša
ta naša, velika
u ognjenog zmaja
pretvori
i dahom svojim
spali sve nemire
a paperjem svojih krila
postelju obloži našu
i kada bol
zdrobljeno kamenje
kraj puta bude
koje nam korake naše, ka nama
krvavim učini
i kada me ne budeš pitala
koje je doba

Jesen zimi zatvorila vrata.

Sunce greje lišće uvenulo.

Pokušavam s mukom da se setim

dal' je nekad vreme takvo bilo.




I setim se one zime naše

kad po snegu škripaše koraci.

Dok glas tvoj mi dušu grejaše

poljupci mi pahulja prijaše.




K'o da si ih slala Ti sa neba

da me ljube u večeri hladne.

Tvoje usne i rumenog obraza

Otvori vrata,
i meni treba utješna riječ,
suze iz srca koje me voli,
i za me treba noćima bdjeti'
i kad te hladan razum uzoholi.

Prepuna sam starih rana
i ne vidim im više dno,
prije sam mogla sama
sada molim tvoje srce svo.

Da za me gine i da gori
k'o baklja u noći
i zvjezdani trag,
da bili smo ovdje
i da ćemo opet doći
sa srcem u ruci
na ljubavni prag.



Znaš duša

Znaš duša mi nježna
ko pohulja snježna...
polako nježno usne mi takni,
cjelove spusti dok još snivam,
pod plahte mi dođi....
tijelo mi dirni.. ..
za te treperim samo mi dođi....
i dok se želja u nama budi,
slasti se roje,
cjelovi ne broje ,
i vrata raja otvorena nama....
za vječnost osta trenutak
ne izbrisive slasti......

V. R