Najnovije blog objave

Upoznaj me. Ja sam majstor pravljenja balona od sapunice, umetnik u pisanju u pesku. Medjunarodno poznata po pravljenju kula od karata i bojenja noćnog neba u sve moguće pastele.
Ja sam ona koja će čekati tvoju poruku u boci.Ona koja će te čuvati pod trepavicama dok joj nemirci oduzimaju san.
Ona čije srce čuvaš u levom džepu košulje, koja te pozdravlja i ljubi daškom vetra.
Ona koju ne primećuješ.
Ona koja je volela i uvek ostala nevidljiva...
Ipak ostavi

tiho na prstima ući
ću ti u san,
tiho, polako ukrast
ukrasi ću ti dan.....
i danju i noću tvoje
misli biti će moj san,
i tvoja suza kapnuti
će na moj topli dlan...
dušo ja sam stvarna
nisam samo san..... V R

Kad upoznas preko neta
vazda neki djavo smeta
Svako ovde trazi nesto
i to krije vrlo vesto
nesto trazi , nesto pruzi
pa se ovde snama druzi
svako ovde masku ima
i nosi je tu pred svima
sto bi rekli Bog da prosti
drugciji je u stvarnosti....
Ima raznih manijaka,
psihopata i ludaka
dobrocudnih raznih zjaka
frustriranih kokosaka
I svalera i jebaca
pedofila i smaraca
forumska je prica taka
to je pravi

Za život je dovoljno i pola srca..

Kćerka mirno spava u krevetu u svojoj sobi, sin se nemirno prevrće na krevetu u našoj sobi dok suprug iskušava svoje strpljenje u noćnoj smjeni.

Ja sjedim za kompom i danas, na svoj rođendan, prisjećam se uspona i padova u protekle dvije godine..

Možda se to nekima čini sebično ili egoistično, no ja sam priželjkivala da se moj sinček rodi na moj rođendan, 15.12.2011.. Sjećam se kako sam taj dan plesala

(akrostih 1973)


Molio sam nebo i iskao je od plavih zvijezda
Opisivao je često kidajući sebe
Jedinom prijatelju najtamnijoj noći
Ali čak ni njoj nisam vjerovao


Da će se ona pojaviti i doći.
Rado bih bio napustio ovaj svijet
Ako nje zaista u njemu nema
Gore je ovako umirati polako
Ako je budućnost već sada uspomena.


Želim da poslije nepravdi i patnji
Ako još vrijedi pričati o

Nedjeljno veče blage zime
po mokroj stazi sa mnom šećeš
slutim ljubav u tebi umire
sad kad ja silno želim proljeće.


Koraci tvoji miluju moje
ruke se dodiruju tajno
dok mučiš sebe da mi ne vjeruješ
ja shvatih da ljubim te beskrajno


Sav san o sreći u duši trne
potajna nada u srcu zebe
sve se u meni vrtoglavo zaljulja
shvatih da više ne mogu bez tebe.

Jednog zutog dana

Bilo je to jednog zutog dana....
Sedeo sam s prijateljem u mojoj ulici,
na maloj drvenoj klupi ispred zgrade.
Da, po nama, znanoj navici, ocutimo price stare,
kao sto prijatelji i rade....

Podocnjake su mi skrivale naocari,
a lice dlacice trodnevne brade.

Palio sam ko zna koju cigaretu,
ah, ta rdjava navika iz srednjoskolskih dana.
Koracala si najnespretnijim korakom na svetu
i muljala po dzepu,

Tumaramo...

Na cesti, uz čeoni zid
kamene, nagorele kuće
ispod mlade smokve
nešto zasvetluca

Saginjem se i uzimam
privezak za ključeve

mesingan – k’o nov

na kojem čitam:
Limen glazba
i ime obližnjeg gradića,
poznatog letovališta

Slova u stilizovanoj liri

Setih se muza, Orfeja, Euridike
i svog tek rođenog sina

Na dlanu, mokrom

. .. dan svetog Valentina… ‘nomad je Alfonso Capone na ovaj dan, 1929. pobio gomilu suparnika… od rane zore radim za machinom za štancovanje i razmišljam o posipanju hodnika, cvetovima od mimoze… ybg, nekako mi ne ide uz moju ličnost, mada, i ide… ljubav je čudo… stižem kući a usput mi stiže poruka od Vron… da večeraske odemo do “Terce”… OK, velim mu ja a usput razmišljam o Alfonso Caponeu… where is my “Thommy gun” ?... auuu, pa Alfonso nije džaba ovaj

Jedan moj poznanik, doktor, ginekolog, zvanično je medicinski stručnjak, da ne kažem naučnik, razume se u sve (i najniže i najviše) nivoe nauke, dok je nezvanično zapravo običan mehaničar, da ne kažem zanatlija. Da bi skrio svoj pravi identitet daćemo mu ime Pičkonja Donjomehaničić.

Otklonio je sve moguće vrste kvarova na hiljadama pičaka, popravio je hiljade pokvarenih pičaka, ali nikako nije mogao da napravi novu pičku ili da već postojeću pičku upotrebi u privatne