Najnovije blog objave

Manastir Ravanica (Vrdnik). Čitavo sestrinstvo prešlo iz manastira Bogovađe 1989. godine. Kraj manastira sahranjena pesnikija Milica Stojadinović Srpkinja.
*
Danica, živahna žena, puna energije i smirenog vragolanstva. Dobročinstvo je plavi neskrivenom radošću. Zahvaljujući njoj obilazim manastire Jazak i Malu Remetu.
*
Stigoh u sveti mir manastira Hopovo. Narušavan je bučnim ulascima vikendaša u manastirsko dvorište. Dolaze na izvor nesmireni, bodljikavi.

98 miliona dinara je dalo Ministaestvo vera Srbije,za usavrsavanje nastavnika veronauke!Cemu toliki trosak,jesmo li verska ili sekularna drzava?
Zasto u vreme najvece svetske krize ,drzava ima tako neodgovorno ponasanje?U vreme kada su ljudi gladni,bukvalno.
Da se razumemo,razbacivanje para je ogromno u svim sferama.
Koliko samo republickih agencija ima,sluzbenih kola,tri konzulata u C.Gori,pomocnika ministara,drzavnih sekretara...
Protiv Crkve nemam nista.Dozivljavam je

Najgora kaže:

Padne mi na pamet danas da otvorim temu Kako zajebati supružnika. Nešto što bi ličilo na priručnik za mladje generacije, da znaju ljudi šta ih čeka u životu.Nisam sigurna da je neko to već uspeo da sakupi u knjigu, nešto kao narodne umotvorine. Smislila sam i prigodan naziv.
Al' sam ga zaboravila.


Svratimo mi tako u jedan veliki market, par dana pred polazak na put. To čuveno "svraćanje" se inače zove Nećemo ništa da kupimo samo ćemo da pogledamo

"Pođi i razdaj svo bogatstvo i budi sluga svima. I postaćeš neizmerno bogatiji nego pre, jer nećeš biti srećan ni zbog hleba ni bogatog odela, nego zbog beskrajno uveličane ljubavi" (Fjodor Dostojevski).
Krenem li ponovo da pešačim, tabanajući od jednog do drugog svetog zdanja, to neće biti radi iskupljenja greha, jer ovo što živim i nije greh, pre je kaljuga, ogavština koja nema snage da se pruži u prostor i vreme dalje od moje truležnosti, dajući joj poseban lik

Ako se iz Beograda, autoputem i preko Vodnja, trucka autobusom, pred ulazom u Smederevo prođe se pored Zlatnog Brda. Tu Sunce neštedimice leva životodarnost, i na tom mestu gde je vinova loza, pre nego je iskrčena, širila svoje ručje, toplina se preobražavala u ambroziju. Danas prolazeći ovuda putnik ubezeknuto bulji u kavalkade kuća, kućerina, vikendica, udžerica, zabataljenih temelja. Tek kad se Smederevu prilazi od Grocke, uz Dunav, nameće se pomisao da grad i reka, zemlja i ljudi,

Ovaj kraj je bez ruda. Zemlja ne daje šireći svoja bedra. Milovana toplim Sunčevim pogledima i odsjajima njegovog lika sa širokog Dunava, cedi sokove iz nedara. Ali, ona danas škrguće zubima. Zato se "Smederevka", vino od istoimene sorte grožđa, i ne može piti čisto, jer u ovom kraju kao i većina ljudi, vino i pod starost kisi nezrelošću. "Smederevka" dobijena sa državnih vinograda jednostavnog je bukea. Iza gutljaja na jeziku zaostane metalni trag. Ali, zato roze

Previše pijani pijanista. Iscenirani Betoven. Ali, užitak je pratiti zalaganje muzičara i igru instrumenata. Ta muzika je tek na mahove isključiva, zaglušujuća, čulaosvajajuća. Inače, skromno se povuče u treptavu, inspirativnu pozadinu čovečjeg razmišljanja. I vazda se ima utisak da u koncertnoj dvorani pored vas sedi gospođa koja naokolo diskretno pogledava lica, mašući pri tom glavom u hvatanju nečega što liči na iskrivljen odjek ritma sa scene. Klimatanje glavom podseća na

Pozdrav.
Svidja mi se ova diskusija oko parfema, pa sam resila da i ja dam svoj savet i vidjenje celokupne teme.
Naime, bila sam luda za parfemima, pogotovo sa onim koji sadrze pachuli, bergamot, sandalovinu, kedar, origano...i kupovala sam iste do skoro...ne bas skoro, do pre dve godine, kada sam posle nanosenja jednog parfema dobila takvu alergiju da sam se jedva izvukla, i to nakon lecenja od vise od 6 meseci. Nesto mi u toj mesavini parfema ocigledno nije odgovaralo. Posle dugog

Sajt je rastao, morao sam da menjam server. Sačekam da mi stigne ček, odem da ga unovčim, sve prođe bez problema, osim što mi je gospođa na šalteru bila izuzetno antipatična i odbojna. Mislim da su osećanja bila obostrana. Deo odmah uplatim na karticu, deo zadržim kod sebe.

Vratim se kući, krenem da tražim gde da parkiram sajt, nađem neke ok, razmenimo par mailova, reko to je to. Odem da naručim, kartica odbijena. Pokušam ponovo, svaki put odbijena. Kontaktiram ih, objasnim

Duboko verujući da tamo negde postoji banka u kojoj Google ček ne mora da ide na kontrolu, dospeh ja i do Intese. Sve divno, sve krasno, dovoljan je jedan devizni, otvorih ja i dinarski i devizni. Nit manje novaca u šlajpiku, nit više kartica.

Pomislih reših se bede zvane Raiffeisen, odlazim tamo da pozatvaram račune. Naravno, zatvaranje računa se plaća. Zar je moglo drugačije? Zatvaranje tri računa, 200 dinara po komadu + 300 dinara da platim za produženje kartice.