Najnovije blog objave

zosim kaže:

RAZUMEVANJE


Ni godine
Lica ljubavi
Vreve gradske ni tišine
Muzika
Zdanja sveta
Ratovanje napušteni domovi
Ni nadgrobni spomenici
Obrazi mokri bdenja
Studije
Putovanja ni deca
Nevinost doživljaja priče
Ni hodočašća
Tek
Persiranje
Podoji milinom
Mesečina na šapi
Beleg kad liže
Vučice
Iz sna
Omogućava
Razumevanje

Mrklinu, promočivu sećanjem dnevnog viđenja, razbaštinjuju solilokvijumi navukoderenih oblaka. Onda sklopih oči. Tvoje se usne lako spustiše na moje kapke i taj dodir provede me kroz galeriju izbutanih slika u tiha i čista predvorja sna.
*
Izarana, pred put, jedva odgovorih iskušenika Sašu od namere da mi tutne u ruke papirni smotuljak s nešto novca.
*
Saša me otpratio do izlaza. Pozdravljam ga. Vrata se iza mene dugo ne zatvaraju. A onda osetih kako se njegov

Manastir Ravanica (Vrdnik). Čitavo sestrinstvo prešlo iz manastira Bogovađe 1989. godine. Kraj manastira sahranjena pesnikija Milica Stojadinović Srpkinja.
*
Danica, živahna žena, puna energije i smirenog vragolanstva. Dobročinstvo je plavi neskrivenom radošću. Zahvaljujući njoj obilazim manastire Jazak i Malu Remetu.
*
Stigoh u sveti mir manastira Hopovo. Narušavan je bučnim ulascima vikendaša u manastirsko dvorište. Dolaze na izvor nesmireni, bodljikavi.

"Pođi i razdaj svo bogatstvo i budi sluga svima. I postaćeš neizmerno bogatiji nego pre, jer nećeš biti srećan ni zbog hleba ni bogatog odela, nego zbog beskrajno uveličane ljubavi" (Fjodor Dostojevski).
Krenem li ponovo da pešačim, tabanajući od jednog do drugog svetog zdanja, to neće biti radi iskupljenja greha, jer ovo što živim i nije greh, pre je kaljuga, ogavština koja nema snage da se pruži u prostor i vreme dalje od moje truležnosti, dajući joj poseban lik

*
U manastiru Beočin počašćen sam predivnom pitom i saznanjem da je kraj zidina manastira sahranjen pesnik Jovan Grčić Milenko.
*
Mrav zaspao na torbaku. Dve bubice vode ljubav ne obzirući se na mravca i moj geguckav hod.

Na torbaku mrav
zaspao. Ne budi ga
hod moj geguckav
*
Nakon tri sata hoda kroz šumu silazim u selo i manastir Rakovac. Umoran sam.
*
Dugo sinoć ne mogadoh da usnim. Tek što se spustio mrak,

Manastir Kuveždin. Njegovo, zlostivošću ljudskom naruženo lice, još od II svetskog rata ne pomilova briga čovečja.
*
Dušan - čovek iz sela. Došao po vodu na manastirsku česmu. Abderitski poslanik.
*
Otac Antonije. Mlad monah, samuje ovde. Ipak me prima na konačenje. Kazuje mi deo onoga što se oblagorodilo u molitvenom tihovanju.
*
Manastir Šišatovac. Ovo divotno zdanje, gnjezdilište je za ptice. A unutra ipak, čujem molitve negdanjih duhovnika

*
Crkva u Bačkoj Palanci. Svet ikona, putoukazitelj i obdanitelj sveta nevidljivoga, neuznemiren metežom Preobraženjskog bogosluženja. Mirska površnost zaljeskala ljuveno pod treptavim glasovima crkvenog hora.

*
Šopen, u Baćinoj radionici, među strugovima.

*
Na Dragovom salašu
Kao da se kakva morska ptica, izmorena nepreglednim, ogledalskim mirom pučine, raskriljenih krila umorno spustila na prve talase, i tim celivanjem slučilo

Pevušim poljskim miševima. Držim te za ruku. Osmehuju mi se čupave glave suncokreta.
*
Ponekad mi se čini da već godinama drumarim bez prekida i dužih zastanaka. Tad dolaziš mi za videla kao davno odsanjani san.
*
Bez kapi vode već četiri sata. Oko mene polja suncokreta i blatnjava, ustajala voda kanala. Gasim žeđ malim gutljajima rakije i ribljim uljem.

Ožedneo sam
Buć buć buć buć u baru
uskaču žabe.
*
Na

*
Lep je i živ olistali Tovarnik. U kući Medića prvi put polegla bezbrižnost na moja pleća. Ovde više ne držim pušku i ne čekam, čekam ... Pozdravih se s prijateljima.
*
Vukovar. Patnja. Bol. Onemeli krici. Zaprašnjavili avetinjski grad i povukli se u pričljivu nemuštost razvalina.
*
Nepoverenje, čak i otvorene pretnje nekog nesrećnog starca.
*
S ove strane Dunava, u sirotinjskoj kućici, pogošćen sam toplim, velikim dušama. Šanika

Čini mi se kao da sam desetine godina odsutan, daleko od svojih, na pustim i nepoznatim stazama. A gotovo sam siguran da ću već za nekoliko dana u svojoj sobi sećati se ovog putešestvija kao na nešto davno doživljeno, i već zamreženo paučinom u skladištima sećanja.
*
Zaslanio sam vodu supom i pojeo je neskuvanu. Utolih i glad i žeđ.
*
Sinoć su padale zvezde. Za nekima je kratko blistao svetleći trag. Poželeo sam da sam ništa. (u šumarku na 4-5 km od