Najnovije blog objave

IZMEĐU

Čudan čas u kome se dan
zaboravio poseta manastiru
gde se neprestano koti spokoj
Kroz plavičasti dim
nezgaženog pikavca na vašaru
autobuske stanice Žena
u ritama rezignirano
psuje zubato Sunce

Čitav milenijum svaku knjigu
zatvaram na stranici sa koje „NE“
ležerno se kezi budućim godinama
Bez izuzetka romani koje nimfe pišu
nekuda žure a ne znaju zašto
važna je

Mrklinu, promočivu sećanjem dnevnog viđenja, razbaštinjuju solilokvijumi navukoderenih oblaka. Onda sklopih oči. Tvoje se usne lako spustiše na moje kapke i taj dodir provede me kroz galeriju izbutanih slika u tiha i čista predvorja sna.
*
Izarana, pred put, jedva odgovorih iskušenika Sašu od namere da mi tutne u ruke papirni smotuljak s nešto novca.
*
Saša me otpratio do izlaza. Pozdravljam ga. Vrata se iza mene dugo ne zatvaraju. A onda osetih kako se njegov

Manastir Ravanica (Vrdnik). Čitavo sestrinstvo prešlo iz manastira Bogovađe 1989. godine. Kraj manastira sahranjena pesnikija Milica Stojadinović Srpkinja.
*
Danica, živahna žena, puna energije i smirenog vragolanstva. Dobročinstvo je plavi neskrivenom radošću. Zahvaljujući njoj obilazim manastire Jazak i Malu Remetu.
*
Stigoh u sveti mir manastira Hopovo. Narušavan je bučnim ulascima vikendaša u manastirsko dvorište. Dolaze na izvor nesmireni, bodljikavi.

*
U manastiru Beočin počašćen sam predivnom pitom i saznanjem da je kraj zidina manastira sahranjen pesnik Jovan Grčić Milenko.
*
Mrav zaspao na torbaku. Dve bubice vode ljubav ne obzirući se na mravca i moj geguckav hod.

Na torbaku mrav
zaspao. Ne budi ga
hod moj geguckav
*
Nakon tri sata hoda kroz šumu silazim u selo i manastir Rakovac. Umoran sam.
*
Dugo sinoć ne mogadoh da usnim. Tek što se spustio mrak,

Manastir Kuveždin. Njegovo, zlostivošću ljudskom naruženo lice, još od II svetskog rata ne pomilova briga čovečja.
*
Dušan - čovek iz sela. Došao po vodu na manastirsku česmu. Abderitski poslanik.
*
Otac Antonije. Mlad monah, samuje ovde. Ipak me prima na konačenje. Kazuje mi deo onoga što se oblagorodilo u molitvenom tihovanju.
*
Manastir Šišatovac. Ovo divotno zdanje, gnjezdilište je za ptice. A unutra ipak, čujem molitve negdanjih duhovnika

*
Crkva u Bačkoj Palanci. Svet ikona, putoukazitelj i obdanitelj sveta nevidljivoga, neuznemiren metežom Preobraženjskog bogosluženja. Mirska površnost zaljeskala ljuveno pod treptavim glasovima crkvenog hora.

*
Šopen, u Baćinoj radionici, među strugovima.

*
Na Dragovom salašu
Kao da se kakva morska ptica, izmorena nepreglednim, ogledalskim mirom pučine, raskriljenih krila umorno spustila na prve talase, i tim celivanjem slučilo

Pevušim poljskim miševima. Držim te za ruku. Osmehuju mi se čupave glave suncokreta.
*
Ponekad mi se čini da već godinama drumarim bez prekida i dužih zastanaka. Tad dolaziš mi za videla kao davno odsanjani san.
*
Bez kapi vode već četiri sata. Oko mene polja suncokreta i blatnjava, ustajala voda kanala. Gasim žeđ malim gutljajima rakije i ribljim uljem.

Ožedneo sam
Buć buć buć buć u baru
uskaču žabe.
*
Na

Satima hodam a da nikoga ne srećem. Samo opustela ognjišta. Domovi lišeni ljudskog saučešća. Promaših manastir te izbih na Stragare.
Ophrvava me seta
Uz opusteli
odmaram se dom
*
Sedim u manastirskom dvorištu. Sam. Ovde ću zanoćiti. Boli me palac na desnoj nozi. Hladno mi je. Ježim se na svaki dodir mokre košulje. Dolaze mi pred oči opusteli, sebi prepušteni, nekad topli ljudski domovi. Ucveljene zidine.
Oslonjen na zid
crkve sedim,

Savina isposnica. U ovećem udubljenju u steni sazidana je minijaturna crkva. Svetu tihost remeti drumska buka što se pokatkad nametljivo uspne uz strme staze, stene, i kroz krošnje stabala.
Smirenoumlje. Svladava me pospanost.
*
Spopadan od svakovrsnih insekata, preuzbuđen, snonevidan; smiruje mi dušu crkveno zdanje koje me kroz otvoren prozor zove u naručje; mlečni, Lunini dobrotoljubivi dodiri prineše mi snenost i smiraj duši otvorenoj. Manastir Vaznesenje.

Što moja površnost strašnije lice zadobiva, to su blagočastiviji i blagougodniji njeni unutarnji izdani.
*
Gde, gde, tračak svetla izgviri iza svilenkastog velarijuma krošnji. Tišina, kad zastanem. A onda šuštanje mora lišća koje mi seže gotovo do kolena. Uspinjem se uz strminu zahvaljujući po kojem kamenom ostrvcetu što se promolilo iznad žutih talasa, i satrudništvu svog štapa. Da nije njega već bih se strmeknuo niz padinu u mrmljavi potok.
Kad mi se vedrina