Najnovije blog objave

zosim kaže:

PREDVEČERJE

Rodomelni dani
Nebo kao trudnica na klupi
u parku pred svetom
modru haljinu bestidno
spušta lagano na razgolićeno
preplanulo bedro
Iz nedohoda Botičeli
budućim roditeljima šašolji uši
Nesvodljiv obilazim groblja
Ali kadifa
dlanovi voljene
Plačem pred ženom
poljubac na sneg miriše


Zosim Popac

zosim kaže:

12.XI 1988. SREDA

Kad misli i osećanja pritisnu dušu odem na groblje; onda... grob, u zemlji kosti moje nane, nem govorim; sav jad i mučninu njena otišavša duša, žednja zemlja upija - u meni mir i nekakva teška, punoćom čudnom zadojena praznina; grob... u meni živa uspomena.
Ili odem na reku; velika, mutna, neprozirna voda, nesebično sa obala duše mulj i sav nanos spira; niz vodu otplovi tegoba - u meni laka, čista praznina.
Ili dopustim da me papir isprovocira;

VIĐENJE


Te jeseni
opalo lišće po baricama
rastopljenog voska na opsegu
grobnom niko čak
ni vetar da počisti

Zagledan u prozor oznojen
suzama neiskapanim ne znaš
da li je ovo strana svetla
ili ničega Još malo

cipele će same da se zapute
u sećanje grumena zemlje
koji neko ravnodušno baca
na ostatke tvari i prepoznate
pojmove sreće

Zosim Popac

TRI PRAZNINE

Na groblju
glasno molitve ćutim
smiren nepomičan
Grob
Teška
puna praznina

Na obali Save
niz vodu puštam nemire
nepomičan tih
Reka
Prpošna
laka praznina

Na papiru
dopuštam slova da grajaju
tih smiren
Reč
Radost
Divlja praznina


Zosim Popac