Najnovije blog objave

Pismo jedne umrle žene (''Samoubica'')


...A onda dođe smrt i poravna sve.Izbriše sve granice,popuni sve praznine između tvojih postupaka.Izravna sve ono čime si se bavio i sve složi u niz od kojeg bi najveću korist imao upravo taj mrtav čovek - ti! ,jer bi iz tog niza naučio ono što ti je za života promaklo.
Ali ne možeš.Umro si.Umrla si.Mrtav si.Mrtva si.Nema te.Iza tebe
je ostao nikom potreban i nikom shvatljiv smisao jednog potrošenog života

NE MICEMO SE.
NE DISEMO.
NE POSTOJIMO VISE.
SAMO TRAJEMO VEZANI
BESPOTREBNIM
SKUPO PLACENIM
STVARIMA...
U OVOM VREMENU KADA SE SVE PLACA.SVE CAK I SMRT.
NIKADA NIJE BILO TEZE ODLUCITI SE
IZMEDJU OGOLJENOG ZIVOTA BEZ BUDUCNOSTI
I SMRTI KOJA OGOLJAVA SVE ONO STO ZA NAMA OSTAJE...

sanja-kohili.blog

zosim kaže:

ISPRAĆAJ
(posvećeno Baći i njegovom preminulom ocu)


Noga pred nogu
Korak po korak u Palanci
Za prijateljem koji ne hoda
Počiva anđelima poklonio smeh ne diše
Pored puta devojke prodaju šargarepu uz natpis
Slatke kao mi
Ne pokreću se ko priđe
Darivan je celovom crvenih usana
Brat po duhu ne čita drhti ne piše
Kamen u pustopolju nesanice
Gde ga je ruka očeva
Za oprost takla

...tako je to na mom ostrvu-desava se da zaduva vetar i dimese mi glasove o smrti koja me je navodno srela na necijim stranicama,u necijim hvalisanjima o tome kako vise ne postojim jer je bas taj neko tako resio...Umislili su da su me ubili,da su me obezglavili,da su me obezrecili-mozda ova rec i ne postoji u recniku,ali zivi kako bi opisala nemogucnost da mi se oduzme pisanje i razmisljanje.
Veliki ''sipak'' saljem kao odgovor svim umisljenim ubicama moje licnosti...mogu da se ubrisu mojom

UMNOŽAVANJE

Jutro
Podigao sam s pločnika
utrnulog pijanca krv iz nada
razbijenih obrisah mu s čela
U obdukcionoj sali ljubim usne
modre devojke što se bacila
s dvanaestog sprata životodera
Iz mengela tvari oslobođeni
bruje žalopojke snovi

Podne
U zadimljenoj birtiji vino
ispijam s prijateljima
Oči denunciraju
bedra leptiruše
Žar njene cigarete
čalabrckao je

TRENUTAK PADA

I kad je mislio
da njeno lice zablistalo u njemu
od stida
zazire da im ćelije sa zvezdama
kolopleti
na onom mestu gde nade
džikljaju
ruke u molitvi sklopljene
u nadgrobni
krst se premetnuše

Čama
sad poduhuje kao vetar
groblja
što kadi neprestano


Zosim Popac

VIĐENJE


Te jeseni
opalo lišće po baricama
rastopljenog voska na opsegu
grobnom niko čak
ni vetar da počisti

Zagledan u prozor oznojen
suzama neiskapanim ne znaš
da li je ovo strana svetla
ili ničega Još malo

cipele će same da se zapute
u sećanje grumena zemlje
koji neko ravnodušno baca
na ostatke tvari i prepoznate
pojmove sreće

Zosim Popac

OPET-NOSTALGIJA

Bilo mi je šesnaest prvi put
kad sam preminuo

U četrdesetoj još čekam vreme
da se protegli u izgužvanim
perinama postojanja
smerno da zažmurim

puten u put
dok mrknem

Smrt u blještećem
svetlu slave
na raspeću za svagda
da me zaboravi

Zosim Popac

CVET

Umila me rosa
Prašinu zvezdane noći
Protekle
Trag sa listova sprah

Sad mi latice
Crvene od krvi
Navrle
Ubrus zlatni miluje

Sad već danima
Mirisna iz Edena
Sećanja
Usnulim šapućem prijateljima

A sutra Čoveče
Iz dubine dozivam te
Propadljiv
Da se više ne probudim

Zosim Popac

40. OKRET

Na istočnom zidu trpezarije obešen
o tanušnu nit
sudbine isforsirane sat
visi kameni

Do skora čulo se kad mahnit vreme
na zub uzima morao sam svakodnevno
pod zidom istrošene zapećke
da počistim praznine
skupim mrvice fotografija
sa stranputica odrastanja
i ostavim ih vrapcima
na balkonu

Sat je stao na glavu kad sam 40. put pretporođajni
učinio okret Gde su