Najnovije blog objave

Zrno tuge uvek nađe da proklija u
Žetvi najveće sreće
A zrno graška pod dušekom
Izraste u Mont Never Rest

Sve imaš
Osim što ne spavaš

Dok ne spavaš
Misliš šta sve imaš

Logika uvek nađe da se budi
U vreme najvećeg umora
A crv sumnje svaku sreću
Zna da dubi do apsurda

Sve znaš
Osim što ne veruješ

Dok ne veruješ
Svestan si da ne znaš

Nemir u razornoj septimi
Kao da se ničim ne može razrešiti
Stres nam od lica drsko pravi
Izbušene gajde
A umor nam se podsmeva
nemuštim vibratom na očima
Bojim se
Zašto su ti ruke tako daleko...
Hajde da pričamo o knjigama:
Pročitao si ih više nego ja
Zato što si preskakao strane
I dok sam se ja naivno gubila
U beskrajnim deskripcijama
Ti si vešto kolekcionario suštinu
Hajde
Nauči

Leden, kratak januarski dan...
Jedan od onih kada je normalno pristajati na svakodnevicu.
Kada svi oko nas računaju na našu trezvenost i angažovanje.
Kada nije pristojno ludovati.
Kada se sve podrazumeva.
Kad rutina zaigra svoj prepoznatljivi vals...
Dobro, dobro, ljudi... Tu sam. Sve ću i saslušati, i reći, i učiniti što mogu. Samo da sve štima... Da kakav veći klip ne zaglavi točak ovog dana čijem se smrkavanju unapred radujem...