Jolly_walker

Gledam kako se deca igraju u pesku. Male vredne ručice, lopatice i bagerčići.
Nedostaju im reke.
Pored jezera, baš tamo gde sam sedela, proticala je reka. A u krovu zgrade, na obali, još uvek živi malo jato galebova.
Ko to pali lišće? Dim se pruža uvis u vidu uzanih tragova. A kroz moje snove neko je rano jutros proneo miris cveta maslina.

Imam tu sreću da me nisu pozivali u vojsku i da ni u jednom ratu nisam ratovala. Ali danas sam bila kod zubara. Boli me mesto gde bi trebao biti zub. Ubod igle boli me još više. Zujanje u glavi otvara kanale za neke nedorečene slutnje, neke dublje bolesti.
Zašto priroda nije drugačije udesila, pa da nam loši zubi ispadnu sami i na mestu toga dođu novi i belji? Zašto i za bol ne postoji tabla: "Možete proći. Nemojte se zadržavati. Hvala."?
Da mi je samo da naslonim

Oduvek sam bila škrta na rečima. Ne morate ni čitati.
Šišala sam travu i sad... bolje da ništa ne razmišljam i najradije bih samo naslove pisala tek onako nekom da se javim.
Puno još pitanja stoji na jagodicama mojih prstiju ali su mi želje već ostarile.
Još jedan utorak polako prolazi, lagano kao reka kroz ovu ravnicu.

Dok tehno napredak polako stiže u moje selo vraćam se, kažu, u normalu. Smenjuju se, iznad, pufnasti oblici i dalek svemir. Figure letećih bića pričaju dalje neku bajku svoju.
Misao izgubljena u oluji, od pre par dana, polako se vraća svima nama.
Migolji se, iskače i zaluta. Nađem je svugde. U kamenu, u pesku, u korenu, u lišću, na kućnom broju, u prašini kraj puta i u slovima starih majstora.
Odgovor krene naučenom stazom ali leptirići šapću: "Pusti

To nisu uske ulice
i mala mesta za parking.
To nisu dve klupe u parku.
Ovde nema svađe sa strancima.
Kreneš širokim drumom:
Salaš sa leve strane
desno farma s' puževima
Odslikava pravo stanje.
Pokraj puta tezge.
"Ajte lubenica, dinja
Sveža roba iz MošoriNA!"
I jedan mudri starac sa medom.
Da potkrepi putniku doživljaje.
Ponekad je reka zelena i cvetovi u letu.
Ponegde se grožđe

Poznajem ove dane pred jesen
Tom ulicom sam često prolazila
U daljini valjaju se oblaci
preko planine i reke daleke.
Za slikara izazov drevni
bez platna i
bez četkice.

Nedostaje mi.
Jezerce.
Umorne ptice.
Put za Togo, Dahomej,
Mali...