Najnovije blog objave

Jutarnja gimnastika nije bila kako treba, iako si oci drzala otvorene ,i bojila ih slikama svojih davno zaboravljenih potisnutih sadrzaja kao nesvesnih predstava,uglavnom tmurnih i mracnih, a prolazeci kroz beskrajnu zelju da dostignes svoj cilj,jer ako njega pogodis,promasices sve ostalo...!

Oke su bile ''upaljene''ali bez vatre i ti si tu potrosila vreme namenjeno putovanju,misleci da si budna,a zapravo si tonula dublje i to sve,, do nekakve nedefinisane proslosti,ali da ipak pokusas

Praznik...
Tužan sam.
Mnogo.
Pritislo me, a nema nikakvog vidljivog razloga za to.
Steglo, do bola.
Misli polumrtve, nekako sablasne.
Trebalo je, možda, i danas, kao jednog 1. januara, pre nekoliko godina, da odem na glavnu autobusku stanicu, da uđem u prvi autobus koji polazi, i odem nekuda,bilo kuda.
Tada sam stigao u grad na jugu; otišao sam u jedinu otvorenu smrdljivu buregdžinicu, jeo burek; nisu imali jogurt, dade mi brkata baba u prljavom

No comment... ili ti nema komentara.
"Blogujem za sebe" - odlučujem razočarano primetivši da niko ne čita moje izvrnute zapise. Da me razume.. da me razume - a šta će mi to, kad volim da budem tajanstven, kao i razotkriven.
Evo ove pahulje, što zbog novogodišnje spoljašnosti sajta padaju preko bloga i unosa, sakrivaju ono što pišem - barem na sekund - pa ni sam ne znam da li valjano pišem. Valjano - mislim li na pravopis, ili na prave misli? Na misli..

Da utvrdimo gradivo;
zivi i zdravi smo,
jos uvek umemo da se nasmejemo od srca, ponekad do suza,
sto znaci da nam je protekla godina bila i vise nego uspesna i vise od toga nam nije ni potrebno.
Ovo ce biti prva Nova godina i Bozic koje necu proslaviti sa svojom porodicom i prijateljima, a posto su neki od njih clanovi ovog foruma, samo da im porucim da mi uopste nije bitno da li je sarma skuvana u crvenom sosu ili je zapecena u rerni...svraticu oko ponoci da napravim

Noć je. Vani svijetli ulična rasvjeta i baca svoje žuto svjetlo na ulicu, neočišćenu, prekrivenu snijegom. Snijeg blješti nekim magičnim šljokicama. Daje dojam usnulosti, dojam zagonetnosti.

Poziva van.

Mami.

Vraća me u prošlost. Davnu prošlost bezbrižnog djetinjstva, kad smo mi kikići živjeli za snijeg. Za neočišćeni snijeg na cesti. Netaknuti, utabani, bijeli. Kad smo jurili po njemu, kleli aute što su baš tada morali prolaziti

-Ovaj tekst bi trebalo da odise nezadovoljstvom. Font bi trebao biti neki drhtavi, da je na papiru, dobre bi bile i suze nad sudbinom kletom. Ali nije!
"Ja sam Balkan boy i smrdim na znoj i kad tad ja bicu tvoj"