Najnovije blog objave

izabelitta kaže:

Ee, sugestijo, kako si laka kad imaš kome....
To bi rekao jedan moj.

Jedan od onih imtimnih gromovnika koji caruje onim delom svemira što nam se zrakasto zabada u golicljiva tkiva suštine, baš onda kad to ne želimo. I kad želimo, ali to se odavno ne računa.
I onda te zasvrbi duša tamo negde daleko, daleko, pod miškom Severnjače.
I ti ne znaš šta ćeš.
Počešeš ono što možeš da dohvatiš.
Osvrneš se i vidiš da svi oko tebe češkaju

Znaš kad ovako ja
A ti onako
Onda lepota ima četvore
Najlepše oči
Učetvorene ruke
Učetvorene noge
Uglavnom moju kosu
I tvoj šarm de gol u sedlu
Lepi mi od nje ojedinjeni
Lepa ona zbog nas
Poduplana
I znaš kad se onda između nas
Strašću napufna lepotin
Nos
Prćav od pomamnih njuškanja
Polena naših ljubuškanja


E zato joj na smenu
Podmećemo prst

Jednom
Kada budem dovoljno lepa
Napisaću ti pesmu o
Sebi
Ne mogu ovako
Glavatih očiju i
Okatih ruku da ti se
Femkam i pepeljužim
O nedužnosti trepavice
U dekolteu ranjavom
Od želja
Kako da te zavodim
Kesastim srcem punim
Ižvakanih suza i
Neprogutane sukrvice
Savesti
Kako da očijukam
Od maratona znojavim
Mozgom
I uhom nabreklim od
Nalaktaja na

Spolja:
Ne valja mi šminka
Iskustvo već prkosi
Finim namazima
No
Gospe su mudre
Na izmaku svega
Ostaloga


Iznutra:
Nedočitan Zilahi
Zvoca o razvojnoj
haljkavosti
O strahu od samrtnih
proleća
I smeta balansu:
Odraza u ogledalu
I izraza u progledalu


Nenadoknadivost
Boli, boli, boli...


Šta li propuštam?

Lepo moje
Zbog mene
Estetično
Ekstatično
Eklektično
Zbog tebe
Lepotim

Znate li šta nas razlikuje od cveća?
Stid.
Cveće nema stida. Ruža je upravo bestidna u svojoj lepoti.
Njena golotinja razoružava. Mogli bi smo joj čestitati što na uvid svima, bez ikakvog uzdržavanja, pokazuje sve što ona jeste. Nema foliranja. Trn je zaista trn, oštar i nedvosmislen. Treperavo, ali osiono rašireni listići pokazuju njenu komunikaciju sa svetom, kao da drsko, i istovremeno damski, zahtevaju ono što im pripada. I ona se definitivno ne ustručava

Oko kuće koju sanjam je vrt. Ružičnjak.

Nalik je onom prvom čiju je sadnju naložio Epikur jer je svakog dana želeo da ubere po jednu ružu ili onom, kroz koji je Afrodita potrčala kada je čula da je njen lepi pastir, ljubljeni Adonis, u borbi sa veprom smrtno ranjen. (Trnje je povređivalo Afroditu dok je trčala prema ljubavi, njena krv je poprskala okolne bele ruže i obojila ih. Tako su nastale prve crvene ruže.)

Nalik starim rimskim vrtovima u kojim su