Najnovije blog objave

zosim kaže:

17.VIII 1993. NEDELJA

Svaki umetnički čin pokušaj je ponovnog obićenja (obivstvovanja) Boga, i njegovih promisli. Doživljaj, spoznaja, pomiluj su božanskoga.

18.VIII SREDA

Bog nije potreban da bi smo se imali čega bojati. Ali, kada napujdamo svoju dušu u potragu za odbeglim likovima samoosvešćenosti s plantaža egzistencijalnog opovršnjenja, zaglibimo se u močvarama usamljenosti. Onda je težnja za Sveprivlačećim, Svespoznajućim,

zosim kaže:

13.VII 1992. PONEDELJAK

Stihotvorenje je pokušaj da se kaže nekazivo; govoreći o „doživljaju“ mi tek se sećanjem na njega služimo. Pesma je odraz doživljenog u ogledalu sećanja, ona je sama po sebi nedosgnuće, ali ako je uspela, na njenom repu zasvetluca „doživlja-spoznaja“.

21. VII UTORAK

Veliki Ljigavac = Kulturan Čovek = Suptilni Egoista = Pozer, Gestikulator = Nevulgarni Ego

28. VIII PETAK

Ako

zosim kaže:

04.XII 1990. UTORAK

Veliki Ljigavac - može li se njemu pripisati "otmeno samoobuzdavanje: jer u suprotnom slučaju on bi hvalio samog sebe, što vređa dobar ukus".

Za uobličenje misli i osećanja koja su nas obuzela u doživljaja u pisanu rukotvoreniju, potrebna je distanca, suton i zalazak doživljenog, da bi se u jarkim, crvenonarandžastim odbljescima zalazećeg s ogledala nebeske ravnodušnosti, naslutilo njegovo rođenje.

O NAJLEPŠOJ PESMI


Bez olovke
papira
računara malim
prstom srca kap
krvi otisnuta
u zvezdanoj prašini


Zosim Popac

"Ja radije počinjem sa razmatranjem o efektu", kaže Edgar Alan Po u "Filozofiji kompozicije". Svako delo izbija kao klica iz efekta koji izvestan splet okolnosti oblikuje oko autora i u autoru. Ponekad autentična zbivanja koja su isprovocirala impresiju ostanu skrajnuta pod vizirom svesti, u zapećku pesnikove duše, te je primoran da se zabavi nalaženjem događaja čiji bi sled doveo do izvonjanog afekta. "Mnogo toga čoveku može biti samo u osećanjima, a da mu uopšte

U trenutku kad se nutarnja treperenja pesnika poklope sa oscilovanjem nebrojeno puta "viđene", ali tek "uhvaćene" pojavnosti, delića zbivanja, javlja se podsticaj za poetskim pregnućem. Polen stvarnosti pao je na pesnikove plodnike. Razum napregnuto sravnjava ritam doživljenog sa ritmom reči. I ma koliko bio nadaren, ili naučen da iznalazi reči i gradi ritam, napisana pesma je uvek puka skica, tek slutnja i nagoveštaj doživljenog. Da li je moguće dovesti čitaoca na

Ako ono što Jung zove kompenzatornim snom služi da ukaže na mogućnost osiromašenja ličnosti i ako takav san opovrgava dotrapavanje na nedolične puteve individuacije, onda se postavlja pitanje može li se doživljaj odenuti u ruho komenzatornog sna, a njegovo tumačenje kao lik u ogledalu onom duhovnom pregnuću stvaraoca kojim on na uzglavlju preminulog spoznanja tvori i polaže novu čulnost.
*
"Sve počinje od zavijanja i lajanja, potom se ide ka plesu i muzici, pa ka

Ne postoji delo bez ljubavi, bez dodira. Ljubiti znači u religioznom zanosu otkrivati skrivene veze između unutarnjih slika koje stigmatizuju spoljašnjost. Spoznanje jednog u različitom i neiskaz razlika opsoljavanja Jednog. Doživljaj nije odmah prevodiv. Iz blizine milote Božjeg svetla za tren smo vraćeni u situaciju ogrehovljenosti iz koje tvorimo umetničko delo tek otuđeni od doživljaja. Zato tumačenje doživljaja nosi sa sobom rizik pouličnjenja, zatvaranja, samouranjanja, egocentrizma,

„Istinska usamljenost je u razdvojenosti od svog bića, u dvojnosti“(Oktavio Paz). Neophodna je smelost da se dozvoli rascep unutar sebe i u tom zjapu proboravi, ne bi li se kreirale krinke kazivanja. Jedno se iskazuje udvajanjem, rascepljenošću stvaraoca. Samopopredmećenje. Neophodni akt prisećanja doživljenog, njegovo predstavljanje opredmećenim Ja-koje-je-u-priči, a tim i oformljenje slika i predstava pozajmljenih iz odnosa prema stvarima. Zato je umetnički čin igra olakoumljenja,

Umetničko stvaranje postoji jedino u sećanju na večnost, u melanholiji rascepljenosti. Doveden u stanje necelovitosti, doživljaj je, sećanjem, dohvatljiv za razum.
*
"Umetnost izvire iz tajne koja je tajna sama ličnosti. Umetnost je govor te tajne"(Žarko Vidović). Umetnik je neizostavno romantičar. "Romantika je udaljavanje od predmeta na rastojanje koje je dovoljno da bi mogao biti osmotren"(Mihail Ančarov). Uhvati vreme za rep, izroni iz strke, zategne