Najnovije blog objave

zosim kaže:

17.VIII 1993. NEDELJA

Svaki umetnički čin pokušaj je ponovnog obićenja (obivstvovanja) Boga, i njegovih promisli. Doživljaj, spoznaja, pomiluj su božanskoga.

18.VIII SREDA

Bog nije potreban da bi smo se imali čega bojati. Ali, kada napujdamo svoju dušu u potragu za odbeglim likovima samoosvešćenosti s plantaža egzistencijalnog opovršnjenja, zaglibimo se u močvarama usamljenosti. Onda je težnja za Sveprivlačećim, Svespoznajućim,

zosim kaže:

25.VI PETAK

00,30 h
Pogledi zapitanosti, čuđenja. Šta mu je? Ponavlja se isto pitanje. Poslednjih meseci ljudi me se klone. Strahovita je odbojnost samousredsređenja. Strah, od našnjuvanog pakla u meni, njihov. Čerečeći bol dohvatio povodac i vuče me liticama i rubovima neznavila. A ja sam samo svedok fatumske igrarije što mi, ranojutarski čisto i jasno, željeno biće predstavlja nedosežljivim. U mojoj glavi nema drugih slika osim: poražavajuće, nakrabuljeno

zosim kaže:

05. V 1993. SREDA

Osluškujem. Ko da se svi šušnjevi i šumovi urotiše da iskljuju zrnevlja razuma iz moje zanesvešćene mozganije. Pospano kliženje točkova mokrim drumom - šaputavo šuškanje posteljine o ljubavnoj igri. Usamljeni koraci neznanca pod prozorom - ječanje kreveta uritmovano sladostrasnim stapanjem dva tela. Gorim dok prislanjam nabubrele ušne školjke uz zidove i vrata, zaglušene udarima poluludog srca. A onda se kroz rešetke od njegovih bolom satrvenih

zosim kaže:

08. I 1993. PETAK

02,30 h
Bio sam u njoj. Plakala je. Ne zbog neizdržljive čežnje da svojim osećanjima prodre i stopi se sa mnom, već što se nešto tvrdo, hladno i nemicajuće uskopistilo uporno pred tom čežnjom i osujećivalo joj svaki napor da mi se potpuno i bez ostatka predaje.

12. IV PONEDELJAK

Pustite me prijatelji, poznanici, rođaci, ljubavnice, obaveze... Hoću da znam da ne postojim.

15. IV ČETVRTAK

zosim kaže:

03. XI 1992. UTORAK

Kad zakaže unutrašnje raskrinkavanje, čovek krene sa spoljašnjim, verujući da će tako privoleti smelost, kojoj smo u navali patetike okrenuli leđa, da položi svoj vreli habitus na mrzna uzglavlja obnevidela i površnosti. Tako i ja načinih taj površni čin: obrijah bradu i brkove.

13. XI PETAK

Nekoliko neuspelih crteža. A htedoh napisati stihova.

19. XII SUBOTA

Kod ljudi postoji jedna vrsta

zosim kaže:

13.VII 1992. PONEDELJAK

Stihotvorenje je pokušaj da se kaže nekazivo; govoreći o „doživljaju“ mi tek se sećanjem na njega služimo. Pesma je odraz doživljenog u ogledalu sećanja, ona je sama po sebi nedosgnuće, ali ako je uspela, na njenom repu zasvetluca „doživlja-spoznaja“.

21. VII UTORAK

Veliki Ljigavac = Kulturan Čovek = Suptilni Egoista = Pozer, Gestikulator = Nevulgarni Ego

28. VIII PETAK

Ako

zosim kaže:

06.V 1992. SREDA

Mora se izboriti za tragičnost, živeti po svom delu. Inače se umetnički čin pretvara u puko, isprazno gestikuliranje (što nadima sujetnost). Ali, i življenje u izabranoj tragediji je gestikulacija. Niče je ludilom zaokružio svoje delo.

26. V UTORAK

Najprikladnija izmišljotina nas samih vaspostavlja se u zajednici kao jedini mogući izraz naše ličnosti. Izabrano „Ja“, pogodno ukolotečenju, nameće se zahtevom za vrhovnom

zosim kaže:

23.III 1992. PONEDELJAK

Nesvrsishodno uklapanje mene u vreme / stanje ne-delanja / to je ono što me čini socijalno nepodnošljivim.
Antifragmentarnost, ne upadanje u špagove, džepove egzistencije ne delanjem, antispecijalizacija naše ličnosti – moje je usredsređenje na totalitet.


02.IV ČETVRTAK

Čovek je nužno društveno biće, jer mu se kao njegova bit nameće žudnja za obnavljanjem doživljaja raskrinkavanja tuđih intimnih

zosim kaže:

10.VIII SUBOTA

Iskustvo drugog ne može nam pomoći, ukoliko taj drugi nismo mi sami.

22.VIII ČETVRTAK

Nekad iz nas ispiljena laž zna da oslobodi ogromno zadovoljstvo iz onih kojima smo je uputili, i da ta lepršavost zadovoljstva idući ka nama najednom otkrije sasma neočekivanu zlokobnu preteškost.

22.II 1992. SUBOTA

Kad drugi govori o sebi mi dovoljno bivamo strpljivi slušaoci ukoliko se to o čemu se govori

zosim kaže:

18.VII 1991. ČETVRTAK

Gušenje od bezobličja
u krvi
krv
krv
krv
osećam
Mirišem
nadolazeću histeriju
bola


26.VII PETAK

Mora se posedovati zaliha bola, jada, tuge, da bi se u kratkim trenucima ispunjenja težnji i dohvatanju zadovoljstva, mogao biti srećan.

28.VII NEDELJA

Retki su trenuci usredsređenja. Ostalo je strka i graja poludorečenih misli,