Najnovije blog objave

izabelitta kaže:

Ee, sugestijo, kako si laka kad imaš kome....
To bi rekao jedan moj.

Jedan od onih imtimnih gromovnika koji caruje onim delom svemira što nam se zrakasto zabada u golicljiva tkiva suštine, baš onda kad to ne želimo. I kad želimo, ali to se odavno ne računa.
I onda te zasvrbi duša tamo negde daleko, daleko, pod miškom Severnjače.
I ti ne znaš šta ćeš.
Počešeš ono što možeš da dohvatiš.
Osvrneš se i vidiš da svi oko tebe češkaju

Kao manijak.
Došlo joj je da raskopča mantil i pokaže proleću da je živa. Da je žensko. Da ima sise i dupe. I izlaz: ulaz negdašnji.
Ni jesen ih nije videla. Ni zima.
Puno je posla: svima trebam, niko mene neće.

Kažu da te otključava isto ono što te je zaključalo.
Lako je to reći.

Lete:
Očekivanja latice
Lepe katice
Krilatice
Spasohvatice
Za ispliv iz mutne matice
I neshvatice za
Napregnute podlaktice
Ka tebi
Za diskurs tvog meniskusa
Ka meni
Za sve potpise na menicama
I sve čvorove u pletenicama
I sve žuljeve u dokolenicama od
Sedam milja
Od požele naručenih
Navučenih
Pa nenaučenih
Na sva stradanja:
Padanja
Bez vatanja

Svet je mali!

Gledam te značajno i trepnem dvaput
Očekujući reakciju

Jedna malo bolje opremljena kuhinja
I dupke puna trpezarija

A život...

Pripaljujem cigaretu

Život su zasukani rukavi
Masni prsti
Isflekane košulje
Trud da se podigne što više poklopaca
I od svega proba

Umeškoljim bradu među dlanove
I kroz obliznut kružić među usnama
Lagano

Bljeskaju oči u uvali nadražaja
Tonu u zavali nerazgovetnosti
I tek jedne pametne
Plove

Sadržajan teretnjak:
Zeznuta roba za slepe
Putnike

Hajde
Vozi dok ne gledam

Hoću!
Bolje poginuti u riziku -
U crvenom flešu mogućnosti
Nego sanjariti: slažući
Dokolenice po bojama
U mutnim popodnevima
Ne moći izviriti iz
Ufijočene pesme
Zuriti s pola oka u
Tuđe kaleidoskope

Hoću!
Jer se snobovske selekcije
Vremenom pretvaraju u
Meketava nekanja -
Kvazi skupa zbog odupiranja
Jeftina zbog neupotrebljivosti
Jer: nije sramota isprljati koleno

Jednom
Kada budem dovoljno lepa
Napisaću ti pesmu o
Sebi
Ne mogu ovako
Glavatih očiju i
Okatih ruku da ti se
Femkam i pepeljužim
O nedužnosti trepavice
U dekolteu ranjavom
Od želja
Kako da te zavodim
Kesastim srcem punim
Ižvakanih suza i
Neprogutane sukrvice
Savesti
Kako da očijukam
Od maratona znojavim
Mozgom
I uhom nabreklim od
Nalaktaja na

Ponekad poželim nešto
Jako
Toliko jako da mi molba
Navuče rogove zahteva
I zakopita sve ono što mi
Pod finoćom obitava

Moj vilenjak to voli
Jako
Toliko jako da pod plaštom
Ima spremna ispunjenja
I umir za nestrpljenja
Dok me kroti čarolijom






[ame="http://www.youtube.com/watch?v=lobMPZHeNgI"]YouTube- hable con ella - raquel[/ame]

U jednom času
Moja ruka vođena željom
Razmiče obzire
I dohvata
Pogrešan mah
Tvojih ruku u prazno

U drugom
Tvoj raskravatan vrat moli
Za toplinu
Koju ubrizgavam
U reanimaciju
Pulseva krajputaša

Kad je pravo vreme
Za kucanja u iste žile?
Kad to nepodudaranja
Ne rastu
Do u pod udaranja
Nego se želje meko
Obostrane?



Treća,

Nešto mislim...
Svi dani su tek zaleti u sumrake
U kojima se dnevni vrhunci
Krune u stalnim repeticijama
Mračnih izvesnosti
Kako bi bilo nakrasti se svetla
Prikačiti taj dinamo na točak inata
I odjuriti u trajanja s obrtima
Koja su nam po volji?

Joj, ne fantaziraj!
Zamisli svaki dan kao stepenik
Na koji se sve postignuto
Penje sa tobom
Tako ćeš osetiti da si se izmestila
Iz mrtve tačke