Domaći zadatak

[makilli]

Ne radite domaći umesto dece

Nedelja, 15. mart 2009. 11:21


Stručnjaci savetuju da roditelji ne bi trebalo da biju sve "bitke“ svoje dece, ma koliko to ponekad izgledalo neophodno.

U određenom trenutku dete mora da nauči da se samo izbori sa problemima, a preterano zaštitnički stav samo će narušiti njegovo samopouzdanje. To se naročito odnosi na domaći zadatak, tvrde stručnjaci.

Ukoliko dete ima teškoća, možete mu pomoći, ali uvek treba da samo uradi najveći deo posla, kao i da stekne utisak da je domaći zadatak njegov "posao“. Takođe, nije dobro ni podrivanje autoriteta vaspitača i pedagoga sa kojima dete radi u školi, piše "Život plus".

Naravno, u redu je da se interesujete da li je dete zadovoljilo zahteve nastavnika i profesora, međutim, ukoliko su roditelji automatski na strani deteta ako je, na primer, dobilo grdnju što domaći nije dobro urađen, dečje samopouzdanje i zrelost biće u opasnosti. Kada terate mališana da sam "mozga“, to će mu pomoći da se bolje snađe i shvati svet oko sebe.

Kada dobije domaći zadatak, detetu bi trebalo pojasniti uputstva za rešavanje, ili odgovoriti na precizno pitanje, ali nikako mu nemojte odmah dati rešenje, čak iako deluje preteško za njegov uzrast.

Ipak, ukoliko verujete da je dete zaista žrtva presije od strane učitelja ili drugova u školi, otvoreno porazgovarajte sa njim i pokušajte da mu pomognete.

Najčešći korak koji roditelji preduzimaju - ljutiti odlazak u školu, nije uvek najbolje rešenje.


(MONDO)

Da li i Vi ponekad uradite domaći zadatak svom detetu?

Ili ste ipak tu da samo pomognete kad "zapne"?

Koja je granica do koje idete kada je u pitanju pomaganje detetu oko školskih obaveza?

[NSdjanka]

Nikada svojoj deci nisam radila domaće zadatke. I sami su bili sposobni da sa takvim "izazovima" izađu na kraj... Bilo je usmeravanja i razmene ideja ali tu se sve i završavalo. Uostalom gde piše da su petice imperativ? Koliko se trudiš, toliko ćeš postići. Važno je da je tvoje.

[joksi]

Moji mi nikad nisu pisali domaci,al' mi je mama pisala teme za pismeni pa ja onda tu temu modifikujem i onda prepisem....ona mi tako reci da samo ideju za pisanje.

[little fairy]

Domaća zadaća mora se pisati na vrijeme

Domaću zadaću morate planirati tako da i ona, kao i npr. igra, postane sastavni dio djetetova života. Odredite dnevno vrijeme za domaću zadaću, odnosno odredite za svaki dan planirano vrijeme tijekom kojeg dijete mora izvršiti svoje školske obveze.

Za djecu početnih razreda osnovne škole roditeljska je dužnost odrediti dnevno vrijeme za domaću zadaću, a savjetujemo Vam da izaberete vrijeme kada mu možete pomoći.

Već od 3. razreda dijete može samostalno odrediti vrijeme za domaću zadaću, a Vi provjeravate da li je vrijeme prikladno, a nakon što dijete nauči izvršavati svoje obveze samo može određivati vrijeme za učenje i pisanje domaće zadaće.

Domaća zadaća mora se pisati na prikladnom mjestu za učenje

Pazite da je prostor dobro osvijetljen, da je mirno i tiho. Za manju djecu izaberite neko mjesto u Vašoj blizini kako biste mu pomogli ako zatreba. Sa starijom djecom razgovarajte koja su mjesta najpogodnija za pisanje domaće zadaće, a teenegerima prepustite da samostalno izaberu svoj radni prostor, ali pripazite da ga na tom mjestu ništa ne ometa.

Djeca moraju samostalno pisati domaću zadaću

Kada Vam mališan krene u školu svakog dana provjerite ima li što za domaću zadaću, počeci su najteži pa po potrebi pročitajte zajedno upute i provjerite da li je dobro razumjelo i da li mu nešto treba pokazati. Ali, nemojte pisati umjesto njega kako ga ne bi naučili da ne mora izvršavati svoje obveze.

Starije dijete provjerite piše li domaću zadaću u određeno vrijeme. Predložite da nazove prijatelja ako mu treba pomoć. Pomozite djetetu tek kada se samo potrudi te pohvalite njegov samostalni rad.

Dijete viših razreda (7. i 8. r.) bi već trebalo raditi samostalno. Ako uočite neke poteškoće, držite se savjeta za mlađe učenike, a zatim postupno smanjujte vlastiti angažman. Ne radite umjesto svog djeteta!

Motivirajte svoje dijete da radi najbolje što može

Malo dijete pohvalite svaki put kada se potrudi oko zadaće. Dajte djetetu do znanja da ste ponosni na njegov rad. Djetetu od 3. - 6. razreda mnogo će značiti ako ga svake večeri pohvalite zbog nekog određenog uspjeha, a djeci viših razreda i starijoj djeci pohvale su potrebne barem jednom tjedno.

Ako Vaše dijete ne piše domaću zadaću:

• Nastupite samopouzdano - jasno i glasno mu recite da od njega očekujete da odgovorno piše domaće zadaće. Ne prepirite se sa djetetom jer na taj način gubite kontrolu nad situacijom. Odlučno i jasno ponovite što od njega očekujte.
  
• Nemojte prijetiti kaznama uzalud - prijetnje koje nisu potkrepljene govore Vašem djetetu da ne mislite ozbiljno.
  
• Ostanite dosljedni, nemojte popustiti - neka djeca su u stanju dan za danom sjediti za svojim stolom praveći se da im je svejedno. Glumite nezaintereiranost - čvrsto ostanite pri svomu, dajte mu do znanja da njegovi pokušaji da vas izmanipulira neće uspjeti.
  
• Ako vam dijete kaže da su mu domaće zadaće dosadne, nemojte obraćati pažnju (iako možda suosjećate). Morate mu dati do znanja da od njega očekujete da piše svoje domaće zadaće, bez obzira na to jesu li uzbudljive ili dosadne.

Utvrđivanje gradiva, olakšavanje učenja, razvijanje kognitivnih sposobnosti, pripremanje za nadolazeće lekcije, razvijanje radnih navika i samostalnosti... Sve su to dobri razlozi da potaknete dijete na redovito pisanje domaće zadaće, koliko god to ponekad zna biti teško!

Autor: Tihana Vranković, prof.
Literatura: Hausner L., Canter L.: Domaća zadaća bez suza, Naklada Kosinj d.o.o., 2002.

Sa svojom maleckom sam uspostavila pravilo (neću reći da sam nametnula) da čim dođe doma ima da se zadaća napravi. Tek tada može van. Dakako, ukoliko neki dio zadaće ne razumije i potrebna joj je moja pomoć za objašnjenjem, ostavi po strani.


Istina, te zadaće su trenutno gotovo veoma brzo ali se ne opterečujem sa time. Postepeno će zadaće biti zahtjevnije i odgovornije ali tada će mala već biti uhodana (bar se nadam).

Jedino gdje felšamo je to da moja mala voli pisati zadaću na podu :lol Borim se sa time :D

Zanima me kako je Vaše dijete prihvatilo pisanje domaćih zadaća?

Ima li problema? Pišu li se one uopće?

[Mish]

Na jednoj drugoj temi gde je ovo bilo off:

Mene niko nije pratio, pa sam se lepo iškolovao, i ja garantujem da detetu, osim ako ne primetim da mu je IQ izuzetno nizak niti ću pomagati, niti ću mu plaćati privatne časove.

roditelji od dece prave debile, zato što postoje zli nastavnici koji ne rade svoj posao, a ti zli nastavnici su obespravljeni, npr moju sestru je obesni mamlaz gađao rancem pre dve godine, malo je falilo sam da konstatuju da je ona kriva?

Meni je baba potpuno nepismena pa je keva završila školu i zaposlila se i dočekala penziju bez i jedne konsultacije sa svojom majkom. Ne želim od deteta da napravim morona, smatram da je moje dete dovoljno inteligentno da sve u životu može da uradi bez moje ili pomoći svoje majke, a ne da nam se krije ispod skuta svaki put.

Ja nisam uradio ni jedan domaći od IV osnovne, a svesku ni jednu nisam imao kroz celu srednju školu, pa sam je završio, a posle i faX. Moji roditelji nisu znali da li ja imam domaći napisan ili jok, ne zato što ih nije zanimalo već zato što su verovali da sam dovoljno pametan i odgovoran (tu su se u proceni oko odgovornosti zajebali, ali Bože moj )

Apsolutno se slažem da roditelj ne sme "završavati" školu umesto deteta. Čak mi se i ne sviđa kad vidim da roditelj predstavlja ličnog predavača detetu (valjda je ovom teško da prati na času te bira da mu roditelj "sažvaće" 1:1 ono što je učitelj/nastavnik/profesor pokušavao da približi razredu).
Ali...
Da li se radne navike i odgovornost apsolutno razviju do polaska u školu?
Jel dovoljno verovati da je dete završilo svoje školske obaveze ili ga ipak treba pratiti?
Verovati da je razumeo ono što je naučio (jer će mu trebati to kao predznanje za nastavak školovanja) ili je tek nabiflao da bi dobio ocenu?
Verovati da je kadar da prevaziđe baš svaku prepreku na koju naleti kroz školovanje?

Ili možda ipak treba proveriti da li je uradio domaći?
Pitati ga šta je bilo u školi, da li su nešto novo radili ili kako je prošao kontrolni?
Biti spreman da mu odgovoriš na pitanje vezano za gradivo koje mu nije jasno (a za koje primetiš da zaista nije rezultat njegovog nezalaganja)?

Zapravo, između "završavanja škole umesto deteta" i stava "ja sam svoju školu završio, a ti se sam izbori da završiš svoju, kod mene imaš stan i hranu i ne interesuje me tvoja škola" postoji jako velik jaz koji se da popuniti.

Gde je zlatna sredina?
Koliko je deci potrebno dati podrške?

[memento]

Ni svoje domaće zadatke nisam baš redovno pisao, a kamoli deci. Moja deviza je bila - Bolje dečija trojka, nego mamina ili tatina petica. Dakle, uveren sam da je pisanje domaćih zadataka svojoj deci ustvari medevđa usluga i da nanosi potomcima samo štetu, posebno ako je to česta, ili, ne daj bože, redovna pojava....

[leptirić]

Kada je moj sin bio negdI treci razred...dobio, sa jos par drugara iz skole, da nacrtaju GRAD...ono ulica, drvece, setaci, presretaci itakoto...
Skupise se kod nas....crtali sta su crtali na hameru...odneli sutradan u skolu...i....
...doziveli ismevanje od uciteljice i ostatka razreda...
Bili su vraceni da ponovo urade...
Rekoh, ok...ako cemo tako...i uradim im rad ja...
I bejase druga prica...stavili rad na skolsku izlozbu...
Doduse pobedio je onaj cija je mama akademski slikar...ali ni drugo mesto nije lose

[little fairy]

...doziveli ismevanje od uciteljice i ostatka razreda...

Ovo je od učiteljice bilo krajnje neprofesionalno! Umjesto da se cijeni trud učenika da naprave sami zadaću tu se ismijava.

Učitelj moje kćerke uredno daje niže ocjene za lektire gdje procjeni da su roditelji pripomogli/pisali. A u tim lektirama (moja je drugi razred) maleni moraju izvući pouku priče/bajke. I tu je sada problem jer kako dijete od 8 godina samo skužiti što je pjesnik htio reći? Pa onda mic po mic kako bi mala došla do nekog zaključka koji treba opisati svojim riječima. Ali napravi to makar meni to možda ne zvuči uvijek 'ok'. Ali to se cijeni i to se traži. Kakvo ismijavanje? Ttttt.

[leptirić]

Drugi razred...pitanja za domaći...

- Navedi bar jednu prednost u korišćenju sveske i olovke u odnosu na tablicu i kredu.
- Po čemu se razlikuju škola nekada i škola danas? Na koji način su nekada kažnjavani đaci?

[_baba_]

Od početka imamo istu rutinu...ovako nekako...
-Jeste me se poželeli?
-Mhm. A ti nas?
-Uf. Kao da vas nisam videla mesec dana! Kako je bilo u školi? Imate li domaći.
Znači, svaki dan ista pitanja.
I onda, ako se slučajno zamislim i zaboravim da pitam...podsete me.
-Nisi nas pitala kako je bilo u školi i šta imamo za domaći. I da, jako smo te se poželeli.

I uglavnom sedim pored njih kad rade domaći. Ponekad je dovoljno samo da proverim, a ponekad se upljujem...satima objašnjavajući. Najgore mi je kad moram da objašnjavam na engleskom, jer mi se u početku dešavalo da im jedva utuvim lekciju u glavu, ali na srpskom...i onda kad odu u školu, nemaju pojma.
Tako da su otvorene knjige, rečnici i gugl česta pojava na trpezarijskom stolu.
Francuski mi recimo dupe pomera. Aj im pomozi u nečemu oko čega pojma nemaš, a pri tom imaš naglasak k'o Helga. Znači
Istorija Kanade mi takođe nije poznata. Mislim, i nije im neka istorija.
Da uče našu... tu bih i mogla da uletim kao pomoć prijatelja... ali božemoj...čovek se uči dok je živ, pa tako i ja uz njih. U ovom slučaju, istoriju oni uče mene.

Jedino šta me izluđuje je kad moj čo'ek sedne da pomogne
pa uradi domaći umesto njih. E tad dobijem nervni slom i najrađe bih ga ošopala oklagijom.
Ne dozvoljavam. Pomoć uvek. Zabušavanje? Samo u crtanju, jer smo familijarno talentovani kao deca u predškolskom.

I da. Jedva čekam da pozavršavaju škole jer...došlo vreme, izdaje me snaga

[believer]

ne pisem domace,niti lektire,ni citalacku znacku....
kod uciteljice je ta citalacka bila kao neki podsticaj za peticu...pita me ona :Zasto on nije doneo citalacku?
Zato sto nije citao a ja nisam htela da mu pisem.Eto.

ali...
pomazem u ucenju....
objasnjavam fiziku i hemiju ,matematiku....

fala Bogu pa je konj dovoljno porastao i sazreo da resi da sam gruva biologiju i istoriju,engleski govori i pise a da ni ne zna kako mu izgleda knjiga....italijanski ja ne govorim pa mu nisam od pomoci....

ali se i dalje nerviram ako ne uci dovoljno i nemam poverenja da mogu opusteno da se organizujem za svoj gros ako znam da ima kontrolne ili ispitivanje....on je tip Lako cemo

[Bazilej]

Sa mnom su probali da rade domaće, sa sestrom su uspeli.
Radio sam ih dok god je neko obraćao pažnju od nastavnika na to, kasnije sam se izvlačio na prezime, sestra je bila jedan od najboljih đaka u školi.
U srednjoj sam preskočio da uradim sve domaće koji su zadati, škola je za učenje kuća je za nerviranje familije.
Nemam očekivanja od svog deteta, ne želim da lečim svoje neostvarene ambicije na njemu, nek sam ima svoje ambicije i snove, jebe mi se.
Ako bude hteo da bude kontrolor u GSP-u, Šlager pevač, vudu vrač, svejedno, to je njegov izbor, jer ako išta sam ikada mrzeo, to je da me neko "usmerava"
Smatram ga dovoljno inteligentnim da će umeti da se prepozna i usmeri sam sebe u najboljem mogućem smeru, ili makar u onom za koji će misliti da je njegov.

Domaće zadatke treba ukinuti, da se deca igrajukada dođu kući, kao mi što smo se igrali, barem ekipa iz mog parkića.

[believer]

Sa mnom su probali da rade domaće, sa sestrom su uspeli.
Radio sam ih dok god je neko obraćao pažnju od nastavnika na to, kasnije sam se izvlačio na prezime, sestra je bila jedan od najboljih đaka u školi.
U srednjoj sam preskočio da uradim sve domaće koji su zadati, škola je za učenje kuća je za nerviranje familije.
Nemam očekivanja od svog deteta, ne želim da lečim svoje neostvarene ambicije na njemu, nek sam ima svoje ambicije i snove, jebe mi se.
Ako bude hteo da bude kontrolor u GSP-u, Šlager pevač, vudu vrač, svejedno, to je njegov izbor, jer ako išta sam ikada mrzeo, to je da me neko "usmerava"
Smatram ga dovoljno inteligentnim da će umeti da se prepozna i usmeri sam sebe u najboljem mogućem smeru, ili makar u onom za koji će misliti da je njegov.

Domaće zadatke treba ukinuti, da se deca igraju kada dođu kući, kao mi što smo se igrali, barem ekipa iz mog parkića.

ne radi se o lecenju licne ambicije...radi se o tome da ne mozes svoje dete da pustis niz vodu...pa i ta inteligencija je razlog vise da mu se roditelj posveti i da pogura kad je neophodno
inteligentna deca su neretko lenja ,zar nije greota da ne iskoriste svoje potencijala i talente?


a inace,slazem se da vreme kod kuce treba da provode u igri,makar u nizim razredima....

[Bazilej]

ne radi se o lecenju licne ambicije...radi se o tome da ne mozes svoje dete da pustis niz vodu...pa i ta inteligencija je razlog vise da mu se roditelj posveti i da pogura kad je neophodno

Ni ne želim svoje dete da pustim niz vodu, samo hoću da što duže bude dete, da se ne suočava sa svetom sakriven iza mamine suknje, da do zaključaka i saznanja dolazi sam, da radi sam, bez pritiska i nametanja, a ja ću radije s njim da se šetam, igram, gledam crtaće, nego da mu pokazujem bilo šta, ako mu ja pokazujem, kada će uključiti mozak? Mislim kada već bude kasno.

Pomoći ću mu nekim savetima, ako ih bude tražio i svešću da sam uvek uz njega, i kada nisam fizički tu.
To sam naučio, to umem da dam.

inteligentna deca su neretko lenja ,zar nije greota da ne iskoriste svoje potencijala i talente?

Naravno, ali u smeru koji oni žele, ne u onom koji žele njhovi roditelji.