Prikaz rezultata 451 do 465 od ukupno 586
Reperi sa njive
Repa se vadi i svuda je blato
traktori su gadno napravili sranje
raskopali njive ko da traze zlato
seljaci se napiju, skoro komatozno stanje.
Ulicom kad prodju prozori se tresu
svuda leti zemlja na bajsu se gine
sa prokolicom Zmaj kad ti zakachi kesu
ima da te baca otrese ko sline.
A njima je lepo, dnevnice su dobre
za sezonu jednu, mojih deset plata
svi sad voze repu samo daj im chorbe
kupice jos jedan traktor da zaposli brata.
Oj rakijo shljivovice zbog tebe mi rumen lice...
Ovo nije pesma
ovo je knjiga o džungli
jedan stalni lov
potraga za smislom
između granja iluzija
između svih onih obmana
kojima je zaista mesto u džungli
Ovo nije pesma
ovo je knjiga o anti-liričnosti
ovo je jedan krik
pred preteranom urednošću
pred pokoravanjem
sveznajućoj tuposti
kojom se prikriva slabost
i zatire um čoveka
Ovo nije pesma
ovo je knjiga bez mesečevih mena
bez plača malde devojke
i bez susreta kraj jezera prozirne vode
Ovo nije pesma
ovo su tek reči
jedan niz misli
nabacanih na jedan zamišljeni prostor
Ovo nije nikakva pesma
i ne treba da bude
jer bila bi lažna
bila bi kao one bezvredne niti
poetičnih smisla radi izraza
i radi utiska
Ovo nije pesma
i baš mi je drago zbog toga
u suprotnom bih sebe nazvala pesnikom
a to baš i ne bi bila dobra ideja
od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota
Pink pink pink
To je program svaka cast
da ti na usi izadje mast
svakom detetu da uspore rast
pa ih zato gleda i staro i mlado
kad zapeva Seka i ostalo stado
volimo te nasa grand parado
na tebe bi se ja ispovracao rado
emisije su dobre ko kolica bez tocka
kokodace evo jos jedna kvocka
zapeva ponekad i starica bez mozga
pa se zato prevrce u stomaku corba
Kad se smeje Lea ko traktor u kvaru
dobijem ja zelju da ispecem je na zaru
Evo sad ce malo i serija glupa
pustaju ih mnogo jer i nije skupa
pre cu negde da sednem na klupa
gled'o bi ih samo da u glavi imam rupa
veselo je veselo pa mi sve je preselo
zvezda je rodjena sad idemo ponovo...
Sta cu kad sam taki..
Glavobolja od piva
na oku mi sljiva
za sve je flasa kriva
i ne znam sta se zbiva
tu se pilo sve sto bilo je
nas jelen dobro pivo je
sad pred ocima sve krivo je
daj natoci jos jednu ej
a krcmarica je lepa ko lepak
pokazala mi sto izbusila je pupak
pa sta mislis da sam tolki glupak
ajde bezi tamo i nalij jedan konjak
a vredna je kao cigani na djubrivu
dok joj gledam njenu nogu krivu
oci su joj smedje i ime joj je Nena
mom je srcu mila jer ipak je zena
a vidim voli da ubode se u vena
kad od Zike zavrsi se shema
nesto mi se u cudno zeludcu zbiva
vidim ja da treba mi jos piva
kada dodjem kuci ima lepo da se sniva
najboilji mi ortak vozi lada niva
opet sam se razbio ej bas me brige
subota je vece i bicarke su stigle
sad ce pivo da toci se u krigle
neke tri su dosle i odma noge digle
samo sto se ne ugusih od groznoga smrada
alo bre deco ovo nije grand parada
idi kuci spavaj i poslusaj balada
ludju decu ne videh nikada do tada
a mozda bi trebalo sad odma da odem
da odgledam Rokija il' vratice se rode
nije jos ni prohodala a vec hoce da se bode
neki lik mi dobaci da to je sad u mode
zao mi je zao a pomalo i krivo
osto sam bez novca pa nemam ni za pivo
mnogo sam se zadrz'o al sam i uziv'o
krenuo sam kuci i odma istusir'o
Sta cu kad sam taki ej sta cu kada jesam
volim barem jednom da ne znam ni gde sam
vraticu se opet cim mi legne plata
to tada cu da gledam velikoga brata...
Ostani ipak,
ali cuti...
Neka se sav bol
istopi u uspomeni...
Pozeli me pogledom,
zazmuri,
i zapamti
zaborav nikada ne zuri...
Pozeli me,
to je ono sto zelim...
Smesi mi se nezno
iako se sav svet oko nas raspada...
Oh, gledaj me,
gledaj me,
ali ne prilazi,
ostani tako nem...
Ljubav,
da li je to ono
sto sam nekada osecala
prema nekom slucajnom prolazniku,
ili je Ljubav
ono sto predstoji...
...Postoje u nama neke neprevodive dubine...
...Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci...
...Ne znam...
нови дан
нови дан се навикао на обоје
на твоје сузе што их спушташ на образе моје
и опет на моје ћутљиве усне
на све варке моје
да те имам да си уза ме
а прилике су слутње
теку као некада очију
искре
брзе и одма сућутне за тренутак нови
сада носе тишине
у тишини пишу
ноћи име
викторе ноћу ноћу за уздах стољеће тог мјесеца боју ја не могу,скапаћу у моме пјесме броју скапаћу али ни уздах стољеће том бојом неће,скапаћемо викторе дај нам кораке путем,ноћ је даљина није
уздах стољеће
кораци и ево ме крај ње
уздах стољеће моје прилике
уздах ове прилике тужне
њена туга од мјесеца пута
љево ноћу плавим сјевером
звјездама тог пута бојена
тужна туге те никад
виђене не подигнута
најмања не додирнута
насмијаним сличицама лудила
одјевена
ноћ
кораци
уздах стољеће прилика
вјек је прошао
остаје лупање срца после тебе
мислим наде постоје
слиле су се боје твоје
низ образе моје
на све варке моје
да те имам да си уза ме
Poceli su da pricaju
o nekom kanarincu
u pozlacenom kavezu
sa sjajnim perjem
zutim ili crvenim
ne secam se tacno
koji je pevao 66 godina
(toliko je godina imao )
uvek istu pesmu.
I sve bi to bilo u redu
da nisu otvorili sezonu lova.
Sezonu lova na divlje guske
koje su kruzile
iznad njihovih glava.
Bez glasa.
Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !
Koliko puta pomislim na tebe?
Pazi ovako:
prvi put
pre no što otvorim oči
ne znajući
ploveći među obalama sna
pa
kad krenem da otvorim oko
pre no što trepavica dodirne gornji kapak
pomislim
da li spavaš
pa
dok se spremam za posao
da li spavaš
pa
kad izađem napolje
i ugledam
nebo
sunce
kišu
oblak
vetar
liče na tebe
pa
kad u autu čujem našu pesmu
čekaj
mi nemamo našu pesmu
ipak
mislim na tebe
pa
kad mi prvi matorac pruži nepopunjenu knjižicu za struju
pomislim kako bi ti bila fina
i nasmešim mu se
pa
kad mi mlada majka stavi bebu na šalter
da li si i ti bila ovako mala
i ovako glupo se smejala
pa
kad mi dingdongNe sms
ja mislim da si ti
uvek
pa
kad čujem smeh
ti se tako dobro smeješ
pa
dok hranim pernatu marvu
plašila bi se da ti ne ulete u kosu, znam
i upletu se zauvek
pa
dok jedem supicu
topla je
kao ti
pa
kad pada noć
prekriva me
kao što ti umeš
ponekad
pa
kad vidim kevu i ćaleta da gledaju Slagalicu
e ne znam zašto i tada
pa
kad noć zamiriše
nekako mislim da miriše na tebe
pa
kad pada kiša
jer kišu volim
pa
kad se ušuškam
u toplo
mislim
pa
zaspim...
Samo da znaš
ovo je polovina onoga koliko bih mogao da mislim na tebe.
Obuzdavam se, ipak.
A možda mislim i dok sanjam.
Ne sećam se.
Zaboravio da navije mozak
Alo momak, nesto zvecka ti u glavi
vidim da si predugo vario na spravi
na nekim si tabletama ne samo na travi
bolje uzmi viljusku pa u oko stavi
vena ti je vidim ko auspuh od juga
polomio si jednu iglu pa ti treba druga
smaras ljude na stanici jer treba ti pljuga
i posle se ljutis kad neko ti se ruga
sad trpas se svuda gde ti nije mesto
cak i kapelu opljackas cesto
pokupis sve pare a ostavis resto
juce si iz pekare pokrao svo testo
da si barem uzeo i nesto da radis
ne samo da gledas gde travu ces da sadis
kad ti pandur trazi licnu ti postavu vadis
sad ides u celiju i tamo ces da patis
razmisljao jesi ali malo sutra
svidja ti se igla, svidja ti se vutra
nisi na vreme ti mozak navio
bitno da si exer u usta stavio
jer da jesi sad bi mozda slavio
ala si se gadno u sranje zaglavio
Da si druge slusao, u sranje ne bi usao
sada samo moli boga, da jednoga dana smuci ti se droga...
Snežna
Gledaš kroz prozor
kažeš:
"Kako je lepo.
Kao da je neko prosuo milijarde najfinijih kristala
i napravio tepih
za snove.
Kao da je sačuvao delove bajki da ih rasprostre
pred naše oči.
Kao da sve noćas može
da oživi..."
Ne vidiš
da sneg okiva grane
pritiska ih svojom težinom
lomi im udove
dok se zima bezglasno ceri
uživajući u njihovom bolu
ne vidiš
da beli zlotvor krije i ono malo hrane
koju u promrzloj zemlji
traže sićušna bića
okiva ih
slabi
vreba
čeka svoj trenutak
da zauvek im sklopi oči
ne vidiš
da svojim čaršavom
prikriva mrtvo
prikriva zločine zime
saučesnik je on
o da
ne čuješ
šapat
dok blagorodna kiša
šapuće:
"Rasti. Živi."
njegov je ledeni
utkan u vetar severac:
"Spavaj. Umri."
Nemoj da pričaš o snegu
sa mnom
odavno već
njegovo svetlo lice
za mene je samo
maska
ispod koje je blato
i raspadanje.
Jedino pahulje volim
zato što
umiru
u tišini.
Kad ispadnem KONj
Prvo mi sve krene kako valja
mada se to retko kada desi
od mene stvarno nema veceg kralja
zanimljiv sam ko kliker u kesi.
Valjda sve to mora tako biti
devojke me gadjaju sa govna
degenerik sam i to necu kriti
svako od mene napravi ovna.
Lud sam kao pravi ludak
a mozda i od takvih vishe
svi me glede kao da sam chudak
na chelu mi to sve i pishe.
Nemam prava da se ljutim
ko me j.be konj sam pravi
pametniji sam vala kada cutim
i sa ushu da se pokrijem po glavi.
Glavo moja prazna kao bunar
nemoze ti nista ni mozdani udar...
Borgesu nikada necu oprostiti
Malo po malo, posljednjih vjekova
planeta je izgubila jedan po jedan
sve velike izazove istorije
Otkriveno je što je otkriveno
Napravljeno je što je napravljeno
Ostaje mi zaključak da pripadam
Generaciji koja nema sreće
Već smo naselili i otkrili sve kontinente
A proći će još dugo do putovanja na druge planete..
Ostaje nam samo vrtlog samozadovoljenja
Naše oči nemaju snove,
jedini izazovi su nam markirano lišće i obojene hartije
a iznad svega trka za iluzijom vječnog života
dok se u međuvremenu prikrivamo plastičnim ukrasima tjela.
Da sam samo malo ranije rođen
Sad ne bih bio ovdje nepomičan na stolici za blejanje
Borio bih se za zemlju nagdje u oklahomi
Tražio bih zlato u JAR-u, na Aljasci
Drmala bi me groznica plodne zemlje
Oženio bih djevojku Guarani
Potomci moji bili bi vjesnici nove rase
Težio bih da budem kao veliki Liberador
Ideolog novog načina života
Pisao bih ustave oslobođenih kolonija
Smišljao nove grbove i zastave
Ali prokleto sam zarobljen
U vremenu kojem ne pripadam
U vremenu kojem lutam
gdje kompromisno proživljavam svaki darovani tren
potpuno skučen, primoran na tuđe vrijeme, sabijen
Jedina utjeha života su mi ova slova
Bila su uvjek i biće
U vremenu kojem ne pripadaš
Sve što možeš je ostaviti poneki trag
Neka moje riječi nekima budu misterija
Druge nek podsjećaju na jadikovanja depresivca
Svakako ne pišem zbog njih danas i sad
Iako sam trebao živjeti juče
Ovo pišem zbog onih koji će tek nekada možda doći
Kojima će ovo biti nečemu važan znak
Ja ću tada biti samo sjećanje na napisane riječi
Ali i dalje Borgesu neću oprostiti....
G.S
"Šta je radio Borges na današnji dan?"
Danas je svetac nekog starog naroda
U to sam gotovo siguran
Danas se odigrala velika bitka
Stotine je ratnika progutao današnji dan
A ko zna tek koliko je rođeno beba
Novih smrtnika začeto
Ja sam se kao i obično
probudio rano
Neumoran od vođenja ljubavi
Po koja kap kiše podjeća na danas rođene
Vreli limovi limuzina usijani od sunca
Tu su, čisto da ne zaboravimo i smrt
Gotovo samim dodirom, kapljice nestaju
Isparavaju sa lima, kao duše iz umirućih tijela
Ne mogu da ne mislim o tome
Što je Borges radio na današnji dan
Šta je pisao svih proteklih današnjih dana
Svih 10 tih avgusta za života svog..
G.S
kako za života shvatiti Borgesa?
Sanjam da ću jednoga dana opet voljeti kao nekada
Bio bih sretan i krompir saditi, nositi rasade po crmnici golih tabana
Ali znam da neću više nikad, voljeti se može jedan put
kad te jednom prođe, ona postaje najgori birokrata, onaj kojem stalno kucaš na vrata
koji ispija bezbroj kava, i nikad ama baš nikad ne radi svoj posao kako valja
Ali više od toga volio bih razumjeti Borgesa, ljubav je krajnje sebična
A Borges je onako kako ja to volim univerzalan
Hoću tačno da znam što je mislio, koje su ga struje probadale dok je pisao bodež, tigra ili trenutke..
Proklet sam jer sam bio previše mali da bih umio da ga pitam, dok je na sreću ovog svijeta bio živ
Ostaje mi da do kraja svojih dana lutam i zamišljam, da razgrćem mu kroz riječi
Zato i dajem ovaj oglas,
Hoću da mjenjam izgubljenu smisao za ljubav i snove o njoj za Borgesov osjećaj
Ne želim žaliti,
Mogu makar reći volio sam nekad ali, prije nego umrem volio bih znati i kako shvatiti Borgesa
G.S
Ti
Mislim na tebe..imam strah i ne znam kako me tera da ovo pisem,ali znam da moram,jace je.
Za trenutak ne zelim da te gledam,pogled se gubi kroz prozor..
Zima je,magla pokriva ulicu i jedva nazirem nesto preko puta,
Pred prozorom drvece i sa njega pod tezinom magle opada tek po koji list.
Hvatam taj tren ali ne umem da opisem osecaj.
Vec dugo pokusavam da pronadjem razlog da te zamrzim i ostavim,pustim da odes..slaba sam,
Gledam te dok iz tebe izvire bes i zelim da te obuzmem,gledam te u svoj ozbiljnosti i luda sam
za tobom,gledam te izgubljenog u mislima i sve drugo za mene ne postoji..
Gledam te i pokusavam da proniknem u tvoj tajanstveni pogled i ulovim misao
Iz tvojih ociju. .ali ne mogu..
Zasto zelim sve ovo?Zasto zelim da ostavim trag izmedju ovih stranica,da mozda jednom,ako
Nikada ne budes pored mene vise,ostane setna uspomena koju cu zaboravljati s'godinama,
I mozda je ponovo jednom pronaci prekrivenu prasinom vremena,davno zaboravljenu.
Pitam se,da li cu imati tada snage da oduvam prah sa ovih slova i stvorim tvoju sliku..
Kao nekada?Kao sada?!
уз крај
којим трагом до успомене тужне
гдје потонуо би клонуо сам исувише
трагом сјећам се себе
стопих сате пјесме моје
стопих сјене и ноћ
а мој уздах у дану остаде
стопио се у воде
рјечи времена престаше
узбудио сам сна сумње исувише
пјесмом до јесење висине
и моја ноћ без дана остаде
корак у ноћи остаде
висином ноћи јесени дише
увјек сна сумњама тугу пише
тугу за будних сјећања рјечи више
и више
пјесме сјећања клонуле
уз крај су ме донјеле
уз крај трагом је море
бездана
или сјена ноћи што мојом пјесмом говоре
Još jedna ne-pesma
Potpuno van svih tokova
dežurne
poezije
vuče svoje stihove ova ne-pesma
bez majke i oca
bez narodnosti
bez doma i pripadnosti
Juče sam je primetila
u izlogu jedne prodavnice
na uglu Periklisove avenije i avenije Sredozemlja
imala je jedno od onih lica
kakvo ne pripada spomenicima
imala je lik ne-pesme
bez žurbe
bez pravog razloga postojanja
Preko njenog lica
prešli su
svojim odsjajem
svojim ne-tonskim
ne-zvučnim odjekom
lica Jamajkanaca
lica Brazilaca
i onog Kubanca koji je juče prodavao ribu
Svi su se uselili u njen lik na izlogu
na tom uglu Periklisove i Sredozemne
Juče sam je srela
tu ne-pesmu
za ne-dane
za ne-vreme
za sve ostale ''ne''
za sve antiliričnosti
jednog života
koji uporno hoda
a ne zna ni kuda
ni čemu
Odmah smo se prepoznale
konturama njenog lica
savršeno su pristajale moje crte
I tako
ona i ja smo zajedno
oduvek
ali tek juče
eto tek juče smo se konačno srele
ona ne-pesma
i ja ne-pesnik
od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota
