Najnovije blog objave

DUBIOZNO

Vivaldi
držanje za ruke
Nad snovotekom
bogorada liht Nebo

Ona miriše knjige
Prepoznaješ li
ženu koju voliš
pita me

Ja zurim
u odsutni lik
u orošenom ogledalu
njenih očiju

Ako osmehnem se
na istok
gledajući
probudiću se


Zosim Popac

PRELUDIJUM

Zima
Na teškom čelu
odsutnosti hladan dlan
Sahnu suze u vrelini obraza
Ona se igra mojim uhom nosem
usnama fotografijama
iz najdražeg albuma snova

Iz ovog karnevala površnosti
da mi je da nestanem
kao trag u okopnelom
snegu njenih iluzija

Šopen
preludijum cis moll op.45
pod knjižurinama nostalgije
presuje se i lepi uredno
u herbarijum melanholije

DECEMBAR

Bljuzgavicom
okopnele mi nežnosti
nečija gola stopala radosti
razdragano šljapkaju

Kao novorođenče
tanane ruke drže meko
knjigu pesama

milo i toplo

Pada sneg
nevešto
navlači bele rukavice
na reumatične prste sete

Decembar
Među brezama
voleo bih da živim

Zosim Popac

ANAMNEZA

Hladno je
Ovog jutra
bez tela se probudih
Čekanje loma
zar se završilo

Za-MAJA-vanje

U mokroj mrlji
na njenoj bradi
maslinovu grančicu
golubica drži
Hladno je

Zaspaću


Zosim Popac

ZEBNJA

Tvoj poljubac
na sneg kad zamiriše
seti me
kao dete
u plakar bih se često
šćućurio
Priznajem
nedruželjubive otuda
i pišem ove pesme

Zosim Popac

Zimski dan jednog autodestruktivca

Persira mi konobarica lokalne baze
gde ni toaletni ubrusi nisu taze.
Rakija, pivo i kafa domaca, gorca dabome, nikako sladja.
I za Vas majko, po volji...
A bircuz tih i prazan k'o da se opet slave svinjokolji,
samo s' tranzistora rodoljubive pesme sa one strane Drine.
Bojim se, da je bolje i to od tisine, od koje pobegoh...
Oh, hvala lafe ja cu to isto, samo bez kafe.

Opet standardno

ŠETAČI

Provalija
Tišina
Na rubu ponora
kolona
Pogrbljeni gacaju
oprezno ljudi
blatom nedira
Broje korake-odjeke
svog stremljenja
Izvežbani šetači
na limbusu vremena

Bezdan
Tmina
Mrtvovidice zure
u njih sećanja
Tragedije izabrane
vedro iščekivanje
duše je let dar
za posvećene

Ponekad
od smeha umorni
tuže nad braćom

ISPOVED

Dan se krišom
iz sobe iskrada

gde se rodila
živela

i umire moja Smrt
Šnjuvam kožu kolena

U tom mirisu je sve
što znam o sebi.


Zosim Popac

rusty nail kaže:

Madrid febrero / corte hasta del sabado by mike d' leo & chica, on Flickr

NOSTALGIJA

Pronašao sam
u albumu uspomena
vlas kose moje nane
Setih se
uveče bi nas preksrtila
i bajalicom razmrštila
naša čela
Sestra i ja pod jorganom
dečurlija brujali smo
i radovali se kostima

Nisam znao
Tuga traži svoje oči
postoji bol veći od duše
Hrist ovih