Najnovije blog objave

„Istinska usamljenost je u razdvojenosti od svog bića, u dvojnosti“(Oktavio Paz). Neophodna je smelost da se dozvoli rascep unutar sebe i u tom zjapu proboravi, ne bi li se kreirale krinke kazivanja. Jedno se iskazuje udvajanjem, rascepljenošću stvaraoca. Samopopredmećenje. Neophodni akt prisećanja doživljenog, njegovo predstavljanje opredmećenim Ja-koje-je-u-priči, a tim i oformljenje slika i predstava pozajmljenih iz odnosa prema stvarima. Zato je umetnički čin igra olakoumljenja,

Mi možemo svašta raditi,ali nećemo imati ni mira ni pokja. karakterna osobina je osnova za prelazak u večnost Ako smo mirni i tihi,idemo u red svetih andjela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati,i u tim dušama nema osobina ovog sveta. Čovek može stalno da ga vredja,a on se ne vredja. Čovek može da ga izudar,a on se ne ljuti,jer je njegova duša rukovodjena Svetim Duhom. ...........Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta,već čuvaj svoj mir i živi sa

AKO SE IKAD BUDEMO RASTALI
NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE JER
TUŽNO JE GLEDATI KAKO SE DRUGE LJUBAVI
RADJAJU A NAŠA UMIRE.......
I NIŠTA NE MOŽE VRATIT SJAJ JESNJOJ TRAVI
I RASKOŠ UMRLOM CVETU.
ZABORAVIMO IDEALE I SVE ŠTO BOLI,
ZABORAVIMO DA SMO ČEKALI
.......I........DA SMO KRIVI OBOJE.
POMIRI SE SA SUTRAŠNJIM DANOM
I ONIM DANIMA KOJI ĆE DOĆI,
U PRVI SUMRAK ZATVORIĆU OČI
I NEĆU GLEDATI U ZVEZDE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.

Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u sumu;moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost; neka
tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret

Divno je, ljubavi, znati da
si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i
ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi
snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud,
dopunjujuci moj san
kao biljka sto se
udvostrucuje u seni.

Uspavana, bit ces draga
sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica
izgubljenih noci,
od

Zasivelo se nebo. Rominjava kiša kucka sitno po razapetom šatorskom krilu ispod kog sam se šćućurio. Za tren strah me je, od visine stabala pod kojima ležim. Dva drveta iz istog korena sestrinski krenula u visine. Grmi.
*
Šumarak iznad glavnog puta. Spuštam se na drum, kad oštar šušanj s desna natera me da se ustavim. Ugnuta, ispumpana, crno-žuta dečja lopta, podrobnijim posmatranjem preobraća se u uplašenu kornjaču. Stojim. Čekam. Uz tiho, teško i zaplašeno šuštanje

Bride leđa. Nizak naslon klupe podvukao se lopovski pod rebra. Draga me klecavi hod mališana. Smeši mi se. Truć. Nema suza, samo začuđenost. Radosno ustaje. Mlada ciganka gata zamišljenoj, postarijoj gospođi, prevrće joj dlan. Komešanje. Gospođa pretura po torbi i hitro se diže s klupe vučena za haljine. Vračara tužno gleda kesicu kafe u ruci. Odlazi. Iza njih, na klupi, dečja izmetina privukla roj muva. Nov miris.
Bride leđa. Iz pištaline nelagodnosti ispario je sinoćni

Umetničko stvaranje postoji jedino u sećanju na večnost, u melanholiji rascepljenosti. Doveden u stanje necelovitosti, doživljaj je, sećanjem, dohvatljiv za razum.
*
"Umetnost izvire iz tajne koja je tajna sama ličnosti. Umetnost je govor te tajne"(Žarko Vidović). Umetnik je neizostavno romantičar. "Romantika je udaljavanje od predmeta na rastojanje koje je dovoljno da bi mogao biti osmotren"(Mihail Ančarov). Uhvati vreme za rep, izroni iz strke, zategne

Savina isposnica. U ovećem udubljenju u steni sazidana je minijaturna crkva. Svetu tihost remeti drumska buka što se pokatkad nametljivo uspne uz strme staze, stene, i kroz krošnje stabala.
Smirenoumlje. Svladava me pospanost.
*
Spopadan od svakovrsnih insekata, preuzbuđen, snonevidan; smiruje mi dušu crkveno zdanje koje me kroz otvoren prozor zove u naručje; mlečni, Lunini dobrotoljubivi dodiri prineše mi snenost i smiraj duši otvorenoj. Manastir Vaznesenje.