Najnovije blog objave

Ležim na krevetu, s rukom preko očiju. Majka i sestra razgovaraju. Ne razabirem reči. Gađenje. Muka mi je od mljackavih glasova, rasklimatanih, obesmišljenih mojom svestodsutnošću. Ljigava mučnina. Malaksao sam, sa užarenom kuglom u glavi. Tupost me ščepala kandžom mrzovolje i svaka namera da se ičim pozabavim izdahne pod njenim stiskom. Vonja na kroz celodnevni rad iščilelu snagu i isušene mlake znoja. Gađenje. A da flašom vina o svoju glavu razbijem mučninu u paramparčad? Gađenje

Znam da je ovo sto cinim mozda poslednja spona medju nama,jer desava se svima da na kraju ponos im unisti ono najbolje sto ljubav moze dati,i sve se cinilo tako savrsenim a nije bilo..Ti ces imati devojku,znam da ces je voleti,mnogo vise nego mene..ali kada me vise ne bude,ko ce jutrom da te budi,kad nestanem o kome ce pricati zli ljudi?Kad mene ne bude ko ce za tebe da zivi,kad me ne probude ko ce da ti se divi?Kad mene ne bude ko ce ti biti drug,hoces li se moliti za mene kad odem gore na sud?Kad

Čovek u sagledanju i sam postaje svetlost. To je tren najveće sreće. Udar besmrtnosti, kao pred bliskim naveštenjem smrti, ili kad se uprahnjuju sopstva slaveći ljubav (doduše, tada tek u nagoveštajima). Posle se biće zaigra znacima, tonovima, pojmovima, bojama, linijama, gestovima. Zadene se igra tkanja habitusa činu otkrivanja obivstvovane energije Onoga Koji živi u vekove vekova, njeno opovršnjenje, olakoumljenje, krivotvorenje. Jer, stvaranje umetničkog dela kalkaža je doživljaja

Sufle od jabuka
(Soufflé aux pommes)

Potrebni sastojci
(za šest osoba)

- 250 gr gusto ukuvane kaše od jabuka
- 100 gr šećera
- 5 belanaca
- puter
- sok od jednog limuna

Belanca ostaviti da odstoje u frižideru preko noći. Posudu za sufle namazati puterom, tako da četkica ide od dna prema vrhu posude, a obavezno obrisati vrh posude. Zatim, po posudi posuti šečer, toliko da prekrije zidove.

Proučavajući otisak nekog lica, žig koje ono utiskuje u testo naših emocija, naslućuje se spektar osećanja koja su zasužnjila atelje bića. U njemu se tananim potezima mesa i kostiju vaja lik. Naš lik je izmišljotina nas samih, kao izmišljena priča koja se često ponavlja pred znatiželjom drugih, iskrenim tonom, da nakon nekog vremena i sami poverujemo u njenu autentičnost. Verzirano Ja, pogodno ukolotečenju, preuzima suprematiju u hijerarhiji vrednota svih naših mogućih likova.

Svi znaju da je Pasternak (Boris Leonidovič, 1890-1960) napisao roman „Doktor Živago“, za koji je 1958. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali je manje poznato da je pisao i poeziju. Najpoznatije su mu zbirke „Iznad barijera“, „Sestra moja, život“, „Teme i varijacije“ i „Drugo rođenje“. Iako njegova poezija deluje dosta tvrdo, kao stihovana intelektualistička rasprava, ipak se mogu naći neki lepi stihovi.

Među njima se nalazi o moja omiljena pesma, pod naslovom “Objašnjenje”,

Moja draga koleginica sa foruma Krstarica, pod nickom Neodoljiva, kojoj izuzetno zahvaljujem što je našla negde i objavila divnu pesmu "Kad je sve volim" pesnika Jovana Nikolića, pa sam hteo da je podelim sa vama.

Uživajte!

KAD JE SVE VOLIM

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa, pa ovaj,
Hteo ne hteo, ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se

Ovo jelo potiče iz centralnog dela zapadne Francuske, iz pokrajine Poatu-Šarant, koja obuhvata pet departnama: Vijen, De Sevr, Vandeja, Primorski Šarant i Šarant, koji obuhvata Angumoa, zemlju kojom su vladali Fransoa I i njegova sestra Margareta od Valoa, najistaknutiji vladari renesansne Francuske.

Šampinjoni u konjaku

Potrebni sastojci
(za šest odoba)

- 1kg šampinjona
- 3 supene kašike maslinovog ulja
- 2 limuna
- 1 veza

Što moja površnost strašnije lice zadobiva, to su blagočastiviji i blagougodniji njeni unutarnji izdani.
*
Gde, gde, tračak svetla izgviri iza svilenkastog velarijuma krošnji. Tišina, kad zastanem. A onda šuštanje mora lišća koje mi seže gotovo do kolena. Uspinjem se uz strminu zahvaljujući po kojem kamenom ostrvcetu što se promolilo iznad žutih talasa, i satrudništvu svog štapa. Da nije njega već bih se strmeknuo niz padinu u mrmljavi potok.
Kad mi se vedrina

BOŽIĆ

Radujem se
i plačem
Danas uz osmeh
za nas umiru
Ljudivina

U žljebu života
mokrina
vedrinu ruši

Oči su
odbegle
s lica opsene

Nakon pričešća
s dlana
mrvice nafore
stresoh u džep

iz zbirke "Žrtvovanje" Zosim Popac