Da li placete zbog muskarca?

[Lady in red]

Miš kaže: A ako je taj neko vredan toga, ako se vredi boriti za kvalitet veze, zašto ne pokazati kada i koliko si stvarno povređen. A ako nisi od onih kojima je suza oružje, ako te on zbilja poznaje, znaće i koja je težina te tvoje suze.

Onaj ko je tvoje suze vredan, nikada ti nece dati povoda da je pustis!

A manipulisanje suzama je stvarno nisko, ako je to jedini nacin da se dobije sta se zeli onda je muskarac slab, a zena kucka (uglavnom ga ne voli), bar ja tako mislim...

[Mish]

Lady in red kaže: Onaj ko je tvoje suze vredan, nikada ti nece dati povoda da je pustis!

Ali desi se da je ipak pustimo. Desi se i da je pustimo zbog nečeg što je on nepromišljeno ili slučajno uradio.
Možda treba jedni drugima da damo pravo na grešku. Kažem grešku, ne na niz isti grešaka.
Uostalom, zar se neće desiti i obrnuta situacija? Da ja nekog nehotice povredim? Da li to znači da ni ja nekom neću biti vredna zbog toga?

[goldie]

Ja placem zbog raznih stvari do kojih mi je stalo. Ne moze me rasplakati ono do cega mi nije stalo i ne moze me rasplakati osoba koju ne volim ni na koji nacin. Uglavnom placem kad se razocaram. Razocaranje moze biti izazvano na ljubavnom planu, na poslovnom planu ili u prijateljskoj varijanti. Placem i pred drugima, jer ne mogu da se uzdrzim, iako cesto zelim da se uzdrzim i da ne placem, al suze same idu......

Tako da placem i zbog muskaraca, ali samo zbog onih do kojih mi je jako stalo, a broj tih muskaraca je veoma mali.

[astrica]

Moj najveci problem je sto u vecini slucajeva ja zaplacem ako se iznerviram a ne toliko ako sam povredjena. Ali u svakom slucaju, ne volim da placem pred nekim, a ako mi se to "omakne" odem do kupatila .

[Lady in red]

Mis kaže: Uostalom, zar se neće desiti i obrnuta situacija? Da ja nekog nehotice povredim? Da li to znači da ni ja nekom neću biti vredna zbog toga?

Nije isto ne biti vredan i ne biti vredan necijih suza. Istina je da i mi cesto povredimo muskarce, mozda je nekad neki zaplakao zbog mene... Ako jeste, nisam bila vredna tih suza jer zaplako je zato sto me je voleo. Mozda sam i ja volela njega ali sigurno ga nisam povredila iz ljubavi...

[SansRomantic]

Muckota kaže: Da li vas povredjuju sitnice ili "puknete" tek na krupnim stvarima?

Upravo me sitnice i provrede najviše!
Retko kada mi se dogodilo da mi veza pukne zbog neke krupne stvari...
Nekako tada zastaneš, sedneš i ozbiljno staviš prst na čelo kako bi došao do uzroka, povoda i posledice tog krupnog povređivanja...

Kad su u pitanju sitnice, tj. da se precizno izrazim u cilju eliminacije nesporazuma i pogrešnog tumačenja, obično je tu u pitanju manji broj konstantno ponavljanih sitnica...
onda me uhvati neki čudan bes i rezignacija kako drago biće ne može konačno da utuvi u svoju pametnu glavicu da me baš, baš ta stvar gađa tamo gde sam najtanja i prestane da je radi????
Nisam ja zatvorena osoba prema onima koje volim, pa sad glumim neku mistiku i treba da gleda u staklenu kuglu šta je i kako sa mojim osećanjima...
tako da očekujem da nakon izvesnog vremena ima jasnu predstavu gde nije poželjno čačkati mečku...a kada izostane element shvaćenosti...

Tu kad puknem, pukla sam...
I plačem..o da plačem naravno..
ali ne u smislu drame, vriske i cike, prebacivanja i glume žrtve,
već jednostavno pričam ravnim tonom, ali suze teku..
niti mogu niti pokušavam da ih zaustavim...
produkt su mog bola i emotivnog pražnjenja...

A On?
Neka živi sa posledicama svojih postupaka..ne pokušavam da se okrenem i sakrijem u neki ćošak, jer ga tako u najmanju ruku štitim od toga da vidi šta meni radi kada postupa tako kako postupa!

[euridika]

Zbog muškaraca sam plakala nekoliko puta do sada. Ja sam tako nekako skrojena, slaba, sentimentalna, bla, bla... Jednom je to bilo zato što sam ja strašno povredila jednog muškaraca koji me je voleo, pa sam valjda, negde svesna cinjenice da cu takvog muškaraca retko naci, plakala dugo u mraku i tišini svoje sobe. Bila sam u pravu, više ga nikada nisam našla... Moje drugo plakanje zbog muškarca bilo je kada me je jedan drugi muškarac ostavio posle cetvorogodišnje veze, bez objašnjenja, bez prostora za reakciju, bez icega. To je uradio preko telefona, tako da mi nije pružio tu privilegiju ni u oci da mu pogledam. Tada, ne samo da sam plakala, vec sam neko vreme ostala potpuno paralisana, bez želje za životom, bez snage, ideje...

[Meggy]

SansRomantic kaže: obično je tu u pitanju manji broj konstantno ponavljanih sitnica... onda me uhvati neki čudan bes i rezignacija kako drago biće ne može konačno da utuvi u svoju pametnu glavicu da me baš, baš ta stvar gađa tamo gde sam najtanja i prestane da je radi????

Skroz te kapiram

[makycica]

Zbog muskaraca sam do sada plakala mnogo puta, obicno uvek kada raskinemo placem nekih mesec dana i onda me prodje...sada sam srecno zaljubljena pa nepamtim kada sam zadnju put plakala zbog nekog muskarca !

[Ivana-psy]

Kad sam bila u teen age danima, trebalo mi je malo da zaplacem! Sa 17 sam more suza prolila za jednim plavim deckom, tad sam najvise plakala, pogotovo kad sam sama, a tad sam samocu i trazila!!!

Sad mi treba jako puno da zaplacem, valjda sam onda potrosila sve suze i desava mi se da pre krene suza kad me razljuti, nego kad me povredi, mada me retko povredi u toj meri, da treba da placem, a pogotovo ne pred njim!!!

Mislim da nije sramota zaplakati ali nikad ne podrzavam, tzv. hvatanje na suze! Nema te sile da bih zaplakala samo da nesto postignem, mozda je sujeta u pitanju, mozda tip licnosti, ali ne bih da odem u off topic, tako da sustina je da zaplacem kad mi je tesko zbog necega i kad mi je potrebna njegova blizina, zagrljaj, paznja, da znam da je tu kad mi najvise treba!!! Tad nije tesko da pustim i suzu!!!