Komunikacija između dva pola..

[kohili]

Ponekad je pravo čudo da se uopšte razumemo,jer:
1.govorimo misleći da barem sami znamo šta hoćemo da kažemo
2.dok govorimo pokušavamo da dokučimo šta misli o tome naš/naša sagovornik/sagovornica
3.posle izgovorenih reči na površinu izlazi sve ono što je do tada bilo na neki način cenzurisano našom željom da se svidimo,pa nismo dali da izađe na videlo[/list]
Ponekad interpretiramo naše misli i osećaje suprotnom polu na način na koji mislimo da ćemo biti bolje prihvaćeni.Sagovornik/sagovornica to možda uspeva da prozre,ali povođen/povođena istom željom na isti način reaguje:poluistinito
Moje pitanje je:koliko se zapravo razumemo,koliko zapravo komuniciramo?

Koliko je moguće komunicirati na ''pravi'' način sa osobom drugog pola?

[lav71]

...komunikaciju sa suprotnim polom uglavnom spuštam na niži nivo...

[kohili]

Dobro,da shvatim ovo kao humor:valjda Vam je, lav_71 ,zato i mesto prebivanja ''ispod mlade koke''....Zgodan bivak,ukoliko se komunikacija prebacuje na ''niži nivo'',ali mene zanima koliko se i tada može dobro protumačiti ono što smatramo komunikacijom?Da li je komunikacija,pa i na ''nižem nivou'' stvarna?
Koliko u svim komunikacijama ima obmane i samoobanjivanja?

[lav71]

...i tada komunikacija može biti veoma sadržajna...i u različitim vremenskim intervalima......u zavisnosti od "sagovornice" i inspiracije...

[GostBG]

kohili kaže: Ponekad je pravo čudo da se uopšte razumemo,jer: 1.govorimo misleći da barem sami znamo šta hoćemo da kažemo 2.dok govorimo pokušavamo da dokučimo šta misli o tome naš/naša sagovornik/sagovornica 3.posle izgovorenih reči na površinu izlazi sve ono što je do tada bilo na neki način cenzurisano našom željom da se svidimo,pa nismo dali da izađe na videlo[/list] Ponekad interpretiramo naše misli i osećaje suprotnom polu na način na koji mislimo da ćemo biti bolje prihvaćeni.Sagovornik/sagovornica to možda uspeva da prozre,ali povođen/povođena istom željom na isti način reaguje:poluistinito Moje pitanje je:koliko se zapravo razumemo,koliko zapravo komuniciramo? Koliko je moguće komunicirati na ''pravi'' način sa osobom drugog pola?

Tu nema nikakvih pravila.Bukvalno od slucaja do slucaja.S nekim se posle 5 minuta razumes kao da se znate ceo zivot,a sa nekim provedes citav zivot u nerazumevanju.
Sto neko ovde skoro rece,ako ti neko "legne" i ti njemu,to je to.
mislim da je sve jednostavnije nego sto si ti opisala.

[duga12]

GostBG kaže: Tu nema nikakvih pravila.Bukvalno od slucaja do slucaja.S nekim se posle 5 minuta razumes kao da se znate ceo zivot,a sa nekim provedes citav zivot u nerazumevanju. Sto neko ovde skoro rece,ako ti neko "legne" i ti njemu,to je to. mislim da je sve jednostavnije nego sto si ti opisala.

Kako za koga nema pravila...

Ima pravila,još kako,recimo prozrem nečiju lošu nameru u komunikaciji gde se dotični predstavlja,kao jedno jednostavno,divno biće...a ono psihopa mu mu ja još i "legla"
E tu za mene važi pravilo,da ne mislim sigurno da provedem čitav život u "nerazumevanju" sa dotičnim..sagovornikom (psihom). ..ne...

I nije to baš tako jednostavno...mogu i da pogrešim u proceni ala lažem

Koliko je moguće komunicirati na ''pravi'' način sa osobom drugog pola?

Moguće je komunicirati,ako osobi priđem čak i sa zadrškom,ali čistoga srca ,pa sve i da se ne razumemo baš u startu...uz samo malo dobre volje,pozitivnih zraka...eto ti nauke

[Savannah]

GostBG kaže: Tu nema nikakvih pravila.Bukvalno od slucaja do slucaja.S nekim se posle 5 minuta razumes kao da se znate ceo zivot,a sa nekim provedes citav zivot u nerazumevanju. Sto neko ovde skoro rece,ako ti neko "legne" i ti njemu,to je to. mislim da je sve jednostavnije nego sto si ti opisala.

Slazem se u potpunosti sa tobom.

[memento]

kohili kaže: Ponekad je pravo čudo da se uopšte razumemo,jer: 1.govorimo misleći da barem sami znamo šta hoćemo da kažemo 2.dok govorimo pokušavamo da dokučimo šta misli o tome naš/naša sagovornik/sagovornica 3.posle izgovorenih reči na površinu izlazi sve ono što je do tada bilo na neki način cenzurisano našom željom da se svidimo,pa nismo dali da izađe na videlo[/list] Ponekad interpretiramo naše misli i osećaje suprotnom polu na način na koji mislimo da ćemo biti bolje prihvaćeni.Sagovornik/sagovornica to možda uspeva da prozre,ali povođen/povođena istom željom na isti način reaguje:poluistinito Moje pitanje je:koliko se zapravo razumemo,koliko zapravo komuniciramo? Koliko je moguće komunicirati na ''pravi'' način sa osobom drugog pola?

Nisam siguran da sam baš razumeo pitanje, tako da ovaj moj post shvatite uslovno.

Mislim da u proseku postoji zadovoljavajuća komunikacija između dva pola, a krunski dokaz smo svi mi na ovom forumu, kao još i par milijardi (ili koliko već ima) ostalih ljudi...

Sve ove navedene tačke u početnom postu, iako verujem da su manje više tačne, mislim da i nisu neki nerešiv problem za komunijaciju među polovima. To što mi jedni drugima pričamo po principu - Samo pošteno, pa ko koga zajebe, i nije ništa novo. Tako je oduvek u međuljudskim odnosima, pričalo se jedno, mislilo drugo, a radilo treće. Naravno ovo je neki procenjeni prosek, i čast svim izuzecima od ovoga (s tim da zaista verujem da proseku ne pripada ni jedan forumaš). To nam ne smeta da apstrahujemo sve opažaje o nekoj osobi i donesemo naš sud o njoj bez obzira šta smo to mi jedno drugom rekli...

Međutim, postoji jedan sjajni test istinitosti naše komunikacije. To su naša dela, naši postupci. Priča je jedno, naše ponašanje je drugo. Ako su u disonanci, naravno da je to signal za uzbunu, a ako se poklapaju, to, opet nije signal da treba oprez potpuno isključiti....

Ali, da ne dužim. Verujem da sa suprotnim polom možemo vrlo uspešno komunicirati, bilo da je to u autu, krevetu, plaži, kupatilu, ponekad i u kancelariji... bez obzira i na sve naše nedostatke u kulturi komunikacije...

[lav71]

...komunikacija je odlična dokle god se zna čija je poslednja...