Ženske priče

[Cveki]

Jedina osoba sa kojom razgovaram o slatkim,bezobraznim i tuznim temama je moja omiljena drugarica-sestra Brankica.razgovaramo o musko-zenskim odnosima,snizenjima po gradu,bracnim odnosima ali najvise volim kad sednemo na zelenu fontanu na korzo i komentarisemo prolaznike kao dve nane kojje sede na klupici ispred svoje kuce i pomno prate hice li se stogod dogoditi u varosi.

[Zvonchica]

Cveki kaže: moja omiljena drugarica-sestra

Aj da ne kuckam što i Cveki... Isto sve kako je i ona napisala!
Jako mi je drago što imam takvu osobu u životu, sa kojom mogu o ama baš svemu da razgovaram.
Ne mogu o nekim temama sa muškarcima, pa makar kol'ko da mi je blizak... ne ide.
nešto je ipak samo za žene

[starsica]

nešto je ipak samo za žene

vala tacno.. necu drugaru da zvocam kako sam polomila nokat, kako sam se sexala sinoc, kako mi je obilna meca i tako dalje.. mislim, doduse, takve stvari ja i inace ne pricam, ali 'ajde da posluzi kao primer..

[izabelitta]

Hmm, pa kad mi je neko blizak - blizak mi je, i to onda podrazumeva da mogu da pricam otvoreno o svemu. Imam nekoliko najblizih ljudi, ali razlicitog pola. Ne mogu sad tacno da procenim razlike, ali ja i muskarcu prijatelju mogu da se poverim bez neke selekcije u izboru tema i problema. Drugo je to sto taj onda mozda koluta ocima, ili me zeza zbog slomljenog nokta, no ako smo prijatelji njegovo je da slusa, a moje da se praznim. Pa saslusala sam i ja bogami mnoge muske probleme, od problema s karburatorom do tananih emotivnih zavrzlama, i to tako ide u krug. Zenske price mi se razlikuju jedino po tome sto se manje prica o automobilima, sportu, politici i tome kako smuvati neku zensku.

[NSdjanka]

Slatko skroz kad Sox i ja sednemo u "naš" kafić u centru i uz kafu zaboravimo na vreme... Volim da ćaskam sa njom jer znam da me neće pogrešno razumeti, neće pomisliti da se foliram kad krenem sa svojim beskrajnim monolozima, pustiće me da ispričam svoje, pa reći šta ima... Reći, ali ono što misli, a ne ono što želim da čujem... Volim čak i da ogovaram s njom, jer mi onda i to ogovaranje nekako konstruktivno zvuči

[Sokica]

Šta da kažem...Retko kad se sretnu dve osobe poput nas koje mogu da razglabaju o svemu, ali zaista o svemu...Volim da pričam sa njom, volim da saslušam nju i ako mogu da pomognem, a volim i kad mi samo da na znanje svojim pogledom da me je potpuno razumela...Takav odnos nemam sa drugim prijateljicama, samo sa njom...
Svako bi trebao u životu da ima takvu slatku pored sebe...

[Mish]

Poverenje poklanjam čoveku, nebitno mi je da li stoji ili čuči dok piški.
Otvaram se jednako lako (ili teško) i prijatelju i prijateljici. Ne biram posebne reči za muške, posebne za ženske sagovornike. Niti teme. Slušamo se uzajamno, zato smo valjda i prijatelji.
Ali, ipak, postoje mali rituali ženskog društva u kom uživam. Recimo, subota, oko podneva, mi ispijamo kaficu uz pikantan tračeraj o muškom svetu (četiri lujke u lokalnom serijalu "Sex i grad", sa tačno podeljenim ulogama ). U toj varijanti muško čeljade ne bi smetalo, ali mislim da ne bi prihvatili tu privilegiju mučenja.
Isto tako, postoje mali rituali muškog društva kojima mogu da prisustvujem, ali mi je zdravo dosadno. S obzirom da se u fudbal i vojsku razumem kao Marica u kriv ...., užasno mi je dosadno da po n-ti put slušam doživljaje iz vojske ili navijačke dogodovštine, uz obaveznu analizu kvaliteta selektora i trenera reprezentacije.