Vitamini

[irnik]

VITAMIN B6
(piridoksin; adermin

Preporučene doze:
Muškarci 1.8-2.2 mg/d
Žene 1.8-2.0 mg/d
Trudnoća i laktacija 2.3-2.4 mg/d

Deo dnevnih potreba obezbeđuje se bakterijskom sintezom u crevima.

Osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podvrgavanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu.

Apsorpciju pomažu linolna kiselina, vitamini B-kompleksa, vitamin C, natrijum, magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Koncentraciju vitamina B6 u serumu smanjuju izloženost radijaciji, neki diuretici, kontraceptivne pilule.

Prirodni izvori:
Banane, puna zrna žita, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, tamnozeleno lisnato povrće, ribe i školjke, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenicne klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac.

Uloga:

• Učestvuje u metabolizmu proteina (značajan je za sintezu hema u hemoglobinu),
• Potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12,
• Pomaže u konverziji triptofana u niacin,
• Deluje kao prirodni diuretik,
• Značajan je za normalnu funkciju mozga,
• Važan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina (linolne i linolenske).

Deficit:

Praćen je:

• mikrocitnom anemijom,
• promenama na koži, očima, jeziku, usnama,
• mišićna slabost, grčevi u mišićima,
• psihičkim poremećajima.

[irnik]

Folna kiselina (vitamin B9 ili B11)
(folna kiselina; vitamin B9 ili vitamin B11; vitamin M; PGA-pteroilglutaminska kiselina; faktor rezidualne fermenatcije; vitamin L; lactobacillus casei factor; P-faktor streptococcus lactis (SRL); faktor U)

Folna kiselina, koja je oblik vitamina B, već se odavno koristi za sprečavanje anemije. Potom je otkriveno da se dodatnim uzimanjem folne kiseline u trudnoći, preveniraju neke od malformacija u još nerođenog djeteta: spina bifida (rascjep dijela kicme, posebno u slabinskom dijelu, dovodi do izlaska moždanih vijuga, mozgove i cerebrospinalne tecnosti), te hidrocefalus (ometano otjecanje ili povećano stvaranje cerebrospinalnog likvora, što rezultuje nakupljanjem tecnosti u komorama mozga i uzrokuje porast precnika glave novorođenčeta, zvana «vodena glavica»).

Razaraju ga svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11. Spremanjem hrane u mikrotalasnoj pećnici više se gubi folna kiselina nego kuvanjem.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60 % osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B11.
Višak unete folne kiseline izlučuje se iz organizma.


Sadrži ga:
Zeleno lisnato povrće, koren povrća, džigerica, grašak, meso organa (bubrezi), mleko, jaja, suvi pasulj, kikiriki, pšenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj.


Preporučene doze:
Muškarci 0.4 mg/d
Žene 0.4 mg/d
Trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d

Nakon nekoliko potvrdjenih studija US Department of Health kao i britanski Department of Health preporučuju unos barem 400 mcg folne kiseline, ali ne više od 1000 mcg dnevno. Ipak i nakon uzimanja od 4.0 mg folne kiseline još uvijek postoji mogucnost za 30 % malformacije ploda. Interesantno da ove osobe rezistentne na folnu kiselinu reaguju na dodatak inozitola hrani. Iako nema podataka o deficitarnosti hrane inozitolom, mudro je da dodaci prehrani namijenjeni trudnicama sadrže i inozitol.

Uloga:
Posebno se preporucuje osobama sa tegobama varenjem deci u pubertetu, i zenema koje koriste oralna sredstva za kontracepciju.

• Neophodan je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA),
• Učestvuje u sintezi hemoglobina i stvaranju crvenih krvnih ćelija.
• Zdrava kosa, koza, nokti, nervi, sluzokoza,i krv

Deficit:

U slučaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Znaci oboljenja su zamaranje, vrtoglavica, smanjenje apetita, prolivi, smanjen je broj eritrocita i hemoglobina. Često se javlja mentalna konfuzija, zaboravnost, razdražljivost, poremećaj sna, depresivnost.

[irnik]

VITAMIN B12
(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castle)

Vitamin B12 je hidrosolubilni vitamin. Izvori ovog vitamina su gotovo isključivo namjernice životinjskog porekla. U ljudskom organizmu deponovan je u jetri (50-90 %).
Razaraju ga povišena temperatura, svetlo, kiseline i alkalije.

Preporučene doze:
Muškarci 3 µg/d
Žene 3 µg/d
Trudnice i dojilje 4 µg/d

Prirodni izvori:
Namirnice životinjskog porekla: džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke. Temren (namirnica od fermentisanog sojinog zrna), dok soja ne sadrži ovaj vitamin.

Uloga:

• Pravilan metabolizam proteina i aminokiselina (metionin, triptofan, tirozin),
• Sinteza nukleinskih kiselina,
• Sprečava pojavu perniciozne anemije,
• Neophodan je za normalnu funkciju i održavanje integriteta nervnih i epitelnih ćelija.

Deficit:

Najčešće se javlja kod isključivih vegeterijanaca.

• Perniciozna anemija (eritrociti su veliki i nepravilnog oblika, brzo zamaranje, tahikardija, anginozni bolovi),
• Poremećaji u centralnom nervnom sistemu.

[irnik]

VITAMIN C
(L-askorbinska kiselina)

Hemijski aktivna forma vitamina C je L-askorbinska kiselina, 6 karbonska supstanca, predstavnih monosaharida.
Otkrivena je i izolovana 1932. godine, sintetisana 1934. godine mada je njen značaj za zdravlje bio poznat mnogo kasnije (1700-te godine igličasto lišće koje su uzimali domoroci lečilo je simptome skorbuta, a britanski mornari su znali da citrusno voće, takođe, otklanja simptome skorbuta).

Preporučene doze:

Muškarci i žene 60 mg/d
Trudnice i dojilje 100 mg/d

Duvan uništava vitamin C u organizmu, stoga osobe pušaći treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg zbog:

• rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
• ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
• postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
• kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
• veće doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
• smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
• tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);

Osobine
Bijela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osjetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je uništava.

Apsorpcija
Obavlja se u sluznici usne duplje i u gornjem dijelu tankog creva. Dva puta se povećava apsorpcija vitamina C ukoliko se uzima sa bioflavonoidima.
Apsorpciju vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Depo u organizmu
Najviše se nalazi u kori nadbubrežne žlezde (60 mg na 100 mg tkiva). Ukupna količina vitamina C organizmu je 1-4 g, što je dovoljna količina za tri meseca.

Uloga:

Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.
1. Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),
2. Stvaranje kolagena,
3. Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,
4. Sinteza neurotransmitera,
5. Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.

Izlucivanje
Vitamin C se izlučuje iz organizma mokraćom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće (zakiseljavanje) i tako je povećana mogućnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamenčića u bubrezima.

Izvori
Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.

Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.

Deficit:

U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim uslovima (rat, logorovanje, zarobljeništvo) može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.

Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije).
Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze C mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.

[irnik]

VITAMIN H
(biotin; faktor protiv štetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R)

Pripada grupi vitamina B-kompleksa. Izolovan je 1936. godine. U organizmu čoveka sintetišu ga bakterije (donji deo tankog creva), pa se kod ljudi ne javlja deficit.

Preporučena doza:
(100-300 µg/dan)
Od 2 meseca do 4 godine 0.15 mg/dan
Odrasli 0.3 mg/dan
Trudnice i dojilje 0.3 mg/dan

Vitamin H je neophodan sportistima, ali i drugim ljudima čija je profesija vezana za veća fizička naprezanja. Studije su pokazale da se biotin troši na razlaganje mlečne kiseline, jer je kod sportista nađen manjak ovog vitamina.

Apsorpciju vitamina H u organizmu pomažu vitamini B5, B11, B12 i drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C, sumpor, a otežavaju kafa, alkohol, avidin (antivitamin) i antibiotici (uništavajući crevne bakterije).

Prirodni izvori:
Široko je rasprostranjen, a najviše ga sadrži žumance, sardine, bubrezi, jetra, leguminoze, sočivo, nepolirana riža, pečurke, karfiol, celo zrno pšenice, čokolada.

Uloga:

• Metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata,
• Sinteza purina,
• Bitan je za rast ćelija koze,
• Neophodan je za iskoričćavanje drugih vitamina B-kompleksa,

Deficit:

U sirovom belancetu postoji antivitamin biotina - avidin, koji sa biotinom gradi nerastvorljiva jedinjenja.

• Sivkasta boja kože,
• Ekcem lica i tela,
• Iscrpljenost, depresija.

[irnik]

VITAMIN H'
(PABA - paraaminobenzoeva kiselina; vitamin Bx)

PABA je deo molekula folne kiseline. Sintetišu je bakterije u digestivnom traktu čoveka tako da nije zabeležen deficit.

Preporučene doze nisu ustanovljene.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C, a odmažu kafa, alkohol i sulfonamidi.

Prirodni izvori:

Kvasac, jetra, pirinač (ljuska), crni hleb.

Uloga:

• Predstavlja faktor rasta za izvesne mikroorganizme,
• Koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina,
• Proces formiranja eritrocita,
• Pomaže apsorpciju vitamina B5,
• Pruža najbolju zaštitu od UV zračenja i to UVB (izazivaju opekotine), a propusta UVA zrake.

Deficit:

Retko se javlja jer se vitamin H' sintetiše u ljudskom organizmu. Eksperimentalno izveden deficit dovodi do pojave nervoze, anemije, digestivnih problema, glavobolje, ekcema.

[irnik]

VITAMIN J
(holin)

Naš organizam je u stanju da sintetiše holin metilisanjem holamina. Ubraja se u lipotropne supstance, a neki autori ga i ne smatraju vitaminom.

Preporučene doze:
Nisu ustanovljene. Potrebe ljudskog organizma su znatno veće od ostalih supstanci koje ubrajamo u vitamine. Dnevno unesemo oko 900 mg vitamina J.

Apsorpciju pomažu vitamin A, vitamini B-kompleksa, linoleinska kiselina, inozitol, a otežavaju kafa, alkohol i veći unos šećera.

Prirodni izvori:
Jaja, džigerica, mozak, bubrezi, meso, pivski kvasac, soja, lisnato zeleno povrće, pšenicne klice.

Uloga:

• Ulazi u sastav acetilholina (neophodan za nervnu aktivnost),
• Pomaže stvaranje fosfolipida,
• Vrši emulgovanje masti i omogućava da holesterol u žuči ostane u rastvorenom stanju,
• Lipotropan je, tj. sprečava nagomilavanje masti u jetri ubrzavajući proces prenošenja masti iz jetrinih ćelija (hepatocita) u druge depoe masti,
• Dobar je za rast i kvalitet kose,
• Podstiće pamćenje, naročito u starosti.

Deficit:
Hipovitaminoza vitamina J dovodi do stvaranja masne jetre, eventualno i ciroze jetre, krvarenja u bubrezima, nepodnošenja masti, ateroskleroze i povišenja krvnog pritiska.

[irnik]

VITAMIN I
(inozitol)

Preporučene doze nisu ustanovljene.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C, fosfor, holin i linoleinska kiselina, a otežavaju velik unos šećera, kafa, čaj, alkohol i kukuruz.

Prirodni izvori:
Citrusno voće, orah, suvo grožđe, kikiriki, mleko, meso, goveđi mozak i srce, pivski kvasac, crni sirup od melase, cela zrna, kupus.

Uloga:

• Metabolizam masti i holesterola,
• Snižava nivo holesterola,
• Sa holinom ima lipotropno dejstvo,
• Ishrana ćelija centralnog nervnog sistema,
• Vitalan je za rast kose.

Deficit:

Usled nedostatka javljaju se promene na koži, zatvor i visoke vrednosti holesterola.

[irnik]

VITAMIN P
(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara)

Vitamin P predstavlja niz srodnih jedinjenja iz grupe biljnih glikozida, flavona i flavonola, a to su izvesne prirodne boje u namirnicama. Čine ih: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin, eriodiktin (narandža i limun), tangeritin (manda