Fitoterapija - lecenje biljkama

[ZOE]

BAFS (biologically active food supplements) je ime koje se često koristi za preparate na bazi lekovitog bilja. Korišćenje lekovitog bilja za lečenje mnogih bolesti postoji dugo, koliko i samo čovečanstvo. U savremenoj medicini za lečenje biljem koristi se termin "fitoterapija". Jedna od naivećih prednosti ovog načina lečenja jeste taj da primena lekovitih biljaka ne škodi organizmu i pored toga što često deluju vrlo kompleksno (pri lečenju jednog poremećaja često se regulišu i drugi poremećaji u organizmu). Lekovito bilje ne deluje trenutno, već je potrebno redovno uzimanje da bi se došlo do željenih rezultata. U isto vreme, zbog kompleksnog delovanja na biohemijske procese fitoterapija otklanja uzročnike problema, a ne samo posledice.

Merđutim, klasična fitoterapija (priprema čajeva, korišćenje uljenih ekstrata i dr.) zahteva puno vremena u pažnje a takodje i nije uvek dostupna i laka za primenu (u toku putovanja, u uslovima kada nedostaje vreme i dr.). Biljke moraju da budu čuvane u određenim uslovima (zaštićene od vlage, svetlosti...), a sama terapija ima efekat samo pri redovnom uzimanji. Takođe, vrlo je važno vreme i mesto sakupljanja biljaka, uslovi sušenja (različate biljake moraju brati u tačno određeno doba godine, da se suše na optimalnoj temperature itd.).

Sve ovo je dovelo današnju fitoterapiju do novog nivoa, nivoa kad su stučnjaci iskoristili savremeni znanja da bi fitoterapiju učinili dostupnu savremenom čoveku, a kroz to i prirodan, neškodljiv način lečenja velikog broja zdravstvenih problema.

ALOJA


Opis biljke: Aloja je biljka koja pripada porodici ljiljana. U svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo. Aloe vera Barbadensis Miller ima kožaste, izdužene, špicaste listove sa testerasto nazubljenim ivicama (po obliku podsećaju na ružu) koji rastu pri zemlji. Iz sredine raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća.


Stanišate: prirodno raste je samo u područjima sa toplom i suvom klimom.


Lekoviti deo biljke: najviše se upotrebljava gel aloje, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Hranljivi i lekoviti učinak joj daje preko 240 aktivnih sastojaka (sadrži vitamine, minerale, aminokiseline, mukopolisaharide, enzime, antrakinine, saponine i dr.).

Lekovito delovanje: imuno-modulator (pomaže kod AIDS-a, karcinoma, ); imunostimulans (jača opštu otpornost ogranizma); detoksikans (od otrova, alkohola, narkotika i dr. i pomaže kod odvikavanja); antioksidans (štiti od slobodnih radikala). Aloja ima antivirusno (protiv virusa), baktericidno (protiv bakterija), fungicidno (protiv gljivica), analgetičko (protiv bolova), adstrigentno (steže površinukože i sluzokože), laksativno (reguliše stolicu), antidijabetično (snižava nivo šećera u krvi) delovanje. Aloja deluje i kao stimulans (reguliše stanje psihe). Podstiče metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuči, bubrega, srca, nervnog sistema, sistema za varenje. Aloja blagotvorno deluje na stanje kože (zarastanje rana, opekotine, akne, perut,saborea...), očiju (konjuktivitis, mrena, trahom, glaukom, keratitis) i dr.



Preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuči, ciroze jetre, hroničnog hepatitisa, masne jetre. Aloe jača srčani mišić. Snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisaka, a time smanjuje učestalost napada angine pektoris. Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje kod uganuća, nategnuća i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.

[ZOE]

ARTIČOKA

Latinski nativ: cynara scolymus



Opis biljke:Artičoka je višegodišnja biljka. Ima velike cvetne glavice sa mesnatim, sočnim cvetištem, kao i mesnate listove sa sočnim jezgrom. Na pravoj i čvrstoj stabljici nosi izdvojene vrlo izražene listove koji se koriste u fitoterapiji i različitim medicinskim preparatima. Ima dubok koren kao i izdanke ispod površine zemlje. Bere se kada počne odvajanje mesnatih cvetova od glavice.



Stanište:artičoka je poreklom sa mediterana. U zapadnoj evropi i drugim delovima se gaji kao povrće. Može se gajiti i kod nas.

Lekovito delovanje:lekovitost artičoke poznata je vekovima. Lekovito svojstvo joj daju gorki (Cinaropikirin) i drugi sastojci. Artičoka deluje kao blagi diuretik (smanjuju ureu u krvi pospešujući izbacivanje uree mokraćom), umanjuje bolove u bešici. Artičoka deluje i kao holeretik i holagog, snižava LDL holesterol, trigliceride, pomaže varenju masti, kod gogušice, lošeg varenja, mučnine, poboljšava apetit. Blagotvorno utiču na jetru regenerišući ćelije jetre (kod žutice, kongrestije) i dr.

[ZOE]

Limun


Opis biljke limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti (jarko zelene boje)i kožasti. Cvetovi su najčešće pojedinačni (lako opadaju), bele su boje, a sa spoljašnje strane ružičasti. Plod limuna mesnata je i sočna boba. Meso ploda limuna sadrži 8 do 12 kriški u kojima se nalaze semenke. Plod limuna je sočan, kiselog ukusa.

Lekovito delovanje limun izvanredno deluje na srce i bubrege, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida. Zbog velike količine vitamina C koju sadži, limun ima izuzetnu primenu kod prehlada, upala, gripa, jak je antioksidans, pospešuje apsorpciju gvožđa i kalcijuma.

[ZOE]

Kopriva


Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna visine do 1,5 m. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni sitnim iglicama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grančice nose ili muške ili ženske cvetove. Plod je mali jednosemeni oraščić. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr.

Lekovito delovanje:čaj od cele biljke izbacuje sluz iz pluća (bronhitis), čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za protiv anemije, šuljeva, žutice, malarije (i svih drugih groznica). Pomešana s drugim biljkama kopriva leči čireve na želudcu i crevima, pospešuje varenje, srnanjuje uzrujanost, nesanicu i nesvesticu. Kopriva je dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), obolele jetre, kamena u bibregu i dr. Kopriva je lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, za zarastanje rana.

[ZOE]

Beli luk


Opis biljke: beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka karakterističnog i jakog mirisa. Ima okruglu stabljiku visine do 1 metra. Pri dnu stabljika je obavijena cevastim listom. Najčešće se formira 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Glavičasta cvat obavijena je dugackim, belim, cvetnim omotačem. Cvat se sastoji do 30 jajolikih lukovičastih pupoljaka. Izmedju njih se nalazi mali broj beličastih cvetova, koji su najčešće jalovi.

Delovanje: Od davnina beli luk je u narodu imao siroku primenu kao lekovito sredstvo. Lekovitim sastojcima beli luk deluje na poviseni dotok krvi u sluznici,a samim tim poboljšava aktivnost probavnih organa. Deluje kod smanjene aktivnosti jetre i žuci. Lekovite materije iz belog luka imaju izuzetnu moć dezinfekcije i sposobnost da spreče razvoj bakterija koje izazivaju truljenje u crevima. Sok od belog luka je i lek za infekcijska oboljenja creva. Beli luk normalizuje (snižava) krvni pritisak što blagotvorno deluje na srčani rad. Time se omogućuje nestanak premorenosti, nervoze, glavobolje, potištenosti. Beli luk se uspešno koristi u lečenju svih bolesti disajnih organa (naročito kod bronhitisa sa žilavom sluzi, kao i kod astme), a i jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.

[ZOE]

Maslačak

Opis biljke - maslačak je trajna zeljasta biljka. Cveta od marta do maja
jarko žutim cvetovima. Listovi maslačka su jake zelene boj i nazubljeni. Stabljika i listovi kada se prelome suze tečnošću. Posle sazrevanja cvetovi daju lagano, karakteristično seme bele boje. Maslačak od lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma (u nadzemnom delu), smole, etericno ulje, 40% inulina (u korenu). Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3%.


Lekovito delovanje - maslačak pospešuje lučenje žuči, kod postojanja žučnog kamenca, deluje kao diuretik, pojačava rad bubrega i čišćenje krvi. Pomaže kod lečenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, čireva, nedostatka apetita. Čaj od maslačka se preporučuje dijabetičarima, žanama kod neuredne menstruacije. Mlado lišće maslačka se često koristi i za pripremu raznih jela i salata

[emilyrouz]

Cimet: Ljekovita svojstva: Nedavna istraživanja otkrila su da svakodnevna konzumacija cimeta u malim količinama (pola male kasike), smanjuje šećer u krvi, holesterol. Preporučuje se uzimanje dijabetičarima, kod problema sa cirkulacijom.

Izgled biljke: Cimet je tropsko zimzeleno drvo. Izraste do 7m visine, tamnozelene boje, lišće i kora su aromatični. U našim krajevima može se jedino kupiti u obliku začina (kore ili praha).

[Goga]

Zdravlje iz bundeve

Vreme je bundeva, a nego igraju veliku ulogu za naše zdravlje. Bundeva, na primer, podstiče probavu, jača nerve i pritom ima malo kalorija. Osim toga, jedna švedska studija je pokazala da sam miris kuvane bundeve podstiče polnu moć muškarca i žena.






Bundeva snižava i visok nivo holesterola, poboljšava probleme sa kožom i jača disajne puteve, zahvaljujući dragocenim supstancama u voćnom mesu poput balastnih materija, enzima, karotina, vitamina C i E. U zelenim semenkama bundeve nalaze se mnoge interesantne supstance. Još je pre nekog vremena ustanovljeno koliko je za muškarce važno grickanje semenki bundeve. One mogu da zaustave nastanak dobroćudnog uvećanja prostate, da ga ublaže ili čak spreče, a mogu i da zaustave s tim povezanu naglašenu inkontinenciju (nemogućnost zadržavanja mokraće).
Dugo se nije znalo da semenke bundeve donose i ženi veliku korist za zdravlje. Naime, supstance u semenkama bundeve jačaju bešiku i zato mogu da se koriste protiv iritirane bešike i da spreče kasniju pojavu urinarne inkontinencije.
Da bi jedenje semenki bundeve imalo zdravstveni efekat, prema rečima becckog profesora Hademar Bankhofera, trebalo bi da jedemo svakodnevno jednu do dve kašike (10 do 15 grama).
Najbolje ih jedite ujutru i uveče i dobro ih žvaćite. Kad kupujete bundevu, obratite pažnju da je kora neoštećena i da je bundeva mala, jer male sadrže više biomaterija.

izvor:http://www.ekstravaganca.com/cms/view.php?id=2339