Poremećaji ishrane

[Goga]

Većina ljudi barem je jednom bila na dijeti sa ciljem smanjenja telesne mase. Međutim, kako znati kada je granica pređena i kada je osoba izložena riziku od poremećaja ishrane?

Poremećaj ishrane pod nazivom anoreksija poznat je od 19. veka i čini se da predstavlja pojavu kod koje pojedinac prestaje da ima, ili gubi, normalnu, relativno ujednačenu i ustaljenu kontrolu nad apetitom.

Drugi sindrom - bulimija, koji je povezan s morbidnim strahom od debljine, ali se prepoznaje kroz obilno i nekontrolisano uzimanje hrane, kombinovano sa čišćenjem i samoizazvanim povraćanjem, privukao je pažnju tek 70-ih godina 20. veka.

Danas su, pak, poremećaji ishrane glavni uzrok smrti među psihičkim bolestima, a osobe koje imaju poremećaj ishrane izložene su velikom telesnom i psihičkom riziku.

Kod ove vrste poremećaja vrlo je važno prepoznati simptome koji upućuju na mogući poremećaj. Najlakši način da se to utvrdi je preispitivanje je li osoba preopterećena hranom, svojom telesnom građom i gubitkom telesne mase.

Kako prepoznati poremećaj ishrane?

Ukoliko na sledećih nekoliko pitanja odgovorite potvrdno, postoji mogućnost da imate poremećaj ishrane. Isto tako, možete preispitati i osobr iz okoline.

• Jeste li opsednuti hranom i stidite li se svoga tela i telesne mase?
• Povraćate li, uzimate tablete ili laksative duži vremenski period?
• Izgladnjujete li se?
• Osjećate li se krivim/om i kažnjavate se nakon jela?
• Započinjete li s novom dijetom svako jutro?
• Vežbate li previše?
• Provodite li previše vremena u kupatilu?
• Izbegavate li raspravljati o hrani?
• Merite li telesnu masu više puta dnevno?
• Osećate li se depresivno i izolovano?
• Izbegavate li društvene aktivnosti s ciljem da održite svoj dnevni režim ishrane i vežbi za telo?
• Menjate li često raspoloženje?
• Ako ste žena, imate li neredovan menstrualni ciklus ili vam izostaju menstruacije?

[Goga]

Anoreksija nervosa





Anoreksija nervosa je stanje okarakterisano kao poremećaj kod kog ljudi odbijaju da održe minimalnu normalnu telesnu masu, imaju pojačan strah od povećanja telesne mase i često pogrešno interpretiraju oblik svog tela.

Nije retko da žene koje pate od anoreksije imaju 15% manju telesnu masu od adekvatne i još uvek misle da su predebele. Osobe obolele od ovog poremećaja najčešće su uporne u nastojanju da izgledaju što mršavije. Ovo uporno nastojanje vodi ka izgladnjavanju, što može uzrokovati i smrt.

Anoreksija je poremećaj ishrane mnogo češći kod žena nego kod muškaraca i može se javiti u bilo kojem životnom ciklusu. Ipak, studije pokazuju da se najčešće javlja u doba adolescencije.

Znakovi koji ukazuju na anoreksiju:

• odbijanje održavanja adekvatne telesne mase
• stalni strah od gojenja
• gubitak telesne mase koji je rezultat upotrebe diuretika, laksativa, amfetamina, pretjranih vežbi za telo, povraćanja
• ritualno ponašanje vezano za hranu, primer: seckanje hrane na komadiće
• poteškoće konzumiranja hrane u javnosti
• ''tajanstveno'' ponašanje

Emotivne karakteristike:

• depresija
• česte promene raspoloženja
• preopterećenost telesnom masom
• izolacija od prijatelja i porodice
• izbegavanje veza

Telesne karakteristike:

• česte glavobolje
• osteoporoza
• amenoreja (izostanak menstruacije)
• tamni kolutovi oko očiju
• sivkasta koža
• krhka kosa i nokti

• problemi sa zubima
• srčani zastoj

[Goga]

Bulimia nervosa




Bulimia nervosa je poremećaj koji takođe započinje s nepravilnom ishranom. Osoba koja pati od ovog poremećaja ima povećan apetit sa ''epizodama'' prejedanja, a zatim izbacivanja hrane.
Prejedanje se odnosi na konzumiranje velikih količina hrane u izrazito kratkom periodu, primjer 500 - 1500 kcal u razbobljima od 5 - 10 minuta. Izbacivanje hrane često sledi nakon prejedanja, kada osoba smatra da se mora rešiti svih prekomernih kalorija i unesene hrane. Izbacivanje hrane često se ostvaruje povraćanjem, laksativima, diureticima.

Bulimija je češća od anoreksije, ali ju je teže ustanoviti. Osobe koje pate od bulimije najčešće uspevaju održati normalnu telesnu masu, pa poremećaj ostaje nezapažen. Ovaj poremećaj se obično javlja nakon razdoblja adolescencije.

Znakovi koji ukazuju na bulimiju:

• Pojačan strah od debljanja
• Nedostatak kontrole u blizini hrane
• Preokupacija mislima o hrani, konzumiranju i nekonzumiranju hrane
• Konzumiranje hrane u preteranim količinama
• Čest osećaj gladi
• Tajno konzumiranje hrane

Emotivne karakteristike:

• Česta promena raspoloženja
• Depresija
• Impulsivnost
• Upotreba lekova i alkohola
• Samopovredjivanje
• Nepoštivanje sebe
• Velika potreba za prihvaćanjem od strane okoline
• Povećana seksualna aktivnost
• Razmišljanje o samoubistvu

Telesne karakteristike:


• Problemi s zubima
• Ispucale usne
• Problemi sa štitnom žlezdom
• Grlobolja
• Nepravilan menstrualni ciklus
• Problemi sa srcem

[Goga]

Kompulzivno prejedanje


Kompulzivno prejedanje je ozbiljan poremećaj ishrane koje ne bi trebalo olako shvatiti niti osobe koje pate od poremećaja niti osobe u njihovoj blizini.
Kompulzivno prejedanje je okarakterisano epizodama prejedanja, neprekidnog konzumiranja hrane i povećanjima telesne mase.

Treba naglasiti da postoji razlika između kompulzivnog prejedanja i povremenog prejedanja koje ponekad svi praktikujemo.
Telesna masa osobe koja boluje od kompulzivnog prejedanja može varirati od normalne do prekomerne. Oboleli često vežbanjem ili čak "kompulzivnim vježbanjem" nastoje potrošiti prekomerne kalorije koje su unieli u organizam te na taj način pokušavaju da smršaju. I dok zdrava osoba uživa u vežbama za telo, oboleli, čini se često zaboravljaju da vežba za telo može biti zanimljiva i da bi u njoj bi trebalo uživati. Jednako kao i kod anoreksije i bulimije, patnja proizlazi iz straha od prekomerne telesne mase.

Poremećaje hranjenja karakteriše preokupacija oblikom tela, hranom, mršavoću te osećajem gubitka kontrole i nije čudno da su česta pojava u današnje vreme kada, čini se, svi mi težimo za idealnim telom u kom ćemo se osećati dobro i koje ćemo prihvatiti sa zadovoljstvom.

Što prouzrokuje ovaj poremećaj?

Mnogo je faktora koji mogu uzrokovati razvoj poremećaja kompulzivnog prejedanja. Kao i kod anoreksije i bulimije, hrana je sredstvo kojim se osoba nosi sa depresijom, stresom, emocionalnim i svakodnevnim problemima. Hrana može donijeti utehu obolelima i pomoći im da sebi olakšaju, zaborave ili izbegavaju emocionalnu bol koju osećaju iznutra. Kompulzivno prejedanje najčešće se javlja u ranijem životnom stadijumu i najčešće pogađa osobe koje se nikada nisu naučile nositi sa problemima ili sa stresom u životu. Poremećaj najčešće započinje sa ''epizodama'' prejedanja, nastavlja se osećajem mržnje i gađenja prema samome sebi pri čemu se formira ciklus koji može ostati zatvoren godinama ukoliko oboljeli ne potraži i dobije adekvatnu profesionalnu pomoć. Smatra se da su osobe u čijoj porodičnoj istoriji postoje poremećaji ishrane, predebelost pa čak i alkoholizam, rizičnije na razvoj ovog poremećaja.

Znaci i simptomi poremećaja kompulzivnog prejedanja:

• osoba veruje da će biti bolja i sretnija ako je mršava
• prejedanje
• strah od nemogućnosti prestanka konzumiranja hrane
• sram zbog telesne mase i izbegavanje nekih dnevnih aktivnosti
• osjećaj mržnje prema sebi nakon prejedanja
• ''sprovođenje'' različitih dijeta sa ciljem gubitka telesne mase
• razmišljanje o sebi svodi se na razmišljanje o telesnoj masi
• odbijanje konzumiranja hrane u javnosti
• objašnjavanje svojih neuspeha prekomernom telesnom masom
• gađenje prema svojim prehrambenim navikama
• telesna masa je centar života
• depresija

[Goga]

Lečenje poremećaja ishrane

Kao kod svih bolesti i za poremećaje ishrane vredi, što pre se potraži pomoć, brže će trajati oporavak i manje komplikacija će nastati.
Poremećaji ishrane su progresivna bolest, nalik na ovisnost, koja može biti smrtonosna, a neke komplikacije koje su rezultat bolesti mogu duže razdoblje ostati nezapažene. Svakoj osobi se kod lečenja pristupa individualno, a zbog kompleksnih biopsihosocijalnih aspekata bolesti važno je uključiti inerdisciplinarni tim sastavljen od lekara, nutricionista, dijetetičara i psihologa, koji će preporučiti tretmane i nadzirati lečenje.

Što se tiče aspekta normaliziranja ishrane, početni cilj je povećanje telesne mase obolelih za 0,5-1 kg nedeljno, ukoliko se leče izvan bolnice, odnosno za 1-2 kg nedeljno ukoliko su hospitalizovani te modifikacija dosadašnjih prehrambenih navika.
U početku se obično propisuje 1200 – 1400 kcal dnevno, s tim da je kod pojačane telesne aktivnosti potreban dodatni energetski unos. Energetski unos povisuje se postepeno za 100 – 200 kcal, pri tome bi proteini trebalo da osiguraju 15-20% ukupnog dnevnog energetskog unosa, ugljeni hidrati 50-55%, a masti 25-30 %.

Dnevno bi trebalo osigurati minimalno 0,8 g proteina/ kg telesne mase te u svrhu prevencije i terapije konstipacije stalno ishrane na unos netopivih prehrambenih vlakana. Unos masti treba podsticati postepeno, a pri tome je posebno važno osigurati unos esencijalnih masnih kiselina.

Suplementacija

Osobe s poremećajima ishrane koje značajno ograniče svoj prehrambeni unos izlažu se opasnosti od brojnih nutritivnih nedosatataka.
Najčešće se radi o nedostatku proteina, kalcijuma, cinka, gvoždja, vitamina B2, B3 i B6, folne kiseline, vitamina A i C, te esencijalnih masnih kiselina.

Kvalitetan multivitaminsko – mineralni napitak sa visokim udelom vitamina B grupe može biti od pomoći prilikom terapije anoreksije, kako bi se sanirali deficiti koji su nastali usled nedovoljne i neuravnotežene ishrane.

Nedostatak cinka primećen je na velikom broju obolelih od anoreksije i bulimije. Interesantno je da se opšti nedostatak cinka manifestuje smanjenjem apetita, ukusa i mirisa, a slični simptomi javljaju se i kod anoreksije i bulimije.
Prilikom suplementacije cinkom valja imati na umu da se ovaj mineral ''takmiči'' za apsorpciju s drugim mineralima, naročito bakrom, gvoždjem, kalcijumom i magnezijumom.

Konstipacija ili dugotrajan zatvor česta je pojava kod anoreksije, stoga u ishranu treba uključiti hranu bogatu prehrambenim vlaknima i dovoljne količine tečnosti, a ponekad se propisuju i dodaci probiotika i vlakana.

Kod obolelih od anoreksije javlja se i anemija koja se liječi dodavanjem gvoždja, međutim zbog učestale pojave konstipacije potrebno je pripaziti na oblik gvoždja koji se koristi jer gvoždje može da pogorša konstipaciju.

Serotonin, hormon koji reguliše unos hrane, apetit i raspoloženje, sintetizuje se u mozgu iz aminokiseline l- triptofan. Neki preliminarni podaci ukazuju na nizak nivo serotonina i triptofana kod osoba s poremećajima ishrane. Nagađa se da bi dodatak triptofana mogao povisiti nivo serotonina i na taj način poboljšati psihičko stanje i uticati na unos hrane, međutim nema dovoljno dokaza o ovoj teoriji.

Ukoliko se ne leče, poremećaji ishrane mogu imati katastrofalne posedice, i na psihičko i telesno zdravlje. Međutim, ako se pomoć potraži na vreme, poremećaji hranjenja mogu se izlečiti i oporavak može biti potpun.

[goldie]

Svi se secamo reklame za wonderbra i Eve Hercigove.

A evo Eve obolele od anoreksie.

[goldie]

Evo jos:

Lindsay Lohan


Nicole Richi

[Goga]

Od anoreksije ne obolevaju samo žene. U Americi ih je bolestan ceo milion.




Iako se poremećaji u ishrani najčešće povezuju sa ženama, novi podaci prikupljeni u SAD pokazuju kako od anoreksije pati i milion muškaraca.

Istraživanje čije je rezultate objavio American Journal of Psychiatry ipak sugeriše kako je uz ranu dijagnozu anoreksiju moguće vrlo uspešno tretirati.

Prepreku u uspešnom tretiranju anoreksije, predstavlja često odbijanje muškaraca da priznaju kako su suočeni sa zdravstvenim problemom, dodaju istraživači s University of Iowa.

Glavnim uzrokom povećanja broja muškaraca pogođenih ovim poremećajem, slično kao i kod žena, naučnici smatraju uticaj pop kulture i nametanje tzv. savršenog izgleda.