Meteoropatija

[Goga]

Zašto vreme ima veze sa zdravljem?

Tridesetih su tek retki znali za to, četrdesetak godina kasnije 15 posto svetskog stanovništva prepoznalo je vremenske
(ne)prilike kao uzrok svojih zdravstvenih problema, a današnja istraživanja tvrde da 30 posto ljudske populacije čine meteoropate. ''Promeniće se vreme'', rečenica je koju ćemo često čuti nakon što neko oseti bol u kostima. Propratimo je smeškom i nevericom, no sve je više dokaza da kolebanje vremena utiče na ljudsko zdravlje.

Meteoropate često muči glavobolja


Iako meteoropatija ne ulazi u službeni deo medicine, još je Hipokrat naglašavao da mene vremena utiču na ljudsko zdravlje. Upozoravao je pre gotovo dvadeset i pet vekova da se nepredvidive ćudi vremena posebno trebaju čuvati hronični bolesnici.

Zanimljiva je i činjenica da je u Dubrovačkoj Republici postojao propis prema kom se zakoni nisu donosili za vreme južine, karakteristične ''vremenske nepogode'' koja i danas utiče na raspoloženje i koncentraciju mnogih ljudi.

Šta je meteoropatija?




Kišno i tmurno vreme izaziva depresiju
Dr. Angelico Brugnoli s Instituta klimatološke medicine na milanskom univerzitetu meteoropatiju definiše kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestiraju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kišu i grmljavinu te efekat jonizacije.

Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve starosne grupe, od male dece do starijih osoba. Obično 24 do 48 sati pre same promene vremena, nadasve kod osjetljivih ljudi, javljaju se simptomi kojima opisujemo meteoropatiju.
Najčešće je to depresivno stanje, glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osjetljivost na bol u zglobovima i mišićima te pogoršano stanje bolesnih organa. Takođe, tu su hirovite promene raspoloženja, iritira vas sve, razdražljivi ste, srce pojačano lupa.

Ovakvo stanje traje dan ili dva. S poboljšanjem vremenskih prilika smanjuju se simptomi, no vraćaju se s novom promenom vremena. Usledi li brzo izmenjivanje meteoroloških prilika, intenzitet simptoma se smanjuje, kao svojevrsna adaptacija organizma. Bez obzira o kom se godišnjem dobu radilo, je li reč o toplom ili zimskom vremenu...

[Goga]

Mere prevencije

Pre svega, korisno je pratiti biometeorološku prognozu, temeljenu na meteorološkim uslovima, za širu je javnost priprema koordinirani tim lekara i drugih stručnjaka, a s ciljem zaštite zdravlja ljudi na koje utiču pomenuti faktori. Medicinska interpretacija vremenske prognoze pomoći će svima, posebno pri olakšavanju tegoba kod hroničnih bolesnika.
Lekari se slažu da nije dobro preterivati s lekovima i da ih ne valja uzimati bez stručnog nadzora.



Boravak na otvorenom olakšaće tegobe

Dr. Angelico Brugnoli, prvenstveno misleći na ljude koji pate od alergija, savetuje pravvremeno, dakle dan ranije, uzimanje antialergijskih lekova i sedativa na biljnoj bazi.

Još jedan od načina prevencije je boravak u dobro osvetljenim prostorijama, ako je nužno ostati kod kuće. Uvek je bolji savet boraviti mnogo više na otvorenom, mnogo se kretati i unositi u organizam dovoljno vitamina i oblačiti se u skladu sa vremenskim prilikama.
Jedna od preporuka je i izbegavanje alkoholnih pića, koja povećavaju toplinu tela i gubitak tečnosti.

Dobro će doći i korišćenje jonizatora vazduha koji stvara negativno nabijene jone. Naime, negativni joni dobro deluju na astmu, bronhitis i alergije, na povišeni krvni ppritisak i psihu uopšte.

Povećan broj samoubistava

Oblačno vreme, kiša, dosadan vetar i osećaj da je ''nešto čudno u vazduhu'' razlog su učestalijih samoubistava pri naglim promenama vremenskih prilika. Prema podacima zdravstvenih časopisa, broj samoubistava povećava se kad temperatura vazduha varira, takođe za vreme promenjivog pritiska vazduha, te dugotrajne magle. To je nepogodno razdoblje, izrazimo li se meteorološkim rečnikom, dan pre prolaska hladne fronte i dva dana nakon prolaska tople fronte.


Oprezno s lekovima



Vremenski ekstremi, vrlo hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. Posebno su kritični nagli prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Sposobnost organizma da nezavisno o vremenskim faktorima održava stalnu telesnu temperaturu umanjena je kod naglih vremenskih promena, posebno kod hroničnih bolesnika i starijih ljudi.

Iako nas karakteristično jesenje vreme ove godine mimoilazi, možemo očekivati tmurnije i maglovitije dane koji bude reumatske bolove, glavobolje postaju izraženije, nadražuju se disajni putevi, a slabi i imunitet. Sačuvati svoj organizam zdravim u vreme nepogodne biometeorološke prognoze znači ne izlagati se nepotrebnim fizičkim naporima i odgoditi aktivnosti za povoljnije prilike.

(skinuto sa net-a)

[blueella]

Osjetljivost na promjene vremenskih prilika stručno se naziva meteorotropizam.
Vremenske prilike djeluju na naš organizam, a ako reakcije neurovegetativnog sustava nisu prikladne, nastaje niz smetnji: od umora, glavobolje, vrtoglavice, pospanosti ili nesanice do depresije, usporenih reakcija, smetnji koncentracije i pogoršanja stanja bolesnih organa. Upravo vrijeme, odnosno njegove promjene djeluju na povećanje broja srčanih udara ili pojačani svrbež, nervozu ili glavobolju, križobolju ili nesnosnu astmu. Vrijeme ne možemo promijeniti, ali možemo promijeniti način na koji ono utječe i djeluje na nas.

Mnogi su osjetljivi na promjene vremena, a da i nisu svjesni toga.. Jesen donosi turobno raspoloženje a vjetrovito vrijeme pojačava alergije. Ljeto pak donosi svoje opasnosti i tegobe uslijed naglih vremenskih promjena. Od meteoropatije pate i mladi ( oko 30%) i stari, te kronični bolesnici, koji su i najosjetljiviji. Osobito su pogođene žene u menopauzi.
Kako se zaštiti ? Kako se pripremiti i ponašati kada nastupe vremenske promijene?

[blueella]

Nagli pad zraka samo je jedan od uzroka glavobolje, naročito prije kiše. Tome pogoduje stres i stresne situacije, crno vino koje povećava tlak u takvim prilikama samo će pospješiti glavobolju, a nedovoljno spavanje i odmaranje još će više pogoršati stvar. Ne preporuča se ni jesti previše čokolade i sira u takovim uvjetima, a treba uzimati mnogo tekućine. Tako će se spriječiti ili smanjiti bolno pulsiranje u glavi. Ukoliko uz kišu dolaze i ostale nepogode kao grmljavina, na oprezu trebaju biti srčani bolesnici, naročito ako su u prirodi i zahvati ih nevrijeme, udar groma u neposrednoj blizini, iako nije direktan, može biti koban. Pri sijevanju može nastati električna struja koja može, ali i ne mora dospjeti do srca i oštetiti ga. Deset posto nesreća prilikom udara groma možda je tome uzrok. U takovim slučajevima najbolje se skloniti u kuću, a nipošto ispod drveća, pogotovo na osami. Kod grmljavine, odnosno sijevanja niste sigurni ni u kući : klonite se telefona, tuševa, računala, televizora. Grom putuje kroz žice i metalne cijevi, zato je najbolje skloniti se od takovih mjesta. Iskustva pokazuju da je grmljavina najopasnija na početku i kada završava, onaj zadnji udarac groma.

Sprema li se oluja a muči vas astma, ili ste još uz to i alergični na pelud, morate se dodatno čuvati: jak vjetar raznosi pelud, a kiša i vlaga ga otapaju i postoji mogućnost da još više otežaju disanje i dišni sustav. Uzmite propisane lijekove, ne otvarajte prozore dok traje nevrijeme i ne izlazite van neposredno nakon nje. Uz oluju je vezan i pad tlaka zraka, što dodatno potpomaže razvoju alergija, jer za vrijeme niskog tlaka zraka lakše se rasprostranjuje pelud i spore sa drveća i korova. Ne izlazite van, a ukoliko morate, kosu perite uvečer prije spavanja kako biste proveli mirnu noć ne udišući pelud s kose. Vlažni i topli zrak budi reumatske boli i izaziva promjene raspoloženja, glavobolje, infekcije, alergije i teškoće disanja, dok topli vjetrovi izazivaju srčane smetnje, glavobolje, nadražuju dišne putove i izazivaju probleme s kožom.

[blueella]

Kod niskog tlaka reumatičari već unaprijed znaju što se sprema, ljudi pate od promjene raspoloženja, javljaju se smetnje u cirkulaciji, depresivni su, pojačane su glavobolje, astmatičari pate od teškoća pri disanju. osjećaju to bolovima u kostima, artritis se ponovno budi, pomažu vježbe da se smanje bolovi, između ostalog.

Porast temperature i mnogo vlage u zraku ( sparevina) pojačavaju znojenje. Ovo je idealno za stvaranje akni i neugodne tjelesne mirise, pojačavaju se tegobe za živcima. Toplina godi i gljivicama, pogoduje razvoju gljivičnih infekcija. Muškarci su podložniji gljivičnim infekcijama. Također visoki zračni pritisak s maglom pospješuje i pojačava reumatske boli i nadražuje dišne putove. Topli zrak s visokim tlakom izaziva i pojačava živčane smetnje, dolazi do promjene raspoloženja, prisutne su glavobolje.

[pero_M]

Interesanan fenomen.
Kod mene se javlja s vremena na vreme. Ponekad mi "se slosi" i imam osecaj da mi je pao krvni pritisak (inace imam nizak krvni pritisak).
Letos je bila interesantna situacija. Popodne, supruga sebi izmerila pritisak (kupili merac pre koji dan) pa i meni (uobicajen 110/75). Nakon nekog vremena, skupilo se drustvo, salimo se, pricamo i meni odjednom lose. Prebledeo sam, vrti mi se u glavi, tipicni simpromi pada pritiska. Supruga mi odmah stavi merac i izmeri pritisak. On opet isti 110/75 ?!?!?!?!?!?!?
Ja ne mogu da dodjem sebi nekoliko minuta, a onda me je polako popustilo.
Kum me je onako sumnjicavo gledao i samo vrtio glavom, kad sme mu rekao stize neko nevreme. Nije mu bilo jasno. Nakon 3-4 sata se drustvo razislo, a on ima do kuce oko 30 km. Bas na pola puta ga je stigla prava provala oblaka i pratila sve do kuce. Jedva je vozio auto. Kad je stigao kuci odmah me je nazvao.

Ponekad osetim promenu vremena mnogo mnogo ranije, npr. cak i dan ranije.
Osetim ne samo pogorsanje nego i prolepsavanje. Ponekad ne osetim promene uopste (e tad je super).

Kum me zeza da treba da otvorim "Agenciju za vremensku prognozu".