Rak info

[_baba_]

Saznanje da bolujete od raka predstavlja za Vas šok, ostavljajuci utisak da se svet oko Vas ruši jer se ružne stvari mogu dešavati i Vama, a ne samo drugima. Period neposredno nakon postavljanja dijagnoze je najcešce ispunjen užasom, besom, strahom i zbunjenošcu. To su sasvim razumljive reakcije, jer morate da se suocite sa šokantnim cinjenicama koje su za Vas nove i pune neizvesnosti. Veoma je važno, medjutim, sacuvati prisebnost i bez odlaganja preduzeti adekvatne korake.

Današnja nauka raspolaže raznim, veoma delotvornim metodama u lecenju raka i mnogi oboleli u potpunosti ozdrave. Proces lecenja je dugotrajan i mukotrpan, a šanse za ozdravljenje su mnogo vece ukoliko i sam bolesnik želi da ozdravi , aktivirajuci svoju pozitivnu energiju za izlecenje. Panika i apatija ometaju razumno rasudjivanje , dovodeci do straha, strepnje i ishitrenih postupaka, otežavajuci tako pronalaženje ispravnog rešenja.


Koji su uzroci?

Neminovno se namece pitanje zbog cega je kod Vas nastao rak i šta ga je izazvalo. Bez obzira koliko cete uporno tragati necete naici na nedvosmisleni odgovor - jer takav ne postoji. Postoje pretpostavke o uzrocnicima i faktorima rizika koji najcešce dovode do raka , ali se one ne mogu jednoobrazno primenjivati na sve obolele. U te faktore se ubrajaju nezdrava ishrana, izloženost štetnim hemijskim materijama, dugotrajni stres, itd. Medjutim, naucnicima i dalje ostaje zadatak da utvrde tacne i neoborive cinjenice . O štetnim faktorima cete razmišljati kasnije. Ovo je trenutak za preduzimanje odgovarajucih koraka ka izlecenju. Veoma je važno da se što pre obratite lekaru koji ce vas uputiti u adekvatnu zdravstvenu ustanovu gde ce se dalje odvijati Vaše lecenje. Svako odugovlacenje ili prikrivanje bolesti iz straha samo otežava situaciju. Imajte u vidu da su šanse za izlecenje vece ako se rak otkrije u ranoj fazi.


U onkologiji terapijski postupci obuhvataju hirurški zahvat za otklanjanje tumora, primenu odredjenih medikamenata i radiološki tretman. Zavisno od slucaja primenjuje se samo jedan od navedenih nacina ili njihova kombinacija po usvojenom protokolu. Morate imate u vidu, da odstranjivanje samog tumora ne znaci da ste potpuno izleceni. Veoma je važno imati poverenja u svog onkologa i strogo se pridržavati njegovih uputstava i saveta. On ima najbolji uvid u Vaše zdravstveno stanje i znace odrediti za Vas odgovarajuce terapijske postupke

[_baba_]

Hemioterapija

Ovaj tekst je namenjen pacijentima obolelim od raka koji treba da prime hemioterapiju. Potrebu za hemioterapijom odredjuje internista-onkolog ili komisija koju najcešce cine hirurg, internista-onkolog i radioterapeut. Na samom pocetku treba znati, da najveci broj pacijenata obolelih i lecenih od zlocudnog tumora u toku svog lecenja dobija neku vrstu hemioterapije. Hemioterapija je metoda lecenja raka koja se primenjuje bez obzira da li se rak nalazi u organu gde je nastao ili je proširen po telu. Kako se radi o vrlo jakim lekovima, neželjeni efekti koji se mogu pojaviti u toku lecenja su relativno cesti i neprijatni. Svrha teksta koji sledi je da upozna pacijente sa delovanjem hemioterapije na celije raka, na organizam u celosti kao i sa neželjenim efektima koji mogu da se pojave u toku lecenja. Najvažnije od svega je da pacijent koji treba da primi hemioterapiju shvati njenu važnost, kao i razloge njene primene u cilju što boljeg lecenja ili potpunog izlecenja.
Poznavajuci vecinu neželjenih efekata ni pacijentu, ni lekaru nije lako da se odluci za primenu hemioterapije. Kod raka dojke ona se daje bez dvoumljenja u slucajevima kad limfni cvorovi pazuha sadrže celije raka, jer je tada hemioterapija jedina šansa pacijenta da se spreci dalje proširenje bolesti. Odluka postaje teža kad se ne može sa sigurnošcu tvrditi da se u organizmu još nalaze maligne celije, ili je možda izlecenje vec postignuto operacijom, otklanjanjem samog tumora. U takvim slucajevima možemo samo da se oslanjamo na statisticke podatke koji se baziraju na posmatranju desetine hiljada pacijenata obolelih od raka, na osnovu kojih su i svetski protokoli za lecenje obolelih od raka sastavljeni. I odluka za, i odluka protiv primene ove metode lecenja snose odredjeni rizik i zato pacijent mora biti upoznat sa znacajem hemioterapije, ali i sa njenim rizicima.
Ne sme se zanemariti ni cinjenica da, iako je hemioterapija jedan od najmocnijih nacina lecenja raka, ona nije cudotvorno sredstvo. Kod odredjenog broja pacijenata tumor se tokom godina ponovo pojavi. To znaci, da su se u organizmu vec nalazile celije raka pre zapocinjanja hemioterapije i da ona nije uspela da uništi sve zlocudne celije. Ni u slucaju tih pacijenata nije još sve izgubljeno, jer, zahvaljujuci modernoj medicinskoj nauci, danas su poznati i dodatni nacini lecenja.
Pacijent, dakle, mora imati poverenja u tim lekara koji ga leci i prihvatiti njihovu procenu neophodnosti predloženih metoda lecenja, pa i hemioterapije, s obzirom da je zajednicki cilj svih ucesnika u lecenju potpuno izlecenje obolelog.

[_baba_]

Tumor oznacava abnormalnu masu tkiva, cvor ili izraslinu. On može da bude benigni (dobrocudni) ili maligni (zlocudni). U slucaju malignih tumora (raka) neke celije u organizmu se promene i pocinju rasti nekontrolisano. Celije raka napadaju i uništavaju zdrave celije tela, što pre ili kasnije, ako se ne zaustavi, završava smrcu obolelog. Celije raka cak mogu i da se odvoje od primarnog tumora i da dospevaju u bilo koji organ ili deo tela, nastavljajuci da rastu. Ovaj proces proširenja se zove metastaza.
Pocetkom XX veka zlocudni tumori su dovodili u skoro 100% slucajeva do smrti obolelog. Otuda i dan danas zaostalo verovanje da je rak neizleciv. S druge strane, bolesnici sumnjaju u mogucnost potpunog ozdravljenja, jer nisu dovoljno upoznati sa napretkom i dostignucima moderne medicinske nauke u ovoj oblasti. Danas, medjutim, 50 - 75% obolelih od raka na nekom organu, otkrivenim u ranom stadijumu, se uspešno izleci, tj. živi duže od 5 godina nakon lecenja, bez simptoma karcinoma.
Medjutim, pacijent mora znati, da je lecenje u slucaju raka neophodno, da rak nikad ne nestaje sam od sebe i da svako odlaganje iz bilo kojih razloga može biti pogubno.
Lecenje malignih tumora je interdisciplinarni zadatak koji zahteva timski rad lekara raznih specijalnosti. Njihov zadatak je da svakom bolesniku individualno odrede za njega najadekvatniju i najdelotvorniju terapiju, primenjujuci svetski prihvacene standarde. Bolesniku se, zavisno od vrste raka, proširenosti bolesti, opšteg stanja organizma i drugih faktora, najcešce odredjuju sledece metode lecenja:
- operacija ( hirurško otklanjanje tumora iz tela)
- radioterapija ( ozracivanje obolelog mesta ili mesta gde je bio tumor)
- hemioterapija ( lecenje citostaticima).

[_baba_]

ŠTETNOST PUŠENJA

U razvijenim zemljama kod 25-30 odsto onih koji su umrli od raka uzrok je bio pušenje. Prema nekim istraživanjima, u Evropi, Japanu i Severnoj Americi 87-91 odsto raka pluća kod muškaraca i 57-86 odsto raka pluća kod žena može se pripisati pušenju. Za rak jednjaka, grkljana i usne šupljine to je od 43 do 60 odsto, u zavisnosti da li je reč samo o pušenju ili je to pušenje zajedno s konzumacijom alkohola. Pušenju se može pripisati i veći procenat raka mokraćne bešike i pankreasa i manji procenat raka bubrega, želuca, grlića materice, nosne šupljine.

[_baba_]

RAK NIJE SMRTNA PRESUDA, RANIM OTKIRVANJEM SPAŠAVAMO ŽIVOT

# Naziv "RAK" obuhvata brojnu grupu srodnih bolesti koje počinju u najmanjoj jedinici našeg organizma - ćeliji.
# Organizam je sačinjen iz mnogih tipova ćelija. Ćelije normalno rastu i razmnožavaju se - proizvode nove ćelije - ali samo onda kada su organizmu potrebne. Ovaj uređeni proces održava organizam zdravim. Ponekad, međutim, ćelije nastavljaju da se dele i onda kada nove ćelije nisu potrebne. Taj višak ćelija formira masu koju nazivamo izraštaj ili tumor.
# Tumori mogu biti dobroćudni ili zloćudni.
# Dobroćudne tumore ne nazivamo rakom. Oni se uklanjaju hiruški i nakon operacije se obično više ne javljaju. Ovi tumori se ne šire po organizmu i nisu opasni po život.
# Zloćudne tumore nazivamo rakom. Ćelije ovih tumora dele se i razmnožavaju bez reda ili kontrole, šireći se po organizmu i zahvatajući druge organe - jetru, pluća, kosti, mozak.
# Rak dobija svoje ime po organu u kome je nastao - rak pluća, rak dojke. Leukemija je rak koji nastaje iz ćelija krvi.
# Kada se širi, prvo zahvata okolne žlezde a odatle ide u najvažnije organe. Širenje raka nazivamo metastaziranjem.
# Rak je podmukla bolest. Od kada počne do pojave prvih simptoma obično prođe 5 godina, a ne retko i 15 do 20 godina. Nekada se rak može otkriti i pre nego što se pojave prvi simptomi. Naš cilj je da ga otkrijemo što ranije, kada mu je veličina oko 1 cm, jer je tada terapija uspešna i život spašen. Pored redovnih pregleda lekara postoje i specifični pregledi i testovi koji se koriste za otkrivanje određenih tipova raka.

[_baba_]

Uzrok raka je i danas nepoznat,
ali su poznati faktori
koji utiču na nastanak raka
# Nasledje
# Hormoni
# Životne navike
(pušenje, alkohol, hrana bogata masitima, veštačkim bojama i konzervansima, dugotrajno izlaganje suncu)
# Zagadjena životna sredina

Neke su osobe osetljivije od drugih na faktore koji uzrokuju rak. Kod većine ljudi kod kojih se javi rak ne može se otkriti nijedan od poznatih faktora koji utiču na nastanak raka. Sa druge strane, većina ljudi kod kojih se otkrije prisustvo nekih od ovih faktora nikada ne obole od raka.

Neki od simptoma raka

# Zadebljanje ili otvrdlina u dojci ili nekom drugom delu tela
# Uvučenost bradavice i/ili dela kože dojke
# Brza promena boje i veličine mladeža
# Ranica koja ne zarasta
# Uporan kašalj ili promuklost
# Promene vezane za pražnjenje creva ili bešike
# Poremećaj varenja ili gutanja
# Neobjašnjive promene u telesnoj težini
# Duže krvarenje

Kada se jave, ovi ili slični simptomi NISU uvek uzrokovani rakom; mogu biti uzrokovani infekcijama, dobroćudnim tumorima ili drugim bolestima i stanjima. Važno je obratiti se lekaru, koji će postaviti dijagnozu.

[_baba_]

Pregledi ranog otkrivanja raka

Dojka

Mamografija je specijalni oblik rendgenskog snimanja dojke. Na ovo snimanje neophodno je da se javi svaka žena starija od 45 godina. Snimanje bi ponavljala svake 2 godine. Ženama mladjim od 45 godina preporučuje se pregled lekara koji se bavi bolestima dojke i ultrazvučni pregled. Ovi pregledim smanjuju smrtni ishod raka dojke za 30 do 40%

Grlic materice

U pregledima ranog otkivanja raka grlića materice, osim redovnih ginekoloških pregleda koriste se Papa test. Bezbolnim uzimanjem brisa, dobijene ćelije se mikroskopski ispituju. Rano otkriveni rak gliča materice je 100% izlečiv.

Kolon i rektum (debelo crevo)

Kod osoba starijih od 50 godina u cilju ranog otkrivanja promena na debelom crevu u okviru redovnih kontrola lekar preporučuje jedan od sledećih testova:
- pregled stolice na prisustvo krvi, nevidljive golim okom,
- specijalizovane pregleda kolonoskopom.
Rano otkriveni rak debelog creva se obično uspešno leči.

Prostata

Svakom muškarcu starijem od 50 godina preporučuje se da se jednom godišnje javi na pregled prostate, ultrazvučni pregled i analizu krvi (PSA). Ovakvim pregledima rak prostate se najranije otkriva i najuspešnije leči.

[_baba_]

Rak debelog creva


Rak debelog creva je izlečiv
U čak 90 odsto slučajeva kada se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi mogu pomoći jednostavne metode lečenja

Rak debelog creva spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. U svetu se godišnje registruje više od milion novih slučajeva obolelih od ovog karcinoma, a samo u Evropi svake godine od njega umre oko 10.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme. Na koje simptome valja obratiti posebnu pažnju?
- Učestao i uporan zatvor ili proliv koji nisu rezultat poremećaja ishrane svakako su znaci za uzbunu - kaže gastroenterolog dr Jovica Batalo. - Oprez je potreban i ako se u stolici primete tragovi krvi ili sluzi, ako su česti grčevi i bolovi u stomaku, nadutost... Svakako, nasleđe je važan faktor rizika, pa se osobama u čijoj je užoj porodici bilo slučajeva raka debelog creva preporučuje da urade kontrolni pregled i onda kada navedeni simptomi izostanu.
Opasnost od ovog raka posebno je povećana posle 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku više godina. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji često ne izazivaju nikakve tegobe. Iako se radi o dobroćudnim izraslinama, što je polip veći, veća je i verovatnoća da se pretvori u karcinom, pa ih stoga valja ukloniti.
- Kad tumor zahvati dublje tkivo zidova debelog creva, hirurškim putem se otklanja deo creva - kaže naš sagovornik. - Ako je rak već uznapredovao ili metastazirao, bolesniku se propisuje hemoterapija. Ovakvim lečenjem pacijentu se produžava život i poboljšava njegov kvalitet.

Zeleno lisnato povrće štiti creva

Način ishrane jedan je od važnih faktora rizika za nastanak raka debelog creva. Pravilna ishrana znači i manje šanse da se od ove bolesti oboli, a to podrazumeva uravnoteženu ishranu u kojoj su zastupljene namirnice s dosta vlakana. Poznato je da vlakna iz voća i povrća, posebno zelenog lisnatog, štite creva. Dobra zaštita je pojesti voćku petnaestak minuta pre obroka. Prehrana bogata mastima, pogotovo životinjskog porekla, se ne preporučuju, kao ni prevelik unos belančevina životinjskog porekla. Primećeno je da je u zemljama u kojima se u ishrani mnogo koristi crveno meso učestalost raka debelog creva veća. Zloupotreba alkohola i nedovoljna fizička aktivnost takođe su faktori rizika za ovu bolest.

[_baba_]

Rak dojke

Počinje najčešće kao bezbolno, često slučajno otkriveno otvrdnuće u dojci, koje ne skreće pažnju na sebe, jer ne izaziva nikakve smetnje niti bol. Ovu bezbolnost treba naročito naglasiti kako bi se podvukla razlik između raka i zapaljivih procesa koji su praćeni bolovima. To početno otvrdnuće u dojci može ostati duže vreme bez ikakvog znaka ili bolova, dok se jednog dana ne pojave uvećane žlezde pod pazuhom ili iznad ključne kosti.

Rak dojke se javlja u dve forme: prva pravi dojku manjom, čvrstom i zgrčenom, tako da se dobije utisak da je dojka podignuta, druga forma, naprotiv, povećava celu dojku. Prva forma raste redovno dosta sporije, dok druga raste mnogo brže.

Ukoliko rak raste u samoj dojci, on postepeno prodire u dubinu, u mišiće i limfne sudove, a time dolazi do uvećanja žlezda u pazušnoj jami. Sem toga, rak dojke može da prodre i u krv, da se pojavi u nekom udaljenom organu, u plućima, kostima, pršljenovima kičme itd., što zovemo metastaza, u kom slučaju je, bar za sada, neizlečiv. Ako rak u širenju kroz grudnu muskulaturu prodre do plućne maramice, onda izaziva izliv krvi u plućnoj šupljini, te dolazi do teškog poremećaja u disanju. Ako prodre kroz kožu, onda dolazi do otvorene rane u obliku čira, koji se sve više širi i daje sliku rascvetanog karfiola, koji, umesto gnoja, ima za sadržaj krv i raspadajuće mase raka. Urastanjem ovakvih tumora u nerve dolazi do pojave izvanredno jakih bolova u prsima, ramenima i rukama. Ako se ovo oboljenje ne leči, ili ako se nestručno leči, žena može za nekoliko meseci da umre. Ima, ipak, slučajeva kod kojih se oboljenje može protezati i po nekoliko godina.

Naročitu pažnju treba obratiti na oboljenja mlađih žena, gde se tumor ponekad javlja u formi zapaljenja, a da pri tome nije to u pitanju, već teška forma raka, koja ima vrlo brz, kratak i nepovoljan tok. Treba još naglasiti da trudnoća pogoršava i potpomaže razvoj raka. Stoga treba skrenuti pažnju da osobe obolele od raka, ne bi smele ostati u drugom stanju. Veliku opasnost predstavlja i povremeno krvarenje iz dojke, koje u mnogo slučajeva predstavlja početak raka.

Ovde, kao i u ostalim formama žena se ne sme zavaravati bezbolnošću i treba da zna da svaka pojava otvrdline dojke, bez zapaljenja, izaziva sumnju na teže oboljenje, koje može u sebi prikrivati rak. Uspeh u lečenju i ovde zavisi u najviše slučajeva, samo od stadijuma oboljenja u kome se pristupa lečenju.