Stranci oru vojvođansku zemlju

[SQUAW]

U Vojvodini, sa 1.700.000 hektara obradive površine, od čega je najveći deo u vlasništvu malih posednika, privatizovano je oko 300.000 hektara. U tranzicionoj "igri" ostalo je još oko 30 odsto oranica. Novi vlasnici, pored zemlje, dobili su i druge značajne resurse s kojima su poljoprivredni kombinati raspolagali, kao što su zgrade, silosi, farme, klanice, mlekare, mehanizacija. Ubrzo posle kupovine, mnogi od njih su svoje vlasništvo preko berzanskog galimatijasa preneli na strance.
Iako po važećem zakonu u Srbiji stranci ne mogu da kupuju poljoprivrednu zemlju, oni su danas ipak vlasnici velikog broja kombinata širom Vojvodine. Kupujući od novih vlasnika hartije od vrednosti, zapise i akcije više od 30.000 hektara prešlo je u ruke stranaca. Prvi je zakonsku rupu probio Endru Hanter iz Velike Britanije, i to pre tri godine. On je u stečajnom postupku kupio poljoprivredno dobro "Jakšićevo" iz Srpske Crnje. Hanter je uoči kupovine više od 1.000 hektara njiva za 245 miliona dinara u Beogradu osnovao preduzeće "Kornvel" kako bi se nesmetano pojavio kao kupac. Nakon toga, mnogi stranci su krenuli njegovim stopama.
Iste godine, po podacima Agencije za privatizaciju, kompanija "Hajdu Avis PT" iz Debreca u Mađarskoj postala je vlasnik preduzeća za proizvodnju žita i drugih zasada "Sloga" iz Perleza. Mađarsko preduzeće je "Slogu", koja gazduje sa 4.880 hektara, u stečajnom postupku pazarilo za 69 miliona.
Posle ovakvog načina promene vlasništva Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar iz Privredne komore Srbije, uzaludno je apelovao da se prekine s takvom praksom i da oba slučaja treba poništiti. Međutim, odgovorni su upozorenja iz PKS tumačili kao lobiranje određenih interesnih grupa, odnosno kao patriotsku priču kako bi se eliminisali veliki međunarodni investitori. Prema rečima poljoprivrednog analitičara iz Novog Sada Čedomira Keca, ova priča "ne pije vodu". On smatra da su poljoprivrednici bili u pravu kada su tražili da se zaustavi privatizacija zemlje zbog stranih kompanija. Po njegovom mišljenju, stranci su kupovali oranice ne zato da bi ih obrađivali, nego da bi dodatno zaradili posle denacionalizacije državne zemlje.
- Lako je zaobići ustavne odredbe, pošto stranci obezbede pare kupac je zvanično uvek iz Srbije, smatra Keco, navodeći primer poljoprivredng preduzeća "Halas Jože" iz Ade, koje je kupio mađarski državljanin, ali je za javnost novi vlasnik ovog kombinata Ivan Jakovljević iz Šapca.
Vlasnik zagrebačkog "Agrokora" Ivica Todorić kupovinom "PKB Frikom MDD" iz Beograda postao je vlasnik 1.469 hektara zemlje u ataru Pančeva. Kupovinom akcija zrenjaninskog "Dijamanta", Todorić je postao vlasnik i zemljišnog fonda te banatske uljare. A zatim je Todorić i od kompanije "Viktorija grup" iz Novog Sada kupio PIK "Sombor" iz Sombora, pa se njegovo sadašnje imanje u Vojvodini prostire na oko devet hiljada hektara.
Po istom modelu, mnogi novi vlasnici bivših društvenih poljoprivrednih preduzeća prodajom akcija su svoje vlasništvo nad zemljom preneli na strance. Tako su somborska "Panonija", PIK "Feketić" iz istoimenog mesta i "Vojvodina" iz Bačkog Brestovca, sada vlasništvo "Baltik prosperite" iz Irske. Kupovinom akcija u ova tri kombinata kompanija iz Irske sada gazduje sa 10.500 hektara.
Prodajom Poljoprivrednog preduzeća "Erdevik" iz istoimenog fruškogorskog sela koje se bavi proizvodnjom vina, novi vlasnik je postalo preduzeće "Top" iz Gruda, odnosno Marinko Zadro iz Zagreba. Međutim, posle te prodaje došlo je do otvorenog nezadovoljstva zaposlenih, pa je Zadro, na Beogradskoj berzi za 67 miliona dinara prodao 41,3 odsto akcija "Erdevika" Antonu Stanaju iz Podgorice. Bivši vlasnik je, međutim, i dalje većinski vlasnik 400 hektara zasada vinograda, podruma u Erdeviku i Bikića dolu, kapaciteta od sedam i po hiljada tona, hiljadu hektara njiva pod ratarskom kulturom i hmeljarnicima sa sistemom za navodnjavanje.

Upozorenje iz Ujedinjenih nacija

Na ovu sve masovniju pojavu kupovine zemlje reagovao je i Paskal Bernadoni, iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. On upozorava da bi male poljoprivrednike, posle privatizacije, velike kompanije mogle da istisnu iz posla.
- Kako je veoma malo novih radnih mesta u drugim sektorima, to će dovesti do iseljavanja ljudi sa sela - rekao je Bernadoni, i upozorio na fenomen "novosadizacije" i "beogradizacije". Kako velike kompanije koje sada kupuju zemlju svoje centrale imaju u Beogradu i Novom Sadu, tamo će plaćati i porez, umesto da to čine u, na primer, Alibunaru, Perlezu ili Feketiću.

Autor: Milan Laketić, Blic

[terminator]

Pozdrav mala prerijo u satoru!
Dugo se nismo culi ali ti cestitam sto si postavila ovaj tekst u nasem cafeu! Nema te nesto na cavrljanju, di si?

[Fingon Feanor]

Neka oru kada mi nećemo, bolje i to nego da nam stoji zaparložena ko i dosad. Znam neke ogromne parcele koje decenijama stoje zaparložene (otišla deca u NS u "industriju").Ne ističemo se mi "mlađi" nešto sa ljubavlju ka oranju.A i nemaju gde da je odnesu?

[slobelix]

Ne kupuju stranci samo oranice, kupuju i neke strateške predele, pa čak i ostrva i delove obale Dunava...o tome javnost, naravno ništa ne zna, a ja samo mogu da kažem da se ništa ne radi bez znanja i dozvole pojedinih ministarstava.

Najviše mi je žao upravo oranica, prvo kupe zemlju, onda dovuku svoju tehnologiju i laboratorijski stvoreno seme za hranu koju će proizvoditi na tim oranicama, hemikalije uz pomoć kojih će to seme dati što više prinosa i onda se konačno možemo pozdraviti sa zdravom hranom kod nas

[Becar]

Bolje i stranci nego da paorima upravlja Beograd i da rade kako im oni kazu.Evo imam primer u Sloveniji gde jedan covek zivi u selu i naravno poljoprivreda im je na visokom nivou i mogu da zarade i do proseka plate u Sloveniji a sto se tice tempa rada slican je kao ovde.Ziveli paori i Vojvodina oni su snaga,slika i cuvari nase ravnice