Crne tačke! Ekološki pogledi, označimo opasna mesta.

[goldie]

Niko nije spomenuo NIS u Novom Sadu. Od bombardovanja je samo osposobljen jedan deo za ponovni rad. Dok neki delovi uopste nisu popravljani. Od bombardovanja vazduh na ovom podrucju osetno je zagadjeniji. Ako Novosadjani ne osete direktno ovaj smrad to ne znaci da su spaseni od istog. Naftagas se nalazi odmah preko kanala Dunav Tisa Dunav, a to je 3 km udaljeno od samog centra Novog Sada!



Ja svakodnevno osetim ovaj smrad sumpora, amonijaka, plina i ko zna cega sve jer zivim blizu tog istog naftagasa. Pre bombardovanja se nije osecalo nista u vazduhu, sada je nepodnosljivo. Kada se poslednji put povela polemika oko ovog pitanja u javnosti, nasi strucnjaci su izjavili da je zagadjenost u granicama normale. Ja ne znam da li je normalno da svakodnevno osetim u vazduhu smrad sumpora?

[Nenad_DPb]

Predlog izgleda nove table na prilazima Pančevu:


U Srbiji je najviše zagadjeno Pančevo, za to su odgovorne fabrike iz južne zone. A i najviše ljudi obolevaju od raka i drugih opakih bolesti. Ovako izgleda grad kad fabrike ne rade kako treba i kad ih bombarduju.







Parametri koji su izmereni u Pančevu prilikom poslednjeg veceg zagadjenja 9.3. 2008



Trovanje

Zagadjenje je previše blaga reč, tako da slobodno možemo reči da su stanovnici Pančeva juče bili sistematski trovani. Parametri opštinskog monitoring sistema (koji je posle dužeg vremena ponovo u funkciji) su se na trenutke vinuli do rekordnih visina, naravno u negativnom smislu. Benzen je juče izmedju dva i četiri ujutru na mernom mestu Vatrogasni dom, dostigao vrednost od čak 160,5 µg/m³, pravilnikom je dozvoljeno 5 µg/m³ za period od 1 godine. Dakle u tom trenutku zagadjenje je bilo povišeno više od 32 puta u odnosu na zakanom propisanu vrednost.

Za ne upucene:

Benzen

Toksičnost

Apsorpcija - Istraživanja su pokazala da ljudi pri udisanju vazduha u kome se nalazi koncentracija benzena od 160-320mg/m³ (50-100ppm) apsorbuju oko 50%, a 30% benzena se udisanjem zadržava u organizmu. Ostatak se izbaci izdisanjem. Benzen se kroz telo prenosi kroz dobro prokrvljena tkiva bogata lipidima u kojima postiže najveće koncentracije. Benzen može proći i kroz placentu (placenta je tkivo koje je specijalizovano za dovod hrane od majke ka fetusu).

Metabolizam i eliminacija

Ponašanje benzena u organizmu čoveka i životinja je veoma sličan. Do oksidativnog procesa dolazi prvo u jetri kroz citohrom P-450 2E1 sistem. Glavni metabolici su materije: fenol, CATECHOL i HIDROKININ. Ove materije su pronadjene u kičmenoj moždini laboratorijskih životinja koje su prethodno bile izložene štetnom uticaju.

Fenol je, u odnosu na ostale materije, dominantan u ljudskom telu i izbacuje se mokraćom kao sulfat i kao GLUCURONIDE CONJUGATES. Formacija dva od toksičnih metabolita, BENZOQUINONE i MUCONALDEHYDE, ustanovilo se da je zasićen proces. U telu miša, pokazalo se da će proporcionalno više benzena biti pretvoreno u druge toksične materije, pri manjim dozama benzena nego pri većim. Stoga je kod miša cirkulacija benzena kroz organizam brža i veće količine benzena prelaze u druge toksične materije, za razliku od organizma pacova. Zbog toga se pretpostavlja da metabolizam miša fovorizuje toksikaciju, a metabolizam pacova detoksikaciju.

Delovanja benzena u organizmu može biti usporeno od strane toluena, dovodeći do smanjenja toksičnosti. Sa druge strane, etanol mole da poveća aktivnost benzena u organizmu, pre svega uključujući xenobiotic metaboličke enzime. U telu čoveka benzen se zadržava oko 56 sati. U telu miša i pacova štetne metaboličke materije se izbacuju putem mokraće 40 sati nakon unošenja benzena.

Pharmacokinetic modeli su razvijeni za pacove i miševe. Korišćeni su uz rizik procena baziranih na podacima dobijenih istraživanjem tumora kod životinja. Fiziološki bazirani toxicokinetic modeli su takodje razvijeni upotrebom podataka o reagovanju ljudskog tela na benzen, all do sada nisu korišćeni za bilo kakvu rizičnu procenu.
Biomarkeri ljudske izloženosti

Prilikom visokog nivoa izloženosti (iznad 32mg/m³, 10ppm) postoji povezanost izmedju izlučivanja fenola putem urina i nivoa izloženosti. Pri manjim koncentracijama, ukupna izloženost benzenu reflektuje se na količinu u dahu čoveka. Pušači imaju pri izdisaju oko 14µg/m³, nepušači oko 2µg/m³. Povećano izbacivanje putem mokraće specifičnih benzenskih metaboiita trans i trans-muconic zapaženo je kod radnika izloženih benzenu i kod pušača. Izbacivanje 8-hydroxy-deoxyguanosine, formiranog kao rezultat oksidativnog oštećenja DNA, uzajamno je povezano sa izloženošću benzenu na benzinskim pumpama. Moguća jedinjenja sa oksidom benzena, kao što su N-phenylvaline ili S-phenylcysteine u hemoglobinu nisu detektovani kod radnika izloženih benzenu, iako je postojala linearno povezanost kasnijih pokazatelja u albuminu sa izloženošću benzenu kod ženskih radnika Kineskog porekla.
Izvor materijala za pisanje teksta o benzenu

Materijal za pisanje ovog teksta o bezenu pronašli smo na sajtu Svetske Zdravstvene Organizacije (World Health Organization).

Originalni tekst je na Engleskom, a ovo je jedan njegov deo koji smo uspeli da prevedemo. Unapred se izvinjavamo ukoliko postoje greške u prevodu, imajte na umu da je delo amatera. Da preuzmete originalni tekst na Engleskom u pdf formatu kliknite OVDE.

Prevod teksta sa Engleskog uradila je naša sugradjanka Ida Pilman i mi joj se ovom prilikom zahvaljujemo na pomoći.

Napisao M. S. dana Saturday, November 17th, 2007 u 22:11:36

Tekst i slike su preuzeti sa neta.

[cida]

zmax kaže: Kula Fabrike "Istra" i "Eterna" (nemam sliku od nje).

Slazem se da su oni jedni od najvecih zagadjivaca ali oni svoje otpadne vode izbacuju u veliki backi kanal i on to lepo donese u Vrbas i tako na nekih tridesetak metara od moje kuce UZAS LJUDI verujte mi.

[nenad.bds]

simke kaže: Ribe i ostale vodene živuljke: ∙∙ ne jedu plastičnu ambalažu, niti je koriste u bilo kakvom pravcu što se toga tiče ... ∙∙ ne koriste plastiku ni u kom obliku jer su na previše niskom stupnju razvoja i nemaju pojma šta bi sa njom ... ∙∙ ribe svoja prebivališta ne grade od nje a gnezda za razmnožavanje grade isključivo od prirodnih materijala ∙∙ žabe više vole da se druže po lokvanjima nego da preskaču prazne plastične boce ... ∙∙ voda ne rastvara plastiku i ostalo smeće ... ∙∙ istina je da se plastična ambalaža koristi za pakovanje zdrave vode ali se to ne čini na taj način ∙∙ ni vodene biljke ne koriste plastiku u bilo kom procesu svoje ishrane i razvoja ... ∙ nema potrebe da i vi bacate smeće u reku, dovoljno ga drugi bacaju i bez vas... ∙ nemojte brinuti ako niste primetili smeće u reci sa pedeset metara pridjite bliže ima ga na svakom koraku i u reci i na obali ...

ŠODROŠ
- u Novom Sadu -

Šodroš je ostatak nekadašnjeg dunavskog rukavca, između Kameničke ade i Telepa. Nastao je tako što je Dunavac pregrađen i na pregradi izgrađeno brodogradilište i kopneni put za deo Kameničke ade koji se naziva Ribarsko ostrvo, iliti jednostavno Ribarac. Tu, kod brodogradilišta, Kamenička ada je prokopana i napravljen spoj sa Dunavom i dunavski rukavac je i dalje imao tekuću vodu. Kasnije je izgradnjom vikendaškog naselja Kamenjar 'odsečen' uzvodni spoj sa Dunavom, pa je ostatak dunavskog rukavca postao jezero spojeno sa Dunavom malim vodenim rukavcem.

Na Šodroš se naslanja Telep, a izgradnjom grada i saobraćajnica, u njegovoj neposrednoj blizini su i Liman IV, deo oko ul. Cara Dušana i novi Subotički bulevar.







Još pre petnaestak godina tu je bila lepa divlja plaža sa mnoštvom kupača na peskovitim obalama sa vodom toplijom od dunavske.

Mnoštvo pecaraoša, čamaca i šetača bilo je i pre, a ima ih i sada. Sada su tu i kajakaši. Juče sam prebrojao preko 30 labudova u jatu. na više mesta se dimilo od roštiljanja.

Tako idealno mesto - praktično u gradu, a neurbanozovano, retko da ima koji grad, naročito veličine Novog Sada.

Prava idila!

Ali nije tako - kad se iz objektiva ne uklanja ono ružno, vidi se jedno ogromno smetlište i mnoštvo malih divljih deponija.

















A naši Novosađani - šetači, izletnici, roštiljdžije, pecaroši - prolaze kroz pravu deponiju, sede u njoj, gunđaju o prljavštini - i dodaju svoj doprinos zagadjivanju!

[felix]

Ako se ovako nastavi,Vojvodina ce uskoro biti kao Sahara!Tunis,Libija,severni Alzir i Egipat su bile glavne zitnice rimskog carstva,a pogledajte sada...pustinje...Jordan,Irak,Sirija su bile poznate kao "zlatni plodni polumesec",a sada su pustinje....sve zbog prekomerne obrade zemljista i krcenja suma....uz izuzetno retke sume i sumarke,Vojvodina ima samo zbunje usred ravnice...katastrofa...cela Vojvodina postaje ekoloska crna tacka.

[nenad.bds]

felix kaže: ... Vojvodina ima samo zbunje usred ravnice...katastrofa...cela Vojvodina postaje ekoloska crna tacka.

Već nekoliko godina ide priča (ali ne dalje od priče) da će se pošumljenost Vovjdovine popeti sa sadašnjih 4% (mislim da je to brojka) na nekih 12%.

A interesantno bi bilo videti iskustvo sa italijanskom Lombardijom, jer je bila slčna Vojvodini, samo još intenzivnije obradjivana.