Vojvođani vs došljaci, mentaliteti i identiteti

[nenad.bds]

...Ok, hajde da gradimo tolerantnost. Prvi korak je da prihvatimo da postoji netolerantnost između starosedeoca i došljaka...

Naravno da problem postoji, jer da nije tako - ko bi se setio da o toleranciji uopšte priča. (Lep je primer iz 80-tih kad su se pojavile pesme 'od Vardara pa do Triglava', al se pesmama nije omelo ono što je usledilo.)

Za svaku pojavu postoje uzroci, i, dok ti uzroci deluju, i ta pojava opstaje i pored svih nastojanja da se sama pojava, tj. posledica, otkloni.

Netolerancija prema došljacima nije naš specifikum: Francuzi prema novim 'Francuzima' iz Afrike, Amerikanaca prema Meksikancima - ilegalnim imigrantima, zapadnih Nemaca, nekada prema gastarbajterima, danas i prema Nemcima iz bivše DDR... U ovim primerima uzrok je jasan: ekonomsko ugrožavanje novom radnom snagom.

Na neke od uzroka netolerancije na našim prostorima pokušao sam da ukažem (jedno 20-30 postova ranije - uticaj agrarnih reformi i kolonizacija) na odnose 'starosedeoci - dodjoši'. Na žalost, samo jedan učesnik u diskusiji se na nešto od toga osvrnuo. Ne govorim ovo 'na žalost' zbog sujete, već kao žal što nismo spremni da sagledavamo uzroke onoga što nam smeta.

Uzrok, globalni je ipak ekonomski, pa iz toga se generiše i politički.

Resursi, a naročito ekonomski, su uvek ograničeni. Njihova preraspodela na veći broj korisnika znači i manji deo kolača. A neki su i dalje ostali bez 'kolača'.

Kad se u toj preraspodeli kao motiv pojavi i nacionalni kriterijum, jasno je da će to generisati nezadovoljstvo kod pripadnika nacija koje su bile, namerno ili sticajem okolnosti, diskriminisane.

Tako u Vojvodini imamo više netolerancija: Srba starosedalaca prema Srbima 'došljacima' i nacionalnu netoleranciju (samo delom uzrokovanu istim činicima, a i drugim delom uzrokovanu istorijskim i političkim uzrocima). Tu je zatim 'Vojvodjansko pitanje' koje takodje ima savim duboke i realne uzroke.

Socio-ekonomske podele, tj. preraspodele i sticanja 'novih bogatstava' na račun velike većine stanovništva nisu vojvodjanska specifičnost, ali u delu gde se preklope sa pitanjima 'dodjoša' ili nacionalnim odnosima izazivaju sinergijski efekat. Pa kriminal i korupcija u vlasti, strankama ...

Ilizija bi bila ne očekivati u ovako ispretpletanim problemima da se ne pojavi plodno tle za razne šovinišme, iredentizme, revizije istorija, separatizme, ekstremizme itd. itd.

Kad se tome pridoda politička nadgradnja i dosta jasna nacionalna stranačka podela po ovim pitanjima - imamo to što imamo! Tj. nemamo ni konsensus o nacionalnim interesu (čitaj: državnom, svih nas) .

I ja želim Vojvodinu otvorenu i široka srca za svakog. Celu Srbiju kao zemlju budućnosti a ne zemlju čeprkanja po prošlosti i zemlju podela. Zemlju u kojoj će svakome (ili bar skoro svakome) biti lepo da u njoj živi.

Znam da je to samo lepa želja ako se ne pozabavimo, pre svega na izborima, za stvarno otklanjanje uzroka koji izazivaju, izmedju ostalog i netoleranciju. I nadam se da ću imati kome da poverim svoj glas.

A dotle, bar da mi koji učestvujemo u diskusijama, ne gasimo vatre benzinom.

[Sunny]

DBlica kaže: ako ti bas hoces da postanes direktor u Kleku, a tamo su sve hercegovci u nekom "klanu" i sad si, kolko vidim, vec svestan na nema shaje da ces pored njih ostvariti svoj direktorski san, onda ili idi tamo gde ces moci da ga ostvaris ili se prilagodi i tezi necemu sto ces medju njima moci da ostvaris ako hoces da tamo ostanes, nemoj samo da kukas i patis za "lepim vremenima koja su bila pre nego sto su oni dosli", jer ta vremena su bila i nema ih vise.... to sto su oni takvi kakvi su tebe ni na koji nacin ne sprecava da budes ono sto jesi...

1. Ne direktor u Kleku, već direktor iz Kleka.
2. Nije bitno da li je neko sposoban, već da li je Hercegovac. To je jedini kvalitet koji se traži.
3. Ono protiv čega se bunim je njihova navika da istoskuju druge gledaju odozgo.

Šta bi bilo kada bi Lale krenule tom politikom? Pa, ila bi revolucija, šovinizam, ne vole došljake, ne daju nikom da uspe, protežiraju samo svoje,...

yossarian kaže: То нема никакве везе са толеранцијом већ са историјским околностима. Војводина је колонизована после 18, после 45, јер су тако одлучивале државне власти. Деведесетих процес је ишао јер су протерани имали родбину у Војводини, а они који нису ишли су тамо где већ има протераних.

Zaboravljaš da je Vojvodina bila neprekidno kolonizovana u svojo istoriji. Isto tako, možda je sad najmanje multietnička u svojoj istoriji, ali svakako jeste od odlaska Turaka. Isto tako, u poslednjih 100 godina su istrebljena dva naroda, a na njihovo mesto doveden treći. A devedesetih jedan deo je dolazio kod rođaka, a drugi deo je država namerno usmeravala ovamo.

yossarian kaže: Већ сам и рекао - толеранција усмерена само према "подобнима" - није толеранција.

Po tebi, svi su podobni? I svi zaslužuju toleranciju? Kad te neko vređa i preti ti, radi sve na tvoju štetu? Kad on prema tebi ne pokazuje trunka respekta?

yossarian kaže: Толеранције према дођошима има толико да нико од њих није задовољан истом.

Ako neko pljuje po tebi, ismeva tvoje običaje i način života, ako te posmatra kao otpad, a o svom misli sve u superlativu, tu treba pokazivati toleranciju? Neki zaista ne zaslužuju toleranciju. To što kad dođu smatraju da svi treba da se prilagođavamo njima? Ne, prilagođavaću se kada ja odem kod njih da živim, kada užem u njihovu kuću.

Moram da opet napomenem, nisu ni svi starosedeoci ni svi dodjoši isti, ali, izgleda, ovde se bavimo onima koji bodu oči.

[memento]

SQUAW kaže: Ja mislim da ima puno iskompleksiranih ljudi i puno ljudi sa predrasudama. Toliko od mene.

Mislim da je ovo svakako jedan od suštinskih generatora tenzija između različitih društvenih grupa i to ne samo u Vojvodini, već u svim multietničkim zajednicama, odnosno sredinama gde živi više od jednog etnosa, što jako važno da se shvati, jer sam uveren da brojna dobronamerna mišljenja na ovoj temi ne počivaju ponekad i na realnosti koja se zove međuetnički odnosi.

Brojni su primeri međuetničkih, ali i međukonfesionalnih sukoba, pa i sukoba različitih formalnih i neformalnih zajednica kako u Evropi, tako i u Aziji, Africi, pa i u zemljama najrazvijenijih demokratija, kao što su one iz EU i Amerike. Nije tako davno bilo kada je došlo do žestokih obračuna u Francuskoj između, da kažem, dođoša (muslimana) i starosedelaca (Francuza).

Predrasude su potpuno iracionalno stanje svesti i zato ih je teško predvideti. One se teško gube, ali se zato mogu trenutno stvoriti u većini od nas. Istorija je puna takvih primera.

Karakteristika mnogih tih tenzija je i latentnost u prividnoj zadovoljavajućoj toleranciji, da ne kažem harmoniji. Pred rat, kada se raspala Jugoslavija, sam više puta boravio u BiH. Od gotovo svih osoba sa kojima sam tada pričao o mogućem ratu (među kojima su bili predstavnici sva tri naroda) nisam čuo ni jednu jedinu reč stvarne bojazni da će se u Bosni dogoditi krvavi rat. Bili su potpuno uvereni da se u to kod njih ne može dogoditi, jer, eto, toliko je mešanih brakova, toliko su već zajedno, toliko su izmešani i stopili se u tzv bosanski mentalitet, te kome je to rat doneo dobro i slično. Ali, brojni su i drugi primeri u drugim sredinama...

Zatim ukazao bih na vertikalu odgovornosti u međuetničkim tenzijama. Vlast je svakako na samom vrhu sa daleko najvećom odgovornošću. To je jasno. Princip zakonitosti je nezamenjiv u tome. Najopasnije za stanje na tom polju je namtanje političke volje bez uporišta u Ustavu i zakonima, kao i na realnom političkom kapacitetu takvih odluka. Međuetnički odnosi treba da budu posledica pozitivnih zakonskih propisa, a ne zalog za političku trgovinu i ambiciju. Samo tako se neće više događati slučajevi (a bilo ih je) da iz jednog mesta budu direktori jer su pripadnici jedne određene etničke skupine. Zakonitost i transpartnost su najbolja oružija protiv tenzija u multietničkim sredinama. I nemojmo zaboraviti još nešto. Uvek, ama baš uvek je veća odgovornost na starosedeocima nego na dođošima, ma šta mi pojedinačno mislili o tome...

[Sunny]

memento kaže: Karakteristika mnogih tih tenzija je i latentnost u prividnoj zadovoljavajućoj toleranciji, da ne kažem harmoniji. Pred rat, kada se raspala Jugoslavija, sam više puta boravio u BiH. Od gotovo svih osoba sa kojima sam tada pričao o mogućem ratu (među kojima su bili predstavnici sva tri naroda) nisam čuo ni jednu jedinu reč stvarne bojazni da će se u Bosni dogoditi krvavi rat. Bili su potpuno uvereni da se u to kod njih ne može dogoditi, jer, eto, toliko je mešanih brakova, toliko su već zajedno, toliko su izmešani i stopili se u tzv bosanski mentalitet, te kome je to rat doneo dobro i slično. Ali, brojni su i drugi primeri u drugim sredinama...

Pred ratove sam bio u vojsci (1989.). Ono što sam čuo tada od ljudi iz Bosne je bilo šokantno za mene. Očekivali su rat, vojni kamioni su delili naoružanje po Bosni još pre balvan revolucije ili otcepljenja Slovenije, a verovali su da će biti krvaviji od svih dotadašnjih. Meni je bilo neshvatljivo da ljudi koji danas prijateljski sede i jedu i piju zajedno očekuju da će sutra jedan drugog ubijati. Najviše me je šokiralo to što su se bili prepustili toku ili su čak i verovali u argumente svoje strane. Malo ko se tome usprotivio ili bilo šta činio da, ako već i ne može da spreči, bar pokaže svoje neslaganje i protest.

Vidiš, iskustva su nam različita, iako smo gledali istu stvar.

[memento]

Sunny kaže: Pred ratove sam bio u vojsci (1989.). Ono što sam čuo tada od ljudi iz Bosne je bilo šokantno za mene. Očekivali su rat, vojni kamioni su delili naoružanje po Bosni još pre balvan revolucije ili otcepljenja Slovenije, a verovali su da će biti krvaviji od svih dotadašnjih. Meni je bilo neshvatljivo da ljudi koji danas prijateljski sede i jedu i piju zajedno očekuju da će sutra jedan drugog ubijati. Najviše me je šokiralo to što su se bili prepustili toku ili su čak i verovali u argumente svoje strane. Malo ko se tome usprotivio ili bilo šta činio da, ako već i ne može da spreči, bar pokaže svoje neslaganje i protest. Vidiš, iskustva su nam različita, iako smo gledali istu stvar.

Čini mi se da grešiš. Malo se seti vremena kada je tačno to bilo, mislim na mesece. Tvrditi da se još 1989. osećao nadolazeći rat u Bosni, mislim da je greška u sećanju, posebno i zbog toga što je svo oružije jedinica TO bilo u to vreme pod komandom republičkih štabova TO. Tek posle događaja na Plitvicama i u Borovom Selu (1990.) su se počele nešto glasnije javljati spekulacije i mišljenja o mogućem ratu i u BiH.

[Sunny]

memento kaže: Čini mi se da grešiš. Malo se seti vremena kada je tačno to bilo, mislim na mesece. Tvrditi da se još 1989. osećao nadolazeći rat u Bosni, mislim da je greška u sećanju, posebno i zbog toga što je svo oružije jedinica TO bilo u to vreme pod komandom republičkih štabova TO. Tek posle događaja na Plitvicama i u Borovom Selu (1990.) su se počele nešto glasnije javljati spekulacije i mišljenja o mogućem ratu i u BiH.

Ja sam vojsku završio septembra 1990. Srbi iz okoline Banjaluke su me još u proleće te godine ubeđivali da se sprema rat i da je oružje po selima podeljeno još dok oni nisu ni krenuli u vojsku (dakle prethodne godine), samo se ćeka. Isto tako, znali su da ni ostali ne sede skrštenih ruku. Te godine je HDZ pobedio na izborima i Tuđman je bio u usponu, a Sloba je već pregazio Vojvodinu, Kosovo i Crnu Goru. Javno su se još uvek skoro svi zaklinjali u jedinstvo, ali razne DB i ostale službe su već uveliko ratovale. Ako se dobro sećam, NATO snage su dve godine ranije imale štapske vežbe sa temom gradjanskog rata u YU. U to vreme je bila i velika afera zbog delovanja srbijanskih obaveštajnih službi u istočnoj Bosni. Upadi u monetarni sistem zemlje, koje je počeo Miloševič, a slomili su se na Fikretu Avdiću, masovno su korišćeni.

[memento]

Sunny kaže: Ja sam vojsku završio septembra 1990. Srbi iz okoline Banjaluke su me još u proleće te godine ubeđivali da se sprema rat i da je oružje po selima podeljeno još dok oni nisu ni krenuli u vojsku (dakle prethodne godine), samo se ćeka. Isto tako, znali su da ni ostali ne sede skrštenih ruku. Te godine je HDZ pobedio na izborima i Tuđman je bio u usponu, a Sloba je već pregazio Vojvodinu, Kosovo i Crnu Goru. Javno su se još uvek skoro svi zaklinjali u jedinstvo, ali razne DB i ostale službe su već uveliko ratovale. Ako se dobro sećam, NATO snage su dve godine ranije imale štapske vežbe sa temom gradjanskog rata u YU. U to vreme je bila i velika afera zbog delovanja srbijanskih obaveštajnih službi u istočnoj Bosni. Upadi u monetarni sistem zemlje, koje je počeo Miloševič, a slomili su se na Fikretu Avdiću, masovno su korišćeni.

Da, u principu se slažem sa ovim. Ja sam poslednji put (pre rata) bio u Sarajevu decembra 1989. i sjajno se proveo.

Ali, ovo nije baš suštinski važno za moje mišljenje o ovoj temi, mada i ovaj deo može jasno da ukaže da su međuetnički i međugrupni odnosi dinamična kategorija i da se mogu u vrlo kratkom vremenu drastično poremetiti...

[ZoricaKosjerina]

Becar kaže: Ima i dodjosa dobrih ljudi,oni koji se uklope u Vojvodjanski nacin zivota naravno da nam odgovaraju.A oni sto teraju svoje a najvise mislim na 'Ercegovce daleko im lepa kuca.

Hej, momce! Da si kojim slucajem morao da napustis dom i dodjes kod nas sigurno ne bi dozivio ono sto su moji zemljaci ovdje!!! Mnogo ste nam pomogli, ne pitaj... vec se jadan narod snalazioio kako je znao i umio!