Sta znate o svojim precima?

[Becar]

Zanimljiva tema da li znate odakle vam poticu koreni ili od kad ste se doselili na ovo tlo i kakve price znate o dedovima ili rodjacima bliskim.
Da ja pocnem prvi znam da su se moji doselili iz Crne Gore daleke 17?? ziveli su na teritoriji juznog Banata.Pre par godina ja i cale smo pregledavali arhiv i nasli smo i zvanicno stablo.Da ne bi sada sve pricao sta pise na njemu evo ukratko koreni:
1.Arsenije ili Arsen jer postoji dokument da je bio oficir Austro-ugarske armije
2.Arsenije mladji sin Arsenija gore navedenog,zemljoposednik(paor ili gazda)
3.Pavle bio je zemljoposednik dosta bogat za to vreme.
4.Nikola-visoki oficir Austro-Ugarske vojske imam i neke slike kao potvrde,slike su iz kraja 19.veka i pocetkom 20-og.O njemu znam najvise jer ima cak u dokumentima koje sam nasao iz Austrije jer je bio zaista veliki oficir verovatno jedan od vecih oficira za podrucije Banata ili juznog Banata.Bio je ucesnik bitaka izmedju Austrougarske i Rusije na frontovima u Galiciji i nekom mestu prema Ukrajini.Umro je od tifusa.Sahranjen je sa velikim pocastima.I njegov grob je i dan danas u fenomenalnom stanju u bronzi,metalu i extra mermeru.
5.Stevan bio je politicar i predsednik mesnih zajednica i bogati zemljopsednik pa mu je veci deo oduzet tokom II svetskog rata zbog velikog jezika.
6.Srdjan-zemljoposednik
7.Lazar moj otac direktor je u jednoj firmi
8.Onda ja....

Zaista sam ponosan na ovo sve malo i licim na mog deda Nikolu zamislite kad vidite njegovu sliku staru sto godina u oficirskoj plavoj uniformi sa odlikovanjima i brcicima.Zaista je prorade geni.A tek kad cujem pesmu od Balasevica Galicija to je tek osecaj.

[Kunic]

Sa očeve strane su svi iz okoline Sombora. Tu su se naselili tokom seobe Srba 1690. godine. Pre toga su živeli u okolini Šapca. A koliko znam, prvi put se spominju negde oko 1600 i neke. U knjizi "Poznati Somborci" se spominju neki moji preci. Moj matori se sedamdesetih godina prošlog veka preselio u Novi Sad, tu mi upoznao majku i to je to ukratko. Mahom su se bavili zemljoradnjom, a bilo je i par vojnika.

Sa mamine stane otac joj se doselio u Vojvodinu posle I svetskog rata. Kada je bio proboj Solunskog fronta, navatao mi ovde babu polu-Mađaricu i pošto je Crnogorac, poreklom sa Lovćena, mrzelo ga da se vraća nazad, a valjda su mu obronci Fruške gore pomagali da prevaziđe nostalgiju, pa mu i nije bilo tako loše. I onda je zasadio vinograd i voćnjak i na mestu sadašnje (srušene) zgrade televizije imao zemlju. O njegovim precima ne znam baš mnogo, kao ni o precima moje babe sa mamine strane.

[Mind_reset]

Pa znam dosta, ne koliko bi zeleo, kada sam dovoljno porastao da me zanima, oni koji su znali vec su otisli
Sa majkine strane je situacija malo nejasna, po dedinoj strani nepoznat broj generacija unazad je sa obronaka Homoljskih planina, a sa bakine 4 generacije u Vojvodini, uglavnom sa Fruske gore, pre toga se slabo sta zna sigurno.

Po ocevoj liniji vojvodjanska zemlja nam je pod nogama i noktima jos pre Carnojevica, a zna se da su pre toga ziveli u okolini danasnje Ivanjice.
Da vas nedavim, evo jedne meni interesantne pricice.

Moj predak po kom sam dobio sadasnje prezime je bio zdravo bogat trgovac, voleo je vino i tamburase i sve sto ide uz to pa su ga zvali i ciganski kralj, u jednom trenutku iz nepoznatih razloga odlucio je da se malo izvadi kod onog gore pa je dao pozamasnu svotu novaca da se izgradi prva skola u mestu. Pitanje kolko mu je to pomoglo, ali je po tome ostao poznat, a cela familija dobila novo prezime .

[Kal_el]

imamo zapisano 17 generacija ko je ko bio ... a dede se seçam naravno ...
imao je preko 2 metra tako da je ostavio velik utisak na mene

[broj310]

на жалост, сувише мало... знам за неке приче које ми делују надреално

као у "сто година самоће"

[Crazy Angel]

to sto su mi roditelji rekli
nije me preterano ni zanimalo

[StOlA]

Велика Попина РХ, преци,
КЛИК НА МАПУ

[Invisibleman]

Moj otac je rođen u Novom Sadu, a deda i njegova braća i ostala rodbina su iz Srbobrana.

Oni su mi rekli da je naša porodica došla sa Velikom seobom i da smo poreklom bugarski sloveni dok neki pričaju o verziji Mokre Gore.

Inače postoje dve struje porodice Šeguljev, odnosno takozvana Srbobranska (Šeguljeva skokak ili Petra Drapšina) i Čuruška struja.

Postoji priča da su prilikom seobe u Čurugu ostali jedan čovek sa ženom koja mu se tu porodila a većina je otišla za Sent Tomaš.

Sve mu dođe na kraju da smo svi od "istih".

Koliko sam istraživao postoji još dva prezimena Ševuljev i Šeguljski koja su sigurno "iskvarene" verzije prvobitnog. Predpostavljam da ako smo nekada bili Bugari, u Srbe "smo prešli" sigurno zbog nepostojanja bugarske pravoslavne crkve u mestima gde su se preci naselili a kao pravoslavci bilo je samo pitanje vremena "asimilacije".

[JasnaBGD]

Ja sam tipičan predstavnik Ćopićeve "Osme ofanzive"...
Sa mamine strane, svi su Sremci, izuzev jednog dede Slavonca i jedne babe Madjarice, čiji je otac bio Nemac, Švaba... Tu je, dakle, situacija prilično jasna. Jasna...
Sa tatine strane, svi su Hercegovci. Doduše, ni tu nisu svi bili Srbi. Moja baka je prešla u pravoslavlje, kada se udala za dedu, Srbina. Kada je, jednom prilikom, tražila krštenicu iz crkve u kojoj je upisana - katoličke crkve, naravno, u matičnoj knjizi rodjenih je pisalo: umrla ! Zamalo se nije šlogirala! Datum "smrti" se poklapao sa njenim prelaskom u pravoslavlje. Tako se to radi u Hercegovini. Nema labavo...
Daleko više znam o svojim precima sa mamine strane. U ove, podunavske, sremačke krajeve, došli su polovinom 17. veka - iz Dalmacije, odnosno Like i Gorskog Kotara. I zakorenili se ovde. U Sremu.
Tatini su pristigli iz pasivnih krajeva, nekih dvadesetak kilometara severozapadno od Mostara... Zbrisali su od bede i nemaštine, ustaša i šuckora, posle Drugog sveCkog rata. Naseljeni su u okolinu Rume, dobili su kuću i šest jutara zemlje i - to je to.
I jedna i druga strana su bile protiv braka mojih roditelja. Svaka iz svojih razloga.
Sremačka strana je govorila: "Koji će nam očin ti dodjoši... Nema ker za šta da i' u'vati. Sirotinja, beda..."
Hercegovska strana je odgovarala: "Kakva nam je ova nevista... Nema je zere... Mala, sitna, kakvu će nam ona dicu radjati..."

I, kao da su prizvali zlo.
Tata je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada sam bila toliko mala, da ga uopšte ne pamtim...

Moj čukundeda, Gavrilo - Gaja, bio je kmet u selu. Prvi čovek. Imao je dva sina, od kojih je jedan, logično, bio moj pradeda ... Gaja je bio radikal, pašićevac. Jednom prilikom, kada su bili izbori, sinovi su ga pitali: "Babo, za koga da glasamo?" On je, već prilično star, sedeo na basamku ispred gonka (ko razume, shvatiće ovu sremačku "lokaciju" ), sukao brkove i ovako odgovorio: "Za stare, deco moja, za stare... Oni su se već nakrali novaca... Dok se novi nakradu, propašćemo!"
Možda ova priča posluži i novim pokoljenjima...

[zillertal]

Moja kcer i ja smo jedini potomci dve velike porodice iz kojih je petoro bez da im se groba zna stradalo u Drugom svetskom ratu. Bili su antifasisti u Sremu. Tatina porodica je iz Rume, mamin tata iz Iriga, majka iz Kovilja. Tradicionalno su se Irizani i Koviljcani zenili "preko brega" da osveze krv. Odakle su dosli njihovi preci nisam jos istrazivala, ali u sebi celog zivota osecam korene raznih podneblja. Jednom prilikom u selu pokraj Herceg Novog na groblju sam iscitala prezimena jedno do drugog ista kao u Irigu, njih desetak. Da li je to igra slucaja ili ne, ali su mi ti Bokelji veoma bliski od prvoga susreta. Ipak, osecam se vojvodjankom, jer druge domovine nemam. Moji su preci poginuli za nju i volim je najvise na svetu. Srem, Banat i Backa, tri srca junacka!