Sta znate o svojim precima?

[jeti]

Nadam se da će se naći neko ko mi može pomoći oko porekla, kako samog prezimena Jelkić, tako i oko podataka o precima porodice Jelkić Đure i Milice rođene Panić. Đura je rođen 1869, a Milica 1875. godine, oboje u Beogradu. Oni su moji čukun deda i baba. Od podataka imam i to da su se Đurini otac i majka zvali Vićentije i Jelena Jelkić, a Milicini, Kristina i Maksa Panić. I oni su bili iz Beorada. Ne znam kad su rođeni. Dalje pretke ne znam, a podaci su mi potrebni jer pravim rodoslov naše familije. Važno mi je da dođem do podataka o, što je moguće, daljim precima. Bitno je i da saznam odakle su preci Đure Jelkića i Milice rođene Panić došli u Beograd. Neko misli da su došli iz Sefkerina, a neko da su došli iz Mokrina, ili Kikinde.
Ako neko nešto zna o tome ili zna gde bih mogla da se obavestim, molim da mi pomogne, jer mi je samo u tom delu rodoslov ostao nekompletan.
A, ko zna, možda tako otkrijemo i ,do sada, nepoznate rođake.
Hvala.

[Sunny]

Austrougar 100%

Sve četiri pradede služile vojsku u K&K monarhiji, sa tim da je jedan (ovaj banatski) kasnije postao solunski dobrovoljac.

[Kal_el]

Moji su cuvali koze i na planini
su im od straha jer je deda imao velike zube i stalno vikao
a vukove tukao nekim kad dodju u tor ...
brvanru su napravili od drva svi zajedno i kukali su kako im treba bar jedan da to sve dovuce da ne moraju oni sami...
posle su se doselili u Vojvodinu i vremenom poumirali nepripitomljeni u dubokoj starosti
jos se secam nekih prica starijih kako su bili siroti i nikad nisu imali cipele a sada svi imaju po 2 para (zimske za sneg i svecane za praznike ),
i kako su u skoli jeli vrapce za uzinu a lovili ih nekim prackama
a ja se danas tu natezem s nekim prackama u znak secanja na ta teska vremena
ostao sam ja i mojih 30tak brace i sestara od striceva sam samcijat na ovom svetu

[Zvonchica]

I ne znam baš mnogo.
Sa tatine strane znam jednu zanimljivu priču -otkud nam ovo prezime koje imamo.
Elem, tamo neki praprapradeda bio oženjen, imao malo dete ali u nekoj kafanskoj tuči pogine. Ubili ga, ili šta već, ti detalji me baš i nisu zanimali, i ostala mu žena udovica. Preuda se, uzme prezime novog muža, a tata mi kaže da je tad takav bio zakon da je i sin morao da uzme novo prezime jer je bio maloletan. Posle, kad je odrastao,nije hteo da vraća staro jer ga ovaj čovek, iako mu nije pravi otac, othranio. I tako smo svi od onda sa prezimenom Tot, umesto Bačić. To mi je baš ineresantna pričica. Kažu mi tetke i tata da imamo rodbinu u Mađarskoj, (pošto to tad sve bilo jedno) te Bačiće, ali nismo u kontaktu sa njima.. Sećam se, kad nam je tata to pre par godina pričao, moj brat pita: ''pa otkud mi onda ovde?'' -'' Kako otkud? Prešli preko njive! ''
Sa mamine strane ne znam mnogo.. nije se pričalo, a sada ni nema ko da mi priča... Baba se udala za dedu sa 14 ili 16 godina, a to joj valjda bio drugi brak.. ne znam šta se dogodilo sa prvim. Deda i babin brat su bili zajedno u vojsci, deda video babu pa pitao jel' može da je ženi.. tako nekako valjda.. Mama mi je inače iz tamo nekog sela sa Kopaonika, oko Kuršumlije.. to dole u Srbiji ili se kriju porodične priče ili se priča prenosi sa kolena na koleno a svako doda po malo pa na kraju ispadne bajka...
Eto, znam pomalo o precima a volela bih da znam mnogo više.

(ona priča Tot-Bačić važi i za onu bRezobraznu kataklinger )

[Angus]

...moj deda po ocu je bio oficir Kraljevske vojske...nisam ga nikada video,a nije ni cale...elem,kada je poceo rat,zarobe ga i odvedu u logor u Hrvatsku...baba ostane ovde,udrugom stanju noseci caleta......medjutim,deda tamo upozna neku Hrvaticu koja se zaljubi u njega i pomogne mu da pobegne iz zarobljenistva...zapale zajedno za Nemacku,ali kada su videli da ce biti belaja tamo,pravac Argetnina....
...cale se rodio 42'...i baba se redovno dopisivala sa dedom...imao je svoj hotel u Buenos Airesu,pa cekam da me jednog dana pozove neki advokat i kaze mi da sam nasledio teske pare......caleta nikada nije zanimalo da vidi oca,niti da se cuje...jbg,zamerao mu je stosta...kada sam se ja rodio,daleke 70'......baba napise pismo dedi da mu je stigao unuk i da sam dobio ime po njemu...pismo se vratilo,a baba je umrla par meseci posle mog rodjenja...
...a deda sa kevine strane...Srbijanac iz Zaovina...najstariji u od dece a bilo ih je mnogo...za vreme rata bio u partizanima i imao visoki chin...pricha mi,jednoga dana pred kraj rata,zovu ga u komandu da ode brzo da vidi zasto se zarobljeni Nemci bune...ode on na mesto gde su zarobljenici sekli shumu...oni sede...pita sta je bilo...tog momenta,ustane nemachki kapetan i urlajuci,pochne da mu govori kako oni nece da rade,bla bla bla...kaze mi deda...tog momenta...kroz glavu mu prodju slike zapaljenje kuce,tifusa i svih sranja koje je doziveo...izvadi TT-ac i 'ladno opali kapetanu u vugla...posle toga su radili svi kao loodi......baba kaze da sam sav na dedu po naravi......naravno...skinu mu chinove...kasnije je dosao u Vrsac kao kolonista i eno ga i dalje me zajebava iako ima 84 godine...
...eto...ne mogu vise...ukocice mi se prsti...

[lav71]

...što bi rekao jedan svedok optužbe u hagu......ne znam za to, nisam se tada još rodio...

[jovuk]

Do udaje sam imala najlepše prezime na svetu DEMKO-RIHTER.
Predivan je osecaj biti tako unikatan.Naravno,iza tako unikatnog prezimena stoji isto takva i prica:moj pradeda se doselio iz Kijeva u Novi Sad,i tu osnovao porodicu.Ratne godine su bile veoma teske,puno gladnih usta...i sve što ide uz to.Moj deda je bio jako vredan,elokventan i kao takav se jako svideo jednom švabi koji je odlučio da ga usvoji(pored živih roditelja).Pradeda je pristao,ali da to ne promeni njihove odnose.
Taj švaba-Rihter je sve ostavio mom dedi,voleo ga je kao svoje dete,i najmanje što je moj deda mogao da uradi za njega je da u znak zahvalnosti uzme i njegovo prezime koje je dodao na već postojeće.
Još samo moj brat nastavlja ovo prezime,i držim palčeve da ima sina koji bi mogao da ga nastavi.

[gerbes]

Valda je moj čukundeda Ilija mor'o da izabere prezime od špicnameta, jer je bilo puno Kostića koji su došli s Kosova, elem, trebalo je da budemo Leventirov jer je to bio taj špic od moje fele, a značio je ''onaj koji slabo vole da radi'', iliti yebivetar, pa je taj čukundeda odabro Mokrinsku varijantu izraza, tj. Gerbeš, jer se u Bečkereku ne zna da to znači yebivetar...Bar mi je stric tako pričao...

[memento]

Preci su svetinja u svakom narodu pa i u našem. Uspomene na njih se neguju na različite načine, a za njih su vezani i izuzetno, kod nas, snažni kultovi. Prof. dr. Čajkanović vrlo argumentovano tvrdi de je krsna slava u stvari materijalizacija i konkretizacija uspomene na našeg mitskog pretka. Na ovim trustnim i sklonim seobama prostorima, na žalost, mnoga porodična stabla su sečena i ponovo nicana i formirana.

Međutim, mislim da je i pored vrednih pojedinačnih porodičnih primera, koje svakako treba negovati, daleko važniji naš kolektivni odnos prema svim našim precima. Mi u tome, činimi se, nismo baš slavni, jer i te naše pretke delimo prema nekim trenutnim našim podelama i često skrnavimo uspomene na njih pošto su oni sasvim legitimno ponekad bili nosioci nekih ideja za koje su davali čak i svoje živote, a za koje mi danas sa bezbedne istorijske distance mislimo da su bile pogrešne, potpuno zanemarujući činjenicu da smo i mi sami prolazni i da ćemo vrlo brzo doći pod lupu naših potomaka i da ćemo uprvo zbog toga doživeti vrlo sličnu sudbinu kao i naši preci...

Ovo me je sve podsetilo na jednu istinutu anegdotu o Milošu (Velikom) Crnjanskom. Naime, jednom su mu dok je mlad živeo u Beogradu, neki njegovu prijetalji, u želji da ga potcene, predstavili u društvu jednu prostitutku koja se takođr prezivala Crnjanski. Međutim veliki pisac je odmah uočio šta se time želelo postići i u želji da naglasi da je svako odgovoran ili zaslužan samo za ono što je sam učinio, mudro je prokomentarisao:
- Svako je od nas sam sebi predak!

I, da ne zaboravim. Znam sve svoje pretke po očevoj liniji od 1790 godine, a po majčinoj nekih sedamdesetek godinja manje. Nije baš nešto, ali takvi su u Srbiji tada bili usluvi...

[banatian]

Sunny kaže: Austrougar 100% Sve četiri pradede služile vojsku u K&K monarhiji, sa tim da je jedan (ovaj banatski) kasnije postao solunski dobrovoljac.

Ne razumem?! Išao na Solunski front? Sa koje strane? Ako su ti pradede bili vojni obveznici K und K monarhije, onda su svi bili u Honvedu ili već u Imperijalnoj vojsci.
I moj pradeda (deda je imao 10 god. kada je počeo I sv. rat) je bio u Honvedu po obavezi kao i 99.9% autohtonih vojvodjanskih Srba (samo to kriju), učestvovao u okupaciji Srbije 1915. Početkom raspada K und K monarhije septembra 1918. se vratio u Banat i preživeo 1. raspad domovine. Čega se stidimo?! Bili su ponosni i časni ratnici 1000-godišnje Imperije u službi boga i cara (Franje Josipa, kasnije Karla).
Viribus Unitis!