Pred nama je dugo toplo leto

[Goga]

Beži kod babe na otok, i nema zime za tebe.
Ako nema za tebe - nema ni za mene ... ae..
Uživaj u gradskoj vrevi , Kiki i ja se sklanjamo u divljinu ...

[shacky]

Ih, pa kakvo bi to bilo leto kad ne bi bilo dugo i toplo
Mogu nekako da se izborim sa vrućinom do nekih 35-36 stepeni, a ono preko toga je mučenje.
Nađe se već mesto za preživljavanje vrućih talasa, od dečijeg bazena do mora.
Mada, s obzirom da mi je stan u potkrovlju ne znam kako bih izdržala bez klime.
Srećom ukućani mi nisu mnogo zahtevni pa se bar rešim kuvanja kad je pretoplo, da ne bih dodatno zagrevala stan.

[starsica]

e, ako je ovo dugo i toplo leto, od mene, neka traje dogodine
mislim, nije preterano, 30-35 stepeni izdrzljivo je naspram onih 45 stepeni od prosle godine

[broj310]

а више није ни дуго, јер је већ пола лета прошло. јбг, тако је то.

[DrinChe]

Loše je i zdravima i zbog ovakvog vremena. Ovo sve kao znamo, ali...:





Najugroženiji srčani bolesnici

Da vremenske promene deluju na zdravlje ljudi - potvrđeno je i proteklog vikenda kada su službe Hitne pomoći širom Srbije imale i do 50 odsto više posla. Smenjivanje toplog i hladnijeg vremena, uz kišu i povećana isparenja, najviše je ugrozilo pacijente sa povišenim krvnim pritiskom i ostalim hroničnim oboljenjima. Međutim, nauka je dokazala, a lekarska praksa potvrdila, da ni fizički i psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.

Vikend je, prema izveštajima lekara, u Srbiji bio veoma buran za stariju populaciju, ali i za one mlađe koji su prethodne sedmice istrošili svoje energetske potencijale.
- Uz kolebljivo vreme, kišicu i isparenja, došlo je i do negativnih uticaja na zdravlje ljudi, i to ne samo kod starijih sugrađana i hroničnih bolesnika. Bilo je dosta i agresivnih pacijenata u teškim psihičkim stanjima, jer kolebanje barometarskog pritiska utiče i na psihu - objašnjava za „Blic“ dr Nada Macura iz beogradskog Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Pored promenljivog prolećnog vremena na zdravlje ljudi, negativno utiču i prekomerno pušenje i konzumiranje alkohola, povišen holesterol i šećer u krvi.
- Ipak, najteže je bilo hipertoničarima. Povišen krvni pritisak se nikada ne sme zanemarivati. Do problema dolazi kada pacijenti uzimaju terapiju, ne mere krvni pritisak, a zatim nepripremljeni izađu napolje na toplotu. Onda im se šire krvni sudovi i pada im pritisak koji je već oboren lekovima. Zato kolabiraju ili imaju problem sa ekstremno visokim ili niskim pritiskom - objašnjava dr Macura.

Najugroženije grupe bolesnika
Savremena nauka utvrdila je da u zavisnosti od uticaja vremena postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visok krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega - psihoze.
Prema rečima stručnjaka, astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što dođe do nagle promene temperature i zato je dobro znati bioprognozu na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti. Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.

Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti - bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme - obuhvata više od 50 oboljenja. Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla, smog.

Letnje sparine i zimska hladnoća najveća su pretnja onima koji pate od bolesti krvnih sudova.
Istraživanja uticaja vremena na pojavu srčanog infarkta i plućne embolije ukazala su da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme. Leti su infarkti najčešći pri nestabilnom vremenu, posebno ako je propraćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom. Akutni bolesnici, pre svega, reaguju na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.
Jasminka Smailagić, samostalni savetnik za dinamičku klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, smatra da zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave.
Te osobe pri naglim temperaturnim prelazima, pri promeni pritiska ili smera vetra, recimo, osećaju glavobolju, postaju razdražljive, pate od nesanice, uznemirene su, spava im se ili imaju konstantno osećaj umora. Međutim, ukoliko nam je to povoljan period u životu, vremenski uticaj će se osetiti neznatno, ali ako se osoba oseća kao da je došla „minus faza“, nepovoljni vremenski uslovi samo su kap u punu čašu.

Nigde bez flašice vode
Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu. Kada duva jugo (topli vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja. Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom. Depresivna stanja javljaju se u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.
Biometeorološka prognoza, nauka koja se bavi istraživanjem delovanja vremenskih promena na živa bića, u zapadnim zemljama veoma je razvijena, dok se kod nas mali broj lekara bavi tom oblašću.
Izučavanje uticaja vremena na zdravlje je multidisciplinarna oblast, u kojoj učestvuju prognostičar, klimatolog i lekar.
U našoj zemlji, u Republičkom hidromoteorološkom zavodu, svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi. Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ-a upozoravaju kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.
A pacijenti, kao i oni koji sebe smatraju zdravim, s obzirom na česte promene vremenskih uslova moraju da vode računa o tome.
Oboleli ne smeju, ističe dr Nada Macura, sami da ukidaju lekove.
- Uvek treba da procene pre izlaska u spoljnu sredinu da li i koliko mogu da šetaju. Garderoba treba da bude višeslojna, jer je veoma često uzrok kolabiranja i pregrevanja. Još jedan bitan savet, naročito za starije sugrađane, jeste da u šetnju ne odlaze bez flašice vode, čak i kada nije mnogo toplo - upozorava je dr Macura.

Saveti lekara
-smanjiti pušenje i unos alkohola
-redovno kontrolisati pritisak i holesterol
-pridržavati se terapije kod hroničnih oboljenja

Šlog je češći u proleće
Prema poslednjim istraživanjima japanskih stručnjaka, moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, najčešći je u proleće. Iako je do sada vladalo mišljenje da se šlog lakše dobija tokom hladnih zimskih i prolećnih meseci, ova studija je pokazala da je najveća učestalost šloga u martu, aprilu i maju. Uzrok zašto je to tako još nije sasvim jasan.
- Moždani udar je oboljenje krvnih sudova koji hrane mozak, odnosno stanje u kome dolazi do naglog prekida cirkulacije, što dovodi do krvarenja ili pojave ugruška u krvnom sudu koji onemogućava nesmetani protok krvi. Samim tim, prekida se snabdevanje mozga krvlju i kiseonikom - objašnjava dr Vojin Ristić, neurolog poliklinike „Beograd“.

Blic