Međunarodni festival proze
 

U Novom Sadu će, od 14. do 17. aprila, biti održan međunarodni festival Prosefest. Na festivalu proze učestvovaće 11 eminentnih domaćih i stranih proznih pisaca koji će predstaviti svoje stvaralaštvo javnim čitanjem i na tribinama. Festival će u Svečanoj sali Matice srpske otvoriti Alberto Mangel (Francuska), a, pored njega, tokom četvorodnevnog programa, nastupiće i Vladimir Sorokin (Rusija), Stefano Beni (Italija), Dubravka Ugrešić (Hrvatska), Peter Zilahi (Mađarska), Andrej Blatnik (Slovenija), kao i domaći autori Ljubica Arsić, Zoran Živković, Jovica Aćin, Žarko Radaković i Slobodan Tišma.
Od ove godine, ustanovljena je međunarodna nagrada "Milovan Vidaković" koja se dodeljuje za celokupno prozno stvaralaštvo, što podrazumeva sve prozne žanrove.
Nagrada je dodeljena Albertu Mangelu, autoru knjiga "Istorija čitanja", "Stivenson nad palmama", "S Borhesom"..., koje su pisane u slavu čitanja, kao svojevrsna oda čitaocu i knjizi.

U Organizacionom odboru festivala su urednik i selektor Sava Damjanov, direktor Kulturnog centra Novog Sada Miodrag Kajtez, izvršni producent Nedeljko Mamula i književni kritičari i pisci Nenad Šaponja, Đorđo Sladoje, Alen Bešlić i Slobodan Vladušić.

Počasni predsednik Odbora je akademik Milorad Pavić.

Prosefest organizuje Kulturni centar Novog Sada, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Novog Sada, Gradske uprave za kulturu i Ministarstva kulture Srbije.

Ovaj prvi međunarodni festival proznog stvaralaštva u Srbiji osnovan je s namerom da se književnost vrati svojim korenima – živom i neposrednom kontaktu autora s čitalačakom publikom.

Zbog toga će, kao i prošle godine, tokom festivala pisci čitati svoja dela i razgovarati s posetiocima književnih večeri u Art klubu Kulturnog centra Novog Sada i kafeu "Atrijum", ali i odlaziti u gimnazije i razgovarati s đacima na zajednički odabrane teme.

Neka vrsta duha antičke Agore ili onoga što se danas naziva kreativnim radionicama bila je ideja vodilja organizatora Prosefesta, kojom se naglašava činjenica da u osvit novog veka visoka književnost ne sme više biti nešto nedostupno i akademski hladno, već mora i može da postane sastavni deo kulture svakodnevnog života.

www.rtv.co.yu

Odgovor: Međunarodni festival proze
 

Rodonačelnik modernog srpskog romana

Milovan Vidaković (1780-1841) rodonačelnik je modernog srpskog romana i jedan od najznačajnijih srpskih književnika prve polovine XIX veka. Pored toga, Vidaković je bio i najčitaniji pisac u srpskoj književnosti tokom XIX veka, o čemu svedoče ne samo tiraži i ponovljena izdanja njegovih romana ("Ljubomir u Jelisiumu", "Velimir i Bosiljka"), već i poduži spiskovi pretplatnika koje je na kraju svakoga od njih objavljivao. Pisao je u slavu čitanja i čitaoca, a ne za neku "imaginarnu večnost", što je neprestano ponavljao u predgovorima svojih romana, gde se neposredno obraćao čitaocima. Iz tih razloga, članovi Organizacionog odbora Prosefesta smatrali su da književna nagrada, u okviru Međunarodnog festivala proze, s pravom treba da nosi ime Milovana Vidakovića.



Danas