Česta zloupotreba platnih kartica

[SQUAW]

Policija je u 2007. godini u Srbiji zabeležila porast zloupotreba platnih kartica. Zbog uvođenja visokih standarda u prometu karticama u evropskim zemljama, kriminalci se sve više sele ka jugoistočnoj Evropi, upozoravaju u policiji. Broj zloupotreba kartica porastao je za više od 50 posto, pa su od početka 2007. godine registrovana 342 slučaja falsifikovanja platnih kartica.
Često je reč o takozvanom "skimovanju". Uz pomoć čitača kartica kriminalci preuzimaju podatke sa magnetnog zapisa na tuđoj kartici. Zatim istim aparatom to stavljaju na novu karticu, kaže Saša Živanović iz MUP-a Srbije.
"Konobari - znači ovaj skimer koji je svoju evoluciju doživeo, pa je sada pola ove veličine stave unutar sakoa - kada vi date platnu karticu, on se samo okrene, povuče vašu platnu karticu i ide na POS terminal da vam kao naplati. Vi mislite da se ništa nije desilo", objašnjava Živanović.
Tako pribavljen podatak kasnije se prodaje preko interneta. Zbog toga je važno da se redovno proveravaju sve transakcije na računu.
Takođe, neophodno je da se kartica nikada ne ispuštata iz vida i zato treba zamoliti konobara ili trgovca da karticu provuče kroz terminal pred njenim vlasnikom, ako to već sami ne rade. Isto pravilo važi i u kupovini.
Jedan od načina zaštite su i nove kartice sa čipom, kaže Maja Kolar iz Banke Inteza. "Čip kartice imaju i magnetnu traku i apliciran čip, evo, ovde, vidite kako izgleda otprilike čip na samoj kartici", kaže ona.
"Prilikom gubitka ili krađe karitice sa magnetnim zapisom vrlo lako lice koje dođe u posed te kartice može sa tom karticom, recimo, da plaća u prodavnicama bez potrebe da zna 'pin kod' vlasnika kartice", kaže Maja Kolar.
Ona dodaje da je osnovna prednost čip kartica to što ih je nemoguće kopirati i što se prilikom svakog plaćanja od korisnika kartice zahteva da unese "pin kod".
Zloupotrebe su najčešće izazvane nepažnjom korisnika prilikom podizanja novca na bankomatu. Kriminalci su izmislili "štipaljku", takozvanu libansku klopku, koja služi da zaglavi karticu. U tom slučaju nikako ne treba prihvatati pomoć "ljubaznog sugrađanina".
"Uvek treba pažljivo prilaziti bankomatu, gledati da neko ne stoji iza vas i da neko ne gleda vaš 'pin kod' koji kucate", kaže Živanović.
"Ja mogu reći za sebe da pokrijem čak svoju ruku kad ukucavam 'pin kod', pošto smo mi imali slučajeve da su se i na bankomatima u Beogradu postavljali 'skimovi' i mikrokamere za skidanje 'pin kodova'“, navodi Živanović.
Savetuje se i da se "pin kod" nikada ne zapisuje na kartici ili papiriću i ne ukucava u mobilnom telefonu.

B92

[Papak]

U 90% slucajeva placam kreditnom karticom posto kesha slabo ikad kod sebe imam, a i nekako mi karticom prakticnije. Samo provucem i to je to. Nema listanja novchanica, prevrtanja po novchaniku, trazhenja siche, kusura... Mada nikad ne uhodim konobare kad mi nesto naplacuju. Niti sam vidio da to iko radi. A nisam ni chuo da se ove kartice mogu "kopirati". Mada jednom mi je neko doshao u posjed (ne znam kako) broja kreditne kartice, ali i svega drugoga, od moga imena, adrese stanovanja, broja tel. itd. I kupio avio kartu za nekih $900, negde od sjeverne amerike do nekog grada u juznoj americi, ne sjecam se vise. Ali pametne su ovdje ove banke, jer su mene istog dana zvali da me pitaju jesam li ja to kupio ili nisam. Kao nesto im bilo sumnjivo. Imaju oni neke sisteme zastite pa to oni nekako uprate, nemam pojma kako. Najbitnije u svoj toj prichi je da sam ja samo njima rekao da nisam i to i bi. Nit' sam shta platio, nit' sam se shta sa njima razjashnjavao, natezao... odma su mi poslali drugu karticu i meni superishka