Straaaashne zivotinje!

[HLEBmaster]

Netko me ovde inspirisao da probam da vas upoznam sa josh jednom prokazanom, "uzasno ruznom" i "uzasno opasnom" zivotinjoom koja oko sebe seje strah i paniku..


http://img385.imageshack.us/img385/9035/longearedbat0nw.jpg (http://imageshack.us)



Ono minijaturno stvorenjce koje vas toliko plashi je u stvari najkrhkija moguca zivotinja. Pufna sa krilcima i, kod nekih vrsta, ogromnim ushima.

Da pored vašeg prozora godinama krilima leprša simpatična životinja, koja je potpuno bezopasna, a pritom i korisna, jer jede insekte, verovatno bi je, poput golubova, hranili svakog jutra. Nažalost, njegov jedini greh je što je ružan, a brojne priče u kojima se famozna krvopija "grof Drakula" pred zoru pretvara baš u njega, doprinele su da u njihovom prisustvu Beograđani dobijaju napade straha. Naravno, reč je o slepom mišu.



Neće ni u kosu

Mnoge sugrađanke se pri susretu sa slepim miševima plaše da im se ova životinjica ne uplete u kosu, ali, kako saznajemo na Veterinarskom fakultetu, slepi miševi to rade samo kad se nađete sa njima u niskoj prostoriji i uplašeno mlatarate rukama. U tom slučaju šišmiš će se uplašiti više nego vi i tada čuvajte kosu.


Ako vam se i nekom igrom sluchaja i zaplete u kosu, sto je otprilike isto verovatno kao i da vam se vrabac zaplete u kosu ili da vam pastrmka udje u patiku ako stojite u vodi, jednostavno ga pazljivo izvadite. Nije on ni lepljiv niti ima chichak traku ili kukice kojima bi se cvrsto drzao za vasu kosu.

http://img519.imageshack.us/img519/6470/bat7bi.jpg (http://imageshack.us)



- Slepi miševi nisu nova pojava u gradu, jer ovde žive mnogo duže od nas. Oni su samo svoj način života prilagodili našem. Oduvek su živeli uz nas i nisu se doselili u grad, već je grad rastao oko njih - kaže Natalija Simonov, biolog i saradnik Zavoda za zaštitu prirode.

Iako u normalnim okolnostima žive u pećinama, u Beogradu su im "prirodna staništa" potkrovlja, rupe i pukotine zgrada, duplje drveća i oluci starih građevina. Najviše ih ima u starim delovima grada, poput Crvenog krsta, Voždovca, ali i na Novom Beogradu.
- Ove životinje nisu opasne, jer ne napadaju ljude. Hrane se isključivo noćnim insektima, a korisni su, jer im je osnovna hrana komarac- dodaje Natalija Simonov.

U našoj zemlji živi čak 24 vrste slepih miševa, i sve su zaštićene Zakonom o zaštiti životne sredine, kao i Zakonom o zaštiti prirodnih retkosti. Samo u Beogradu "stanuje" desetak vrsta šišmiša, a najčešći je u pitanju patuljasti slepi miš.

Najveća šteta koju može da prouzrokuje slepi miš je da vam uleti u sobu ili se upetlja u zavesu, ali su to mladunci, koji još ne znaju da lete. Iako, uglavnom ne ujedaju ne treba ih hvatati golim rukama, jer prema rečima stručnjaka postoji mogućnost, doduše manja od jedan odsto, da su zaraženi besnilom. Zato ih iz prostorije treba izbaciti ćebetom, krpom, rukavicom, ili jednostavno ostaviti prozore otvorene, da izađu sami. Uplašeni građani najčešće zovu u pomoć Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, ali ova služba nije zadužena za njih.


http://img323.imageshack.us/img323/6193/bat29sy.jpg (http://imageshack.us)

[HLEBmaster]

Slepi mis

http://img353.imageshack.us/img353/6935/bigbrownbat6gb.jpg (http://imageshack.us)


Slepi miševi - ljiljci su jedini pravi leteći sisari. Krila su im elastične opne, srasle bočno uz telo, a šire se uz pomoć prednjih udova i produženih prstiju. Ljiljci emituju i primaju visokofrekventne ultrazvuke (eholokacija), uz pomoć kojih se orijentišu, "vide" u mraku i hvataju plen. Podeljeni su u dva podreda: prvi je Megachiroptera, sa mnogobrojnim vrstama ljiljaka koji se hrane plodovima i letipsima iz porodice Pteropidae. Oni su relativno veliki, a glava im je slična psećoj. Da bi izbegli prepreke, oslanjaju se više na svoj odličan vid nego na eholokaciju. Žive u tropskim područjima Starog sveta.

Izgled i način života slepih miševa uvek su raspaljivali čovekovu maštu i sklonost ka mistifikovanju nepoznatog. Zbog toga su slepi miševi oduvek plaćali, a to čine i danas, veliku cenu bivajući proganjani, proterivani, pa i ubijani. Odvajkada, pa i danas mnogi čarobni napici, afrodizijaci i magijski obredi ne mogu bez slepih miševa ili delova njihovih tela. Iako ne može da bude neka uteha, ali trebalo bi reći da ova pojava nije aktuelna samo u našoj zemlji i tzv. okruženju, već u celokupnoj zapadnoj civilizaciji.

http://img323.imageshack.us/img323/245/031bat1ws.jpg (http://imageshack.us)

U Srbiji je do sada zabeleženo prisustvo 28 vrsta slepih miševa od 37 poznatih u Evropi. U poslednjih osam godina u Srbiji su otkrivene četiri nove vrste, a najmanje još toliko je pred identifikacijom i u fazi završnih analiza. Za mnoge vrste, koje su do sada bile poznate kao retke i slabo istražene, dobijeni su novi podaci o rasprostranjenju i ekologiji.

U Beogradu je do skoro bilo poznato četrnaest vrsta, a petnaesta je otkrivena nedavno. Naznake o prisustvu planinskog slepog mišića (Hypsugo savii) u Beogradu, pojavile su se s jednim dokaznim primerkom 1996. godine, koji je sve ovo vreme čuvan u Studijskoj zbirci sisara Prirodnjačkog muzeja, čekajući potvrdu. Ona je stigla u julu ove godine, kada je slučajno uhvaćen još jedan primerak. Njegovom analizom utvrđeno je da beogradski planinski slepi mišići predstavljaju relativno izolovanu populaciju, koja se morfološki donekle razlikuje od populacija u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori. Otkud jedan gorštak, sa krševitih planina u niskobrdovitom i ravnom Beogradu, pitaće se neko. A zar sav taj beton i ulice oivičene pretežno oronulim zgradama ne podsećaju na krečnjačke klisure sa mnoštvom pukotina u stenama i pećinama, odgovaraju pitanjem slepomišolozi.

Veliki brkati večernjak (Myotis brandtii) otkriven je gotovo istovremeno na po jednom lokalitetu u zapadnoj i istočnoj Srbiji tokom letnjeg perioda 2001. godine. Iako su pripadnici ove vrste sigurno bili prisutni u Srbiji i ranije, tek je primena novih metoda detekcije i intenzivnog rada na terenu dovela do uspeha. Naime, sagledavajući evropsko rasprostranjenje ove vrste, evidentno je da ovi nalazi predstavljaju najjužniju ivicu evropskog areala, i primer su rubnih populacija, koje su malobrojne i sa malom gustinom jedinki po jedinici prostora.

Retka vrsta, barski večernjak (Myotis dasycneme), do nedavno je bila poznata po nekoliko dokaznih primeraka iz 1899. i 1902. godine, nađenih na Paliću, na severu Vojvodine. Ovi primerci čuvaju se u zbirci sisara Mađarskog prirodnjačkog muzeja u Budimpešti. Nedavno, posle skoro 100 godina barski večernjak je ponovo nađen u Srbiji. Ovog puta mnogo južnije, na desnoj obali Save kod Kupinova i na ulazu pećine u klisuri reke Suvaje kod Despotovca. Ovaj uspeh se može objasniti kao i za prethodnu vrstu, ali je ovde osim mreže za detekciju korišćen i specijalni aparat - ultrazvučni detektor za slepe miševe. Specifičnost ultrazvučnog oglašavanja skoro svake vrste slepog miša, pa tako i barskog večernjaka, detektovana je spravicom koja omogućava slušanje ultrazvučnih signala koje slepi miš emituje i prima u delićima sekunde, radi orijentacije u prostoru i radi lociranja i hvatanja letećeg plena - insekata.

Belorubi slepi mišić (Pipistrallus kuhlii) je tzv. čovekoljubiva vrsta, prvi put u Srbiji otkrivena sredinom devedesetih godina proščpg veka. Doduše, daleko od toga da ovaj mišić ljubi čoveka. On pripada ekološkoj grupi slepih miševa koji zbog svoje velike ekološke plastičnosti i prila-godljivosti predstavljaju vrsne oportuniste. Oni su svoja staništa poistovetili sa urbanom sredinom, nalazeći i koristeći u njoj sve pogodnosti koje ona pruža. Nekada brojna vrsta mediteranskih i submediteranskih šikara i makije, svoj procvat je u poslednjih deset godina doživela u čovekovoj neposrednoj blizini, šireći se sa obala Mediterana na sever. Danas su brojne populacije ovog slepog mišića dosegle severne granice Mađarske i susednih zemalja. Ova vrsta danas čini najbrojniju populaciju slepih miševa naših gradova, čiji se kompletan životni ciklus tu i odigrava.

U Beogradu brojnost jedinki odavno je premašila brojnost vrabaca - beogradskog simbola, a uticala je i na izgled i ekologiju celokupne faune slepih miševa i njihovih predatora - sova! Iskustveno mišljenje o sporosti promena u prirodi, koje se katkada jedva mogu sagledati tokom jednog prosečnog ljudskog života, belorubi slepi mišić opovrgava, pružajući zadovoljstvo istraživaču da tokom nekoliko godina bude svedok velikih i korenitih promena faune jednog grada - u ovom slučaju Beograda.

U većini zemalja sveta, a posebno u Evropi, slepi miševi su pod specijalnim režimima zakonske i praktične zaštite, kako zbog svog "mističnog" statusa, tako i zbog značajne uloge koju imaju u svim kopnenim ekosis-temima. Kako je većina vrsta insektivorna, oni predstavljaju glavne reducente brojnih vrsta letećih sumračnih i noćnih insekata, koji neretko mogu imati veliki negativni značaj po zdravlje ljudi, životinja i poljo-privrednih kultura.


http://img353.imageshack.us/img353/8534/brownslg4yu.jpg (http://imageshack.us)

mr Milan Paunović
viši kustos Prirodnjačkog muzeja

[valter]

-Tri sam se puta u zivotu uplasio !
1. Noc, idem kuci, na par metara od mene pisak slepog misa, onaj, bese niskofrekventan,
2. Sledece, svekne me po glavi i zakaci se,
3. Povucem rukom preko glave i napipam ga.

-Sve je trajalo neke 3 sekunde. Dovoljno !

a opet nemam frku s' njima, ipak su oni jedini leteci...

[HLEBmaster]

Pa ti si baksuz, jebi ga, ja bi na tvom mestu nosio shlem, zbog meteora.

:roll:

[valter]

-Iznenadio me mali, al' zvuk je skroz dobar, sledio sam se u mestu.

[HLEBmaster]

Sledeca grozomorna i stravobalna zivotinja koje sejje teror i paniku jeeee:

http://img145.imageshack.us/img145/1483/mouse9es.jpg (http://imageshack.us)


Kućni miš
(Mus musculus)


Дугачак је око 9 см, а и толики му је реп. Витак је , мали и нежан. Распрострањенје по целој земљи. Борави по амбарима, магацинима и свим просторијама човечијег стана. Миш је хитар , брз и окретан. Може да се пење уз стрме и рапаве предмете. Чуло слуха и мириса су му одлично развијени. Дугачке длачице које има око очију и носа осетљиве су и њима може да осети најслабији додир. Углавно је ноћна животиња. Преко дана мирује скривен у некој рупи или пукотини, и тек увече излази и тражи храну. Женка годишње коти 5-6 путе по 4-8 младунаца, који су врло мали и слепи. Има и сасвим белих мишева.Њих употребљавају за огледе у медицини.

[goldie]

Jao kako ima sladak pogled mis-malisa. Ne bojim se miseva ali mi se ne svidja ideja da osetim njihove nogice po mojoj kozi. :jok:

A sto se tice slepih miseva, imali smo mi u srednjoj skoli ucionicu koja je bila omiljena slepim misevima. Tako da ponedeljkom ujutru ako prva udjem u ucionicu, susretnem se sa ovim letecim cupavcima. :uzbud: I uvek odmah pobegnu kroz neku rupu u prozoru.

[HLEBmaster]

Pa chinjenica je da ovi mali hodajuci chupavci i prave neku shtetu. Dolaze od kojekuda i ne bih ih bash dao deci da se igraju. Al svakako nisu strashni ni odvratni. :roll:

;)

[NSdjanka]

Ma oni su male krznene loptice... :)

[gaga73]

tako straaasna,ali prelepa je!

http://img169.imageshack.us/img169/417/img0679ku0.jpg

http://img169.imageshack.us/img169/333/img0681nj4.jpg