Treba li književnost da bude angažovana?

[Bazarov]

Da li je književnost sama sebi dovoljna, sama na sebe usmerena, ili joj je potrebno nešto izvan, društvena, edukativna, ideološka svrha? Ova dilema postojala je u svim književnim epohama i školama? Postojale su i krajnosti: Platon je govorio da pesništvo treba da ima čisto edukativni karakter, da Homera treba očistiti od scena u kojima su bogovi nezreli, prevrtljivi, a junaci malodušni i krvoločni; na drugoj strani, u novijim vremenima, sve više je zastupljen larpurlartizam.
Na čijoj ste vi strani?

Po mome mišljenju, književno delo treba da ima žaoku, da pecne tamo gde treba, da se pozabavi rešavanjem nekog problema, ne da bude čista egzibicija spisateljskih sposobnosti, ali nisam ni za "politizovanje" dela - ono treba da ima lirsku, neangažovanu crtu, u okviru koje pisac može da se potpuno oslobodi svih stega formalnih i sadržinskih pravila. Delom treba i da se digne glas, ali i ostvari ideal lepote. Možda sam više za angažovanost, ali ni lepota sama po sebi mi nije strana. A vi?

[Isahara]

Po mome mišljenju, književno delo treba da ima žaoku, da pecne tamo gde treba, da se pozabavi rešavanjem nekog problema, ne da bude čista egzibicija spisateljskih sposobnosti, ali nisam ni za "politizovanje" dela - ono treba da ima lirsku, neangažovanu crtu, u okviru koje pisac može da se potpuno oslobodi svih stega formalnih i sadržinskih pravila. Delom treba i da se digne glas, ali i ostvari ideal lepote. Možda sam više za angažovanost, ali ni lepota sama po sebi mi nije strana. A vi?

I mi se slažemo sa Vama :uredu:
za slobodu forme kao i sadržaja-jedini imperativ je zadovoljstvo stvaraoca i konzumenta, sve ostalo je smuti pa prospi

[broj310]

у данашње време је тешко створити ангажовано књижевно дело. све табу теме су или начете или потрошене.
мислим да аутор не треба да има намеру да "таласа", треба та нека емоција, та мисао и идеја да га понесе и да читаоцу предочи своју искреност и посвећеност својим идеалима.
...

[Bazarov]

у данашње време је тешко створити ангажовано књижевно дело. све табу теме су или начете или потрошене.
мислим да аутор не треба да има намеру да "таласа", треба та нека емоција, та мисао и идеја да га понесе и да читаоцу предочи своју искреност и посвећеност својим идеалима.
...
Ako je autor od ugleda, treba da iskoristi svoj ugled, da "zatalasa" i popravi malo ovaj pogrešni svet... koliko može.

[Kalina]

Ako je autor od ugleda, treba da iskoristi svoj ugled, da "zatalasa" i popravi malo ovaj pogrešni svet... koliko može.

U potpunosti se slazem...Treba barem pokusati popraviti ovaj svet....i ako samo jedna osoba shvati tu poruku iz knjige koju je procitala onda je to uspeh...
Pisati radi pisanja, i radi profita je tracenje vremena, papira i mastila...

Treba knjizevnost da bude angazovana...:uredu:

[makilli]

Kao prvo u našoj zemlji evidentno postoji kriza čitanja i to postaje kompleksan kulturološki,pedagoški i opštedruštveni problem.Činioci koji su uslovili ovu krizu su mnogobrojni a u velikoj meri nanose štetu ukupnoj kulturi nacije.Što se književne produkcije tiče ona je u stalnom rastu ali čitalaštvo opada samim tim i zamire književni život.Književna dela žive samo dok se čitaju,dok deluju na svest čitalaca u kojoj njihov umetnički svet i dobija svoj definitivni oblik i ostvaruje svoje umetničke efekte,a čitaoci svojim čitanjem deluju na njihovu produkciju i postojanje u aktivnom životu.Bez čitalaca,ma koliko dobra ona bila,postaju mrtav kapital koji skuplja prašinu na policama biblioteka.

[believer]

U potpunosti se slazem...Treba barem pokusati popraviti ovaj svet....i ako samo jedna osoba shvati tu poruku iz knjige koju je procitala onda je to uspeh...
Pisati radi pisanja, i radi profita je tracenje vremena, papira i mastila...

Treba knjizevnost da bude angazovana...:uredu:

nisam sigurna da se slazem...
vise nekako mislim da je pisanje poriv kome covek ne moze da se odupre...oni kojima je zanat pisu petparacke knjige
dakle,neko ko je pisac u srzi,svojim odredjenjem unutrasnjim,nikad ne pise radi nekoga van...on pise jer oseca tu strasnu potrebu da se izrazi,i kao sto bi slikar to cinio cetkom a vajar dletom,tako i pisac prosipa reci u papir i oslobadja se onog sto je bilo zatoceno u njemu....
ako i drugi u tome prepoznaju lepotu koja ih oplemenjuje onda je to i umetnost,dabome...
sklona sam tome da pisac moze biti dvojna licnost...recimo,Knut Hamsun je jedan od njih...u svojim knjigama nikad nije izneo nista sto bi ukazivalo na podrzavanje ideja nacizma..
pa ipak,Knut Hamsun je do kraja svog zivota ostao veran toj ideologiji,cak i onda kad su mu,iz protesta,sa svih strana Norveske stizali paketi knjiga koje su slali njegovi citaoci...preziveo je bojkot
i naposletku,Norveska je uspela da razdvoji njegov vanserijski talenat od njegove politicke opredeljenosti...

dakle....

[broj310]

nisam sigurna da se slazem...
vise nekako mislim da je pisanje poriv kome covek ne moze da se odupre...oni kojima je zanat pisu petparacke knjige
dakle,neko ko je pisac u srzi,svojim odredjenjem unutrasnjim,nikad ne pise radi nekoga van...on pise jer oseca tu strasnu potrebu da se izrazi,i kao sto bi slikar to cinio cetkom a vajar dletom,tako i pisac prosipa reci u papir i oslobadja se onog sto je bilo zatoceno u njemu....
ako i drugi u tome prepoznaju lepotu koja ih oplemenjuje onda je to i umetnost,dabome...
sklona sam tome da pisac moze biti dvojna licnost...recimo,Knut Hamsun je jedan od njih...u svojim knjigama nikad nije izneo nista sto bi ukazivalo na podrzavanje ideja nacizma..
pa ipak,Knut Hamsun je do kraja svog zivota ostao veran toj ideologiji,cak i onda kad su mu,iz protesta,sa svih strana Norveske stizali paketi knjiga koje su slali njegovi citaoci...preziveo je bojkot
i naposletku,Norveska je uspela da razdvoji njegov vanserijski talenat od njegove politicke opredeljenosti...

dakle....

зато сам ја и написао да ангажованост (по сваку цену) писца не би била баш пожељна... не слажем се са калином која мисли да се књижевношћу може поправити овај свет, то је можда некад давно било могуће у неком смислу, данас је то јалов посао у овом информатичком хаосу. људи су просто затрпани гомилом полуистина, гомилом података, углавном непотребних.

што се наших простора тиче, ту је на жалост друштвена ангажованост писаца донела више зла него добра...

иначе...
то би била утопија, тај покушај таласања. а ја збиља не знам на који би начин неко уздрмао човечанство неким штивом.
лепо је рекао умберто еко:
...наше доба се плаши нових утопија....

што се тиче кнута хамсуна, он је заиста добар пример тог искреног и истинског егзистенцијализма. како је само маестрално написао "глад"... 8)

[believer]

што се тиче кнута хамсуна, он је заиста добар пример тог искреног и истинског егзистенцијализма. како је само маестрално написао "глад"... 8)

i onda...treba li odbaciti njegovo delo zbog njegovog licnog stava? naravno,da ne..

takvih primera ima jos u knjizevnosti,kao uostalom i u drugim umetnostima....
Pikaso ili Dali svakako nisu bili svetli primer ponasanja,ali je njihovo delo ono sto je ostalo iza njih kao svetlost...

dakle,nisam za angazovanu knjizevnost...

uostalom,vrhunski umetnici su suvise opsednuti svojom umetnoscu da bi tracili vreme po politickim tribinama....

ko predaje likovno u skolama? oni koji su upisali likovnu akademiju,zavrsili je,poseduju osrednji talenat i nemaju nikakvu ideju u sebi....tako je i u svemu ostalom....ko je trener nekog kluba? nikad najjaci igrac,uvek je to srednja klasa...

pa da....:dry:

[memento]

Pisana reč ne trpi strogu formu i njena žilavost i probojnost je neopisiva. To je potpuno jasno. A, opet, i pisci su samo ljudi. Ma kako oni bili veliki, genijalni, univerzalni itd. Hoću da kažem da je njihova angažovanost neminovna, bar kod većine njih i bar u najblažem stepenu. Međutim, nije retkost da čitajući dela pisaca na osnovu kojih stvaramo predodžbe o njihovim autorima, kada se upoznamo sa nekim detaljem njihovog društvenog angažovanja, shvatimo da ih nismo takvima zamišljali. Ovaj stereotip, mislim da važi za sve umetnike i razočarenja su moguća i dešavaju se...

I pored toga, verujem da se svi umetnici, prema svom nahođenju, imaju prava društveno angažovati. Vreme će već o njima dati pravu ocenu...

[Kalina]

@Beliver
@310

Da li se pod angazovanoscu podrazumeva samo politika?

Po meni ,ne...to bi trebalo shvatiti mnogo sire....knjizevnost kao i sva ostala umetnicka dela trebalo bi da nam daju sirinu...a ta sirina svakako prevazilazi politicke stavove....
Recimo Sabato je napisao svoja tri romana i hrpu eseja jer je imao potrebu da pise i nije mogao da se odupre toj potrebi...svako ko imalo zeli da se bavi sobom i ljudskom psihom trebalo bi da procita barem ta tri romana...kakvi su samo to hodnici i putevi duse....inace on je bio brilijantan fizicar koji je ucestvovao u pronalazenju atomske bombe, i posle Hirosime i Nagasakija je napustio nauku u potpunosti i posvetio se pisanju...a kasnije i slikanju....mislim da je njegovo delo angazovano u smislu potsecanja ljudi koliko destruktivni mogu da budu, i koliko pogresnim putem mogu da krenu...a njegova dela se ne bave politikom uopste...

Tako da se moji komentari o angazovanosti knjievnosti nisu nikako odnosili na politiku, jer sam totalno apoliticna, al knjizevnost me je naucila mnogim vrilinama, upoznala me sa mnogim gradovima i zemljama, i sa jos ne brojeno stvari...u tom smislu knjizevnost treba da bude angazovana a ne nikako plitka i bez sadrzaja i srzi, kao sto su danasnji bestseleri, ugalvnom....

U sustini sam samo htela da kazem da knjizevnost mora biti vise od pukog piskaranja radi profita...

:naklon:

[Bazarov]

Da li se pod angazovanoscu podrazumeva samo politika?

Dobro je pitala koleginica. Nije bila reč o političkoj angažovanosti, već o tome da li književno delo treba da ima samo čisto književnu, umetničku crtu, ili još neku, pre svega sociološku, ali i psihološku itd. Da li delo treba da služi samo za uživanje čitaoca, ili treba i da edukuje?

Man'te me politike. Boli me briga šta se priča o Hamsunu, ili ovih dana o Grasu i Kunderi - oni su genijalni pisci i tačka!