Uspavanka za dečaka

Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...

Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa čudnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Videli su oni... Iz prikrajka...

Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...

Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
I kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...

Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promačena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...

Pričaće ti jednom svašta... Boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
Silni miševi u boci... Javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...

Ne znam više, bože prosti... Dal da strepim... Il da stremim...
Da to breme posebnosti... I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...

Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam?

Nikad kao Bane

Vec u skoli je rucicu dizao vesto
I vec se znalo da postace nesto
O, vec se znalo da postace neko, k'o bog

Mi smo rasli u sarenom kraljevstvu igre
On je imao drugi pedigre
Mali Bane je bio daleko od tog

I cesto se pitala moja mati
O, cedo moje samo da mi je znati
sta ce to sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni Bane, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve

Pred maturu su pristigli momenti novi
Sport i ploce i nemirni snovi
Neki izlozi prepuni svega za nas

Ali Bane, taj je imao izloge prazne
Pa smo zato za funkcije razne
Svi mi vecito birali njega u glas

I cesto se pitala moja mati
Gde se to skitas, o, da mi je znati
I sta ce sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni Bane, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve

Tu i tamo tek ponekad sretnem tog decka
Crna tasna i sofer i mecka
TV dnevnik ga forsira nesto, o, da

Bez krivice u stampu je stigao skokom
Jer kad krenes tim poznatim tokom
Tad svi rucicu podizu vesto, je'n, dva

I cesto se pitala moja mati
Ko ga to gura, o, da mi je znati
I sta ce sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, mali vredni Bane, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren

Draga mama,
zivot je jedna velika... da ne lajem, nema veze, ti znas
To je sve lutrija, al' ja ne odustajem od svog broja dok igra traje
Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena bar jos ima u neogranicenim kolicinama
I ja se drzim, jos kako se drzim
I ne brini puno o tom sta ce biti, mogu se kockati, londrati, piti
I mogu pasti na niske grane
Ali ne boj se nikad necu biti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni Bane, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren

O, nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane, nikad
Nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad kao Bane
Nikad, nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane
Nikad, nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad kao Bane

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
O, nikad kao Bane, nikad kao Bane
Kao Bane, vredni Bane, poslusan i uctiv sav
O, nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad kao Bane
O nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane
Nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane

Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetnaeste vrn'o s dalekog fronta 'di soldat je biv'o
Pric'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o
A mi, mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bez'o
I kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji lez'o
A mi, mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam kako je pres'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pcela
Rek'o je: Rat vam je krvav da znate, al' nije mi zao ni ljudi ni sela
Hej, zao mi konja

Kada se Braca devetnaeste vrn'o pric'o je svako vece na soru
Kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru
A mi, mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

I cim Braca korak iz avlije kroci skupi se drustvo iz naseg sokaka
A svi smo imali velike oci, prepuna srca i mastu decaka
Pa da, jer tad smo bili derani, pa da, tad smo bili derani

Psov'o je braca i krivce i zrtve, puske i vaske i rov prepun blata
Rek'o je: Ne mo's izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata
Hej, zao mi konja

Negde u braci je paorski koren i moze rata i rata da bude
Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude
A mi, mi smo bili derani i sve jos je vredelo za nas
Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas

Čovek sa mesecom u oku

Sumoran i nem, jablan gromom razvaljen,
zagledan u čašu preduboku.
Bio mi je stran i na izgled normalan,
al' tad mu spazih odraz meseca u oku.

On me oslovi: "Pa, kako idu poslovi?"
"Ma, idu", progunđah, "u vražjeg vraga!"
Na to on planu naprasno, odmeri me sablasno,
"Nemate vi pojma, braćo draga..."

Ne znaš ti šta znači ubiti grad,
ne znaš ti bauke kaljavih rovova.
Ne znaš ti šta znači spavati sad,
čim sklopim oči, ništa osim tih krovova!

Kada sklopim oči nebom naiđu mobe,
zamirišu gostinske sobe, nebom svadba odzvanja.
Kada sklopim oči nebom promiču lica,
zatreperi roj tamburica, Dunav sedef odranja...

Zverko ludila, što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao.
Al' neću se stideti što Boga neću videti,
jer to i nije Bog kojeg sam znao.

Ne znaš ti, nema oslobođenih,
svaku tišinu mi granata prošara.
Spasen je taj prvi pogođeni,
a svi su drugi večni taoci košmara.

Kada sklopim oči nebom naiđu lađe,
zvona, lavež, komšijske svađe, miris svežeg oranja.
Ali kada svane vetri s reke zacvile.
Znam, to tuže vodene vile, Dunav tamjan odranja

Ne lomite mi bagrenje

Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim

Kad odem

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad jednom odem...

Boža zvani pub

Ovo je prica koju vrlo rado pricam
To je prica o Bozi zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug
I kazu: Taj u zivotu nije igr'o na dug
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub

Negde je imao imanje, to se znalo vise manje
Mada o tom nije prico ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan k'o spricer, uvek opasno tih
I samo kad tera maler on bi rekao stih
I svi jos pamte reci kojim' maler tera Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr'o je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste
I neki svercer kog' je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se prica o njoj
Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub

A znate l' za ono kad je s izvesnim baronom
Igr'o cet'ri dana, to je bio rat
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker
Crnog konja, tabakeru, sat i stap
Baron je pricao posle da je spil bio star
Da je previse pio, da ga poneo zar
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Sa svalerske strane nije spado u tarzane
Al' daleko o tog da je bio zec
Im'o je neki tu i tamo al' svi vrlo dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
Srce se otvara teze nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub

E, gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa sto je bio isti on
Mozda ga je odvela karta cak u Prag ili Bec
Vec dugo niko o njemu nije cuo ni rec
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec
Pa s andjelima navrh neba igra rauf, preferans i ajnc

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas

Ćaletova pesma

Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise
Ne secam se, to je prica duga
Ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima
Ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo vino trazi
Ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji
Pijem da njega napojim

Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di ce koja zvezda pasti
'Di ce pasti dugme s mog kaputa
Ne pitaj me sto na kraju svi kerovi za mnom laju
Ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo mesto trazi
Ne lutam sto uzivam nit' miris druma volim
Lutam da njega umorim

Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
Brilijante za kravatu biram
Ne pitaj me zasto ptice ne slecu na svake zice
Ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo pesmu trazi
Ne sviram sto uzivam nije to pesma prava
Sviram da njega uspavam

Dan posle ponedeljka

Pogledom je dala punomoc da joj utucem dosadu
bio sam negde vizavi planete sam u dubokom ofsajdu
o slatkom vinu mladosti zacas smo pricu sklopili
ispade da smo prosuli daleko vise neg' sto smo popili

Vrtela je isti stari film samo u svojoj reziji
ih, gde si bila prethodnih aprila, dok sam jos bio sveziji
udavila me indijom klepetala k'o nanula
no sve je bilo legalno, dok nije zora na prozor banula

Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka
Jos jedan utorak koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno, kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan

Birala je tanku haljinu kakve se nose nedeljom
spricnula trezor na svoj kombinezon al' nije puno vredelo
kisa je rondala svu noc i dodje konac laganju
i nigde sejk ni plejboj nikog sem mene na raspolaganju

Jos jedan utorak koji me zatice na delu
barut na jastuku i otisci na stranom telu
gorki su utorki al' uvek
Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan
rekoh joj, normalno, kako bih s tobom kad sam trezan
trezan sam tako bezvezan

Devojka sa čardaš nogama

Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj
I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni
A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni
Al' dobro sad

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama
K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena
cije si pile pirgavo, sto nisi meni sudjena
E, da

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Rekoh joj, bezi, mani se, i trazi bolje partije
Premala je moja tambura da te od kise sakrije
Rekoh joj: Ja sam samo tu da vreme brze proleti
Ja nosim cizme skitaljke, mene je tesko voleti
Badava

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Hej, doleti mala senice, tu na moje zlatne civije
Vatra sara moje zenice, razbij nesto, zaigraj ludo, divije

Ja luzer?

Rodjen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam bliži - triput pogadjaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

U šupak kosmosa smo upali.
Mnogi su domobranci zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.
Al' ti na mene stavi upitnik,
pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?

Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet - ko te pita?
Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolce vita,
i svud je Hollywood.

Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipolku i frtalj kile čvaraka.
Ološ mi veze ometa.
Ali kad dodjem kući, tu si ti.
E, tu će tvrdjavicu malo teže srušiti
- to im je izvan dometa.

Ja nisam luzer...

Posvađana pesma

Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
pločnik ko potočić posrebren krivuda

Dal su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova otanjile
il ja to nisam predugo prošao tuda

Prosipam korake ko pijan dinare
od Mičurinove do detelinare
nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom

Možda se upravo malo odljutila
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom

A mesec pojma nema
matora lola drema
(jutros je lumpov'o po Kini)
dok se sa sobom borim
da tačno izgovorim
tu tešku stranu reč "izvini"

Ona me voli znam, OK ne suviše
al' taman dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu

Škripuću oblaci pod njenim nogama
ne da se ludica tvrdoglava
šta više da piše udžbenik na istu temu

Samo je vetar sretan
vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traže
kako se ono po naški kaže
ta teška strana reč IZVINI

Izvini, izvini, izvini, ... izvini

Samo da rata ne bude

Pijani momci prolaze
Duz nase tihe ulice.
Oni u vojsku polaze,
Prate ih tuzne curice,
Brinu ih slutnje sulude-
Da rata ne bude.

Ne mogu da me ne sete
Suze na vrhu nosica,
Devetsto-osamdesete,
Ulice Brane Cosica
I voza crnog k'o da s njim
Zauvek odlazim.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri rasture,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Neka kise ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

K'o zlatni prah
Oreol sna,
Oklopnih malenih glavica,
I tvoja ljubav ranjiva,
Cuva ih kao lavica,
Lose te vesti uzbude,
Da rata ne bude.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri razvale,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Kise neka ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju,
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

Samo da rata ne bude,
Ludila medju ljudima,
Veliki nude zablude,
Plase nas raznim cudima
I svakoj bajci naude,
Da rata ne bude.

Sve je otišlo u Honduras

Prate me jos od rane mladosti tipovi spremni na sve gadosti.
Svim promenama odolevaju, o Bato, Bato, samo polevaju.
Cuvam se raznih elemenata, od maloletnih delikvenata,
bacila, matorih onanista, o Bato, Bato, nacionalista.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

PRate me fRajeRi sto govoRe 'R', oni su pRgavi po pRavilu
i pRetezno se konfRontiRaju, o Bato, Bato i oponiRaju.
Cuvam se devojaka razrokih, postoje za to dobri razlozi:
nikada ne znam koga cekaju, o Bato, Bato, sa kim se smekaju.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah davio i gnjavio

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

SLede me Lica koja govore 'L', oni su zLocesti po praviLu,
priLicno Lako maLtretiraju, o Bato, Bato, eLiminiraju.
Cuvam se dvosmislenih viceva, debilnih pitanja i bliceva.
Pun mi je kufer neke bratije, o Bato, Bato, i birokratije.

Stvarno je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davioc

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras
i trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

Nek idu malo svi u Honduras, nek idu svi u lepi Honduras!

Ili nek otidnu u Kaunas, u Honduras, bolje u Honduras.

Nek idu malo svi u Honduras, i bice ovde vise mesta za nas,
nek idu malo svi u Honduras, tamo ih cekaju banane.

Nek malo otidu u Honduras, nek idu malo svi u Honduras!

Nek idu svi u lepi Honduras...

Virovitica

Ja nikad dosad nisam bio u Americi
- i ne nameravam.
Mene da zvizne neki tip, za dolar, dva, pa cak i tri,
nemam tih nerava.

A bas bih voleo da vidim Kaliforniju,
i jos par tacaka,
al' imam strasnu fobiju
od onih narkosa i tamno crnih macaka.

So sorry USA, mozda si ti OK,
mozda me price varaju, al' ja bih ipak ostao tu.

I nikad nisam bio u Sovjetskom Savezu
- i ne nameravam.
Bio bih u tom Savezu kao u nekom kavezu,
nemam tih nerava.

Al' bas bih voleo da stignem sve do Rostova
ili do Gruzije.
Plasim se tolkog prostora,
mozda se negde zagube moje iluzije.

Izvini SSSR, mozda si sasvim fer,
mozda me price varaju, al' ja bih ipak ostao tu.

Amerika je divna, predivna cak,
cim u njoj zivi Paja Patak zvani Donald Duck,
al' nije svako kao Donald, mene plasi onaj Ronald,
taj je nezgodan.

Imamo neke veze Rusi i ja. (Horoso!)
Onaj me Dostojevski jednostavno obara.
Al' nisu svi k'o Dostojevski, mene plasi Sibirevski,
taj je prohladan!

Ali sam cesto pevao u Virovitici
- i dobro prosao.
Mada su strme litice svud oko Virovitice,
opet bi dosao.

U Virovitici ne postoje pritisci,
i zive mirno svi, kao hipici u Virovitici.

Amerika je divna, predivna cak...

Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Pa dobro gde si ti

Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.
Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra,
meni stvarno nije važno, š
ta ko misli ili smatra,
kada ona o tome nema pojma.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:
Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imas onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratis, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter,
smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
Kako spava, ili tome slično.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
da je čuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
- to bi hteo da joj radim lično.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost,
tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

I uvek smišljam neki novi stih...

Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo, dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..

Badnje veče



Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljas.

I vecno sanjas,
svetom putujes bez putovanja
a Badnje vece dolazi.

Mogla si mi bas
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znas,
pune one iste magle.

Al' suprotnost susta,
sad u meni tuga koren pusta
a badnje vece prolazi.

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.

U poslednji cas,
kao uvek na to vece,
gospodja do nas
unucima kolac pece.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi...

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone
- slusam to.

Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je.

Al' se nekad dobro jelo

Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se začu:
"Sido! Večeru, bog te vid'o!"

Ođedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
šuve šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoči: "Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!"

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.

Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške,
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Čekaj", kažu, "još šnenokle,
i šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!"
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.

D moll


Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svetla svud priguse, saceka poslednje zvezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moja mila

Don Francisco long play

Don Francisco Long Play

You must be carefull, my compadre,
you must be very carefull if you going south,
becouse in mountain Siera Madre
is very best for you to shut your dirty mouth.

O, there are banditos mucco danger,
they want your money and your horse.
You are a gringo, I mean, You are a stranger,
but you know everything of course

about famous and very popular
Don Francisco Long Play.

From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
there are trumpetas, and there are guitaras
always with Don Francisco Long Play.
O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

They drink to fight with his pistolero with bullet long play.
They drink to fight with his pistolero with bullet long play.

He was a friend of Pancho Willa,
but never interested in revolusion.
No, cigarilos and tequila,
and prety ladies, o he was a big padron.

School teacher, young Rosita Flores,
once found this hombre in her bed.
She get new name, Rosa Deflores,
but she is satisfied and glad.

You are always wellcome and mucco popular
Don Francisco Long Play.

From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
there are trumpetas, and there are guitaras
always with Don Francisco Long Play.
O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

And if you fight with his pistolero with bullet long play.
And if you fight with his pistolero with bullet long play.

Hey, amigo, I won't give you a lessons, I mean, you are a big men
and you know everything of course, but, listen to me:

If you want to be a real gentleman, just take it easy, take it
easy amigo, and very slowly.

Hey amigo, you know, you are not a children, all those banditos,
they were nothing, only he was a big muccaco.

From Rio Grande to Gvadalahara...

Bezdan


Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Lepa protina kći

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom kroz trsku i sas.
Preko reke noc je pala
kao plast.

I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
izdaleka, neki svet
za mene tudj.

I bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto me odnose ko zna gde.

Da se zenim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad
i nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan zivot miran, tih,
nekad bacim kartu il' napisem stih,
stvari teku
ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje.

Menuet

U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.

Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...

Odlazi cirkus

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naći lako
jer drugi cirkus ce doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

Provincijalka


Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Narodnjaci

Narodnjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar-mar.
Rasturaju po pitanju tiraza,
sve veca je blamaza biti neko od nas.

Narodnjaci su ukrali moj bend,
narodnjaci su federalni trend
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naci bazu i spas?

O narodnjaci,
sve vam je u saci al' zasto da se baci?
Ma ostavite nesto i za nas.
Narodnjaci, braco i zemljaci,
budite ortaci pa smanjite taj gas!

Narodnjaci na kljucnim mestima.
Narodnjaci u glavnim vestima.
Na dzinovskim plakatima u boji,
kud koji mili moji, da vam ne cujem glas.

Narodnjaci sa nasim curama.
Narodnjaci u svim strukturama.
Od udruzenog rada pa do sporta,
narodnjak ante portas, njihov dolazi cas!

O narodnjaci...

Nemaju njive te perspektive, armiran beton zove nas sad.
A snovi lebde izmedju negde na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera, iz svoje koze moze se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa na pola puta selo - grad.

Narodnjaci...

Narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci...

Namćor

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Ma nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Sta je ovo, solo? Uf, ne volem solo...A to je onaj sopran saksofon? To tek ne volem!

Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

Joj, ovaj, ovo sto ne volem ovako, kad zavrsi pesmu ovako, k'o racija...

Bas je logicno, sta?

...k'o da je upalo nesto..., sta je? Koju logiku te Kole, tu si me nas'o?!

Requiem

Kad god prodjem ulicom sa tvojim imenom,
pomislim na onu pesmu...
vec je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba.
Ljudi pesme kratko pamte,
Komandante...

Ostace u knjigama i prica o nama: Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu, svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante,
Komandante...

Na barikadama su opet zastave,
svet ide kao na praznike,
A decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni, sto smo se dizali na Hej Sloveni?
Kao da smo uz tu pricu izmisljeni.

Vremena su nezgodna, za momka kao ja, koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, Komandante...

Na barikadama su opet zastave, svet ide kao na praznike,
A decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrzi, al nikad i najmudriji.

A gde smo mi, naivni, sto smo se dizali na Hej Sloveni?
Kao da smo uz tu pricu izmisljeni...
I prevareni...

Kad god prodjem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei...
Bacice se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik,
Jer sve se menja, i sve tece...

Starim

Jutro me zatice samog, kao skoljka u pesku...
Svu noc su senke na zidu skicirale fresku...
Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao.
Protura se novi dan, al' taj trik je providan,
samo da bi prosli prestao...

Jutro me zatice u pravom haosu tema...
U mojim strofama lagani raspad sistema...
Al' u tajnim vezama s nekim davnim brezama, ponovo se pesma primice
Zasad nema imena, samo bluza svilena,
Kako mi iz ruku izmice...

Zaboravljam imena, samo liuca ostaju,
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre...
Dovraga, sve mi to govori da starim...
Zaboravljam dosadne cifre.

Zaboravljam imena malih bircuza uz put
i curica, sto su uvek dobre bile.
Neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile...

Jutro me zatice opet u smisljenju bekstva...
Cim malo usporim stignu me davna prokletstva...
To su samo momenti, losim vetrom doneti, to su samo male vecnosti...
To su samo godine kad se covek otkine,
Kao od one gorke tecnosti.

Zaboravljam...

U razdeljak te ljubim


Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Von Ligenstul je pozvan da naiđe i on.
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Živeti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo
Niko ziv se ne seca tolikih nesreca za jednog vezira
Oko tebe komsije podizu bedeme jeda i prezira
Tog jos nije bilo Ludama je milo Ostale je stid
Crne hronike i harmonike Sitan rock&roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju vise ne prolaze
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze
Plocnici Toronta Oci boje fronta Lozinka svih nas
Na sta se prica svodi? Parole o slobodi
Setaci-preletaci? Slaba potpora
Nije to glava-pismo Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja vecni tam-tam otpora:

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola Za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Probati jug ko zrno grozða sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvozða za koje vezu brodice
Slusati vetre kako gude u bele stepske jasene
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene

Cim se pomene fantom promene sevnu slemovi
Zali boze matore, oni se zatvore cim gazde podviknu
Upiru se deca da roðene oceve od lazi odviknu
Sta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj
Dokle, bre, da nas voza zli carobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi dzoker: Cuti, dobro je

Ma, citav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola, za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Svako je jutro novo usce Poteci kao recica.
Neka se trnje plete gusce Nebo je tvoja precica
I zdrobi lazne dijamante ko ljusku supljeg oraha
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka

Život je more


Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke sto me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more...

Pesma o jednom petlu


Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo
Po kisi i po vetru uvek je staj'o pravo
Po selu perje leti, dize se strasna graja
U nasoj kuci uvek bilo je dobrih jaja

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak
A koke, cudne 'tice, uvek im srce kuca
Za nekim grubijanom koji jih dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan
Po danu nesto dremljiv, al' nocu uvek budan
Curice iz mog sela cule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

O, im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani
Uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cerglani

Meni je se'set peta, stize jesen pozna
Putuje moje drustvo i ja cekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da cujem petla barem mesecno jedared

Poslusaj zato savet, sto ce ti cica dati
Kad imas mladog petla ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle ce biti kasno i petlu vreme ide

Prva ljubav


Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima
jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima..
Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo
to su njene oci bile..
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave -
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka
pa sam da brinem
kako da joj zvezde skinem
postala mi je daleka..

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kazu mi da ceka bebu,
nasla je sigurnost, srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

..Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

..Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

Slovenska


Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna,
al' to sam jutro docekao umoran.

K'o da sam i ja leteo s njim,
krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da
naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore,
nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu.

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava,
dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Brakolomac

Da se o mom zivotu pravi film,
il' barem strip (il' barem strip).
Da se o mom zivotu pravi strip,
znam da bi bio sasvim negativan tip.

Za neke stvari imam strasan nos,
opasan nos (opasan nos).
Za neke stvari imam jeziv smek,
za vase tuzno srce imam pravi lek.

I dobro znam Vas omiljeni stih,
uopste, zivot bolje poznajem od svih,
da, vama treba neko tako fin i tih...

'Al' ste Vi neki vrag!!!'

Al' kada padne mrak ugrozicu Vam brak!

U Vasem oku gori neki plam,
opasan plam (opasan plam).
U Vasem oku blista neka strast,
o, tudje voce, ti si ona prava slast.

Ja vidim sve sto ne vidi Vas muz,
Vas dragi muz (moj drago muz?),
ofarban pramen ili neki novi ruz,
ja vidim sve sto ne vidi Vas muz.

I zivot moj bez Vas bi bio jad,
nikad me niko nije shvatio do sad
i neko moze reci da sam pravi gad...

'Ma, bas ste pravi vrag!'

Ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak.

Da se o mom zivotu pravi film,
il' barem strip (il' barem strip).
Da se o mom zivotu pravi strip,
znam da bi bio sasvim negativan tip.

Vas suprug dragi hrce na sav glas,
o, bas je prost. (Mislite to?!)
Vas suprug hrce u taj sitni cas,
kad tako ceznem da sam pored Vas!

I zivot moj bez Vas bi bio jad,
nikad me niko nije shvatio do sad
i neko moze reci da sam pravi gad...

'Ma, bas ste zlatni!'

Ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak!

Još jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije
E, moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije
Citav zivot jurile me buce, i stizale me uvek, bestije
Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi nesto resije

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde, al' od sad cu bolje paziti
E, moje blonde, sve ste anakonde, drazesni paraziti
Citav zivot jurile me svetle, i skratile mi isti primetno
Ne, necu svetle, svetle jasu metle, 'ocu jednu s pigmentom

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike
E, moje takve, da me niste takle, krvolocne barbike
'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim
'Ocu jednu malu, malu, malu, malu garavu, crnu kao mrak na tavanu
Da me greje kada zaveje, da se ne budim

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

Balkanski tango


Ovaj zivot je san, mala kuca kraj rampe, snop zuckaste lampe i zalihe tuge,
Nazalost, ruzan san: cale notorni smuk, keva s daskom za luk, manekeni za jad.
Sve je morao sam, prst na orozu lagan, a u srcu uragan i skok preko duge.
Brod, sleper, i sa 22-e vec je imao sve, nju je video tad...

Lud sam za tobom pace, ali lud sam i onako, trazim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak mace, nije mi lako da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nesto sam nacuo da sutra mozda ne postojim, pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan gros kupi me, razmazi te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.

A ona, seoski krin, nocni bus iz Provanse, miss nikakve sanse, tek statista srece,
Presecen film, cale prosvetni mis, keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag.
On je bio njen tip. Prve noci u dvosed, pa druge na trosed, a trece, eh, trece...
Ma nek puknu svi, kad je njen mladi Don spusti pravo na tron, kao visnju na slag.

Lud sam za tobom pace, ali lud sam i onako, trazim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak maee, nije mi lako da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nesto sam nacuo da sutra mozda ne postojim, pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan gros kupi me, razmazi te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.

Opet loą "deja vu", jutro mokro ko ribar i profi kalibar, pocinilac neznan,
U citulji pune stranice dve; mafija i DB slozno zale za njim.
Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru, djavo je kredom upisao bod,
A ona lagano niz ulicu staru, trazeci sponzora punog ko brod.
Dok klatno tasnice u ritmu hoda broji vreme i dok je merkaju ko svezi but,
U beli prah smrvi dan i mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah

Neko to od gore vidi sve


Stevu cenejca je ubio grom nezno ko rukom
Na sirokom soru, tu negde pred zoru il' pre
Niko se nije pitao gde se to nocu skitao
Nego su zalili i svece palili svi

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je ocajan
Al' taj matori momak je imao stomak za sve
Pa rece: "Eto, tudjeg se latio, zato je glavom platio
Zbog zene svog kuma je sisao s uma sasvim"

"A vidis, neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine"

Tako ponekad te reci mi dodju ko jeka
Kad bure se spuste pa pacovi napuste brod
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima
Pa idemo dalje i plovidba traje ko pre

Al' znam da neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Lomis mi srce k'o bagremov prut, onako usput
Kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas
A ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove
Da, mozda se varam, al' sto da se staram o tom

Kad uvek neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Devedesete


Mi smo bar imali stare gitare Poneki bedz na reverima
Glupo bi zvucalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od zute cigle prostro se pred nas

Mi smo bar imali razne Ce Gevare O-o, i vece prevare
To mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas

Mi smo bar imali putovanja Perone, suze, cmakanja
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas

Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede Kad s tobom ostare
Nije bas sve na kantaru Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Opake
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan ce svanuti

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Fobicne
U udzbenike i u citanke usle su bitange Obicne
Kasno je da se panici Dali smo sansu da se ludilo ozvanici
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi O, blago ludima
Danas se laz odvazila A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane Ili ih pusti da se medusobno tamane
Sto ima svojih prednosti

Baby blue


Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim ja besomucno trubim.
I fuckam kao klipan, crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno udo Baby Blue.

Prosao sam sve to, sito and reseto,
moj dosije - to je rat i mir.
Al' sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
prolece je krivo svemu, to imam tremu.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!

Pratim te k'o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno cudo Baby Blue!

Dajem sve za zeton, okrenem telefon,
u, pa se smrznem kad ti cujem glas.
O, slusalicu spustim, zbogom snovi pusti,
smislicu do sutra nesto, tesim se vesto.

I sanjarim o tebi...

O, kako da ti pridjem? Popnem se pa sidjem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam sta bi vise, zazvonim pa zbrisem.
Sirok mi je dijapazon, smislicu bolji fazon.

Sanjarim o tebi...

Bluz mutne vode


Svasta se rodi u mutnoj vodi, lukava mrena i tupavi smudj
Karas i bandar, lopov i dzandar i ribe sto zive na racun tudj
Malene one vecih se klone, ne pazis ti, vec te nema za tren
Al' gde god beze stignu u mreze, neko se rodi da postane plen

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
A budem i ja i smuvan i varan
Pa svakom se desi da ispadne saran
To je bar rutinska stvar

Ko zivot vodi u mutnoj vodi mora sve trikove dobro da zna
U mutnoj vodi, sto mnogim godi, posebno onim sa vrha i dna
Svi znaju svrhu, stuka na vrhu, tu su da kvare i naprave lom
A dole na dnu sudbinu jadnu mnogima resava nekakav som

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u srcu dubine
I drzim se pretezno zlatne sredine
To je bar rutinska stvar, rutinska stvar

Na sta se svodi zivot u vodi, kada grabljivci imaju vlast
Grgec je glupan, ali je krupan, pa male ribice guta u slast
U dane gadne, kad voda padne, plasljive ribe ne vrede ni gros
Nastupe krize, drukcije grize i samo najbolji plivaju jos

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u vrtlogu gluvom
I pitam se sta rade ribe na suvom
To je bar rutinska stvar

Čovek za koga se udala Buba Erdeljan


U Bačkoj Palanci bila je igranka,
ma lažem, ordinarna pijanka.
Svu noć smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve šatro čudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nešto pre fajronta prišla mi tipčina
sa onim hitlerskim brčićima,
pečatnim prstenom, kravatom labavom,
da časti oduševljen zabavom.
A ja baš nisam fan napadnih pedera
što večno jure konobarice i mirišu na berbere...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paoru:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom".
On reče: "Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije čudo, proš'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Vol'o bi da znam: bila si kći tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...

Tip reče: "Ovde sam s dve fine ženice,
uuu, dve opake raspuštenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ?
Daj dečko odmah flašu svirni pa smo mirni!

Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
[to si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...
Marim ja... a1'

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug,
i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...

Crni labud


Čim dosla je i prosla meni pade na um: Hej, to je moj par
I prvi put je vidim ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar
Gde je to zivela, gde se to skrivala, sto je nisam video pre
Koga je ljubila, koga je snivala, nekakve folere
Mrzim ih sve!

Porucuje kampari, mirno povlaci dim, lupka casom o sank
Okrenula se karta, sad sam nacisto s tim, ona sad drzi bank
Sva elegantna, tanka i misticna, da l' pri hodu i dotice pod
Sve mi to lici na Pjotra Ilica, pricu o jezeru
O dobru i zlu

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Upucujem joj pogled kao dodir na tren, hej, al' tren je jako dug
Znam, prob'o sam sve i sad sam konacno njen, ona zatvara krug
Ona je drukcija, s njom nema smekanja i mnogo bolje nosi moj stil
To nije putnica za listu cekanja, cim se spakuje
Startuje vec

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Trosio sam zivot kao secerni stap, hej, sladak i lep
I sarao i varao i stvarao bol, vuk'o vraga za rep
Ti nosis racun za sve te zablude, na tvome vratu vidim svoj krst
Ja sam te cekao moj crni labude, jos od ko zna kad, podjimo sad

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci
Sa tobom

Daj dotuci me crni labude
I ne stedi me ove noci
Hajde vodi me, oslobodi me
Svi to moramo jednom proci
Pa neka

Hajde, povedi me..

Krivi smo mi


O nisu krivci primitivci sto su pokupili mast
korov nikne digod stigne, ma svaka njima cast

Krivi smo mi

Otkud svi ti paraziti sto su nam zagustili
nemoj stari moj, krivi smo mi sto smo ih pustili

Ma sta su znali djenerali i brkati majori
jedino da vicu: pali ali nisu najgori

Krivi smo mi

Ni svi ti silni infantilni sto su puske sanjali
ne, ne derane, krivi smo mi sto smo se sklanjali

Putuj Evropo, nemoj vise cekati na nas
ne pitaj mnogo, dospeces i ti na rdjav glas
Putuj planeto, super smo se druzili
nama je lepo, taman kako smo zasluzili

Nisu krivci depresivci, lude i psihopate
sto su rusili pa sada nama nude lopate

Krivi smo mi

Nisu krivi sedativi sto ih nisu sputali
sori, matori, krivi smo mi koji smo cutali

Putuj Evropo i pos'lji nam malo peciva
nama je dobro, sreca jedna neizreciva
Putuj planeto, ovde se vrag priziva
nama je lepo, slika jedna neopisiva

Bože, Bože


Bože, Bože...
Di baš ja, od svih sretnih cigana
da se rodim baš kad zadremaš,
da me ne blagosloviš,
nikad ni ne osloviš,
dok za nekim,
makar kakvim
vašar raspremaš.

24 dinara dužan sam kod mlinara
kod kovača ne smem svraćati
juri me dućandžija,
švićka za mnom kamdžija
jedva imam svirce plaćati.

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
Još kad onda svirci nagare
sve ću dati, sve ću propiti,
samo neću moje malo magare
s belegom na levoj kopiti.
Niko mene ne zna slušati
ko moj verni drugar ušati,
zamnom ići i sanjariti,
a ne kvariti....

Bože, Bože...
Di baš ja od svih spretnih cigana
naspram zvezda da se zagubim,
dok sam konje pojio
vrag je drum prespojio
on je hteo da se u nju belu zaljubim...
Ej...

Samo ako išta znam,
onda znam da budem sam,
tu sam isti na mog ujaka,
lula i kabanica,
britva i brojanica,
a prijatelja ko u kurjaka...

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
Pa kad svirci nagare,
zadnji groš ću propiti,
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti.
Di je da je neka je
samo nek daleka je,
da je duže trajalo
ne bi valjalo.

Bože, Bože...
Di baš ja od svih grešnih cigana,
da padnem na sitnim gresima.
Ne daš mi je videti
i to od ruke ide ti,
mora da je besposleno
na nebesima...

Stiću sutra do mraka
do komšijskog oblaka,
pod njim ću se opet roditi,
nisi ti na nebu sam
bogova je povazdan,
s nekim ću se već nagoditi.

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
A kad svirci nagare,
zadnji groš ću propiti,
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti.
Kog sad ljubi sanjiva
kad se dan razdanjiva
kom sad zamke postavlja
kog li noćas ostavlja...

Celovečernji the kid

Pros'o sam divlji zapad sirom pod nebeskim sesirom
A to bas nije neki raj
Kaktusi, gusteri, oluje, pa nema vode i struje
O, kakav zabit kraj

Al' ja sam gonio svog vranca, mada sam dobar ortak s njim
Mor'o sam naci toga stranca da najzad rascistim sa tim
Zasto je slavan i kol'ko je brz, na kraju krajeva
Celovecernji The Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

Popud tvrdoglavog Komanca svud sirom bozjeg ranca
Jah'o sam za njim
Sa koje strane pistolj drzi, ma nije valjda brzi
O, ne mirim se s tim

Pros'o sam pravu kataklizmu, sret'o sam grizlije i sljam
Usla mi zvecarka u cizmu, od tad vise cizme ne skidam
Al' samo za njim, gde si da si, dobro pazi
Celovecernji The Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

I konacno sam ga stigao na nekoj hacijendi
Izgledao je vise kao napuderisani istocnjacki dendi
(pio je neki sumnjiv brendi)
Reko' mu: Vadi ga, da vidim kol'ko si dobar
On rece: Opa, malo se cudim ovom gestu,
Ja nikad ne vadim na javnom mestu
Mora biti da si me zamenio s nekim
Sinko, rece on, ti resavas sve u prvoj rundi
I ispucas sarzer za par sekundi
Kod mene je drugo: Moj metak putuje duuuugo..

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

Olivera


Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.

Portret mog života


Vetar prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Kristifore, crni sine

Dosadio Španskom kralju
stalno jedan isti svet.
Na Kolumba izbor pade
da načini preokret.


Nije stig'o da se snađe,
već mu utrapiše lađe
i rekoše: "Nađi kontinent!"

Nije znao da će sasvim
promašiti liniju,
da će naći Ameriku
sve tražeći Indiju!

Kristifore, crni sine,
kud se vinu na pučine
kad ti to ne leži ni za lek?

Ne ide se preko mora
bez kompasa i motora,
nema veze što je srednji vek.

Jednog dana, kad pred njima
neka zemlja velika.
Svi viknuše: "Indija!",
kad ono - Amerika.

Kristof se za glavu hvata,
stavlja omču oko vrata
da potraži stvarno drugi svet.

Ljudi moji, totalno sam promašio liniju,
našao sam Ameriku a tražio Indiju!

Kristifore, crni sine,
kud se vinu na pučine
kad ti to ne leži ni za lek?

Ne ide se preko mora
bez kompasa i motora,
nema veze što je srednji vek.

Ljubio sam snašu na salašu

E, baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđos na vašar, a još sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u Iđos, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđos i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, bas mi je falilo.

I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me kosta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugacak korak".

I kad sam dosao na taj salaš, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...

Da sam tada im'o kuću i njivu,
pet - šest svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' šljivu
uz'o bih tu snašu plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"

Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muža njena.
On mi reče: "Jel' ti, vandrokasu,
pušćaj o'ma moju snašu!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam snašu na salašu, strašno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve kuće. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođes, odma' ćeš videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju sto je divno!", i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.

A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče, znaš, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jašemo?" - a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.

U štali - šest konja. četir' ova, što ih prežem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako štagođ. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve su? K'o iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i naše krave, samo što su takve šiste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.

Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkšir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i prasića. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znaš šta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne moš'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš. Pa ondak mislim, pa ne moče biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne može, dok skupim, opet polak mućkovi.

Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih držim.

Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, znaš, pa onda izađem na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne možeš to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!

E, viš, ondak se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve... A sad, šta bilo da bilo...)

... muža.

Oprosti mi Katrin

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, pa napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene, i pitala dal' smeta,
i znam li dobar hotel u Rovinju il' Vrsaru.

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin, sve je sada samo dim.
Našoj ljubavi ni traga.

I reče da je stigla tog jutra iz Dijona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom.

Oprosti mi, Katrin...

I sutra, sve je bilo k'o da se dugo znamo.
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža.
I nije rekla ništa, nasmešila se samo.
I pružila mi ruke kao sebe da mi pruža.

Oprosti mi, Katrin...

I, mahala mi dugo sa prozora vagona.
I pisala mi, posle, da pamti sunce juga.
I zvala me, u jesen, da dođem do Dijona,
al' tamo ne bi bila ista, nego neka druga.

Oprosti mi, Katrin...

Moja draga sad je u Japanu

Pamtim još taj sastanak,
suze njene, rđav znak,
reče: "Tata ima pos'o nov, ja se selim!"
Nije strašno, rekoh ja, osim parnog vikenda,
viđaću te stalno dobro znaš,
kol`ko poželim.

Moja draga sad je u Japanu,
pisma dugo putuju do nje,
uči džudo, pravi ikebanu,
plašim se, zaboraviše sve.
Ja sam još, uglavnom na Balkanu,
i bez nade da ću proći svet.
Da'l me ona ima još u planu,
ili drugom bere trešnjin cvet?

To je bila ljubav baš, love story na način naš,
sumnjam da šu sresti ikad još neku sličnu,
srušio se čitav svet, odneo je džambo džet,
od sudbine dobio sam tad petu ličnu.
Moja draga sad je u Japanu...

Fina lagana stvar

Tad još nisam birao
ni gde, ni šta sam svirao,
a baš u tom je stvar.
Ona je došla tad i rekla
pokušaj, napravi jednom bar,
za mene neku finu sporu stvar,
finu laganu stvar.

I od dva tri akorda, jer ni ne umem bolje ja,
pesma je nastala.
I čim su čuli nju, laganu pesmu tu,
svi su pevušili i svi su zaneseni plesali,
uz tu laganu stvar.

Čule su me krupne zveri, producenti, menadžeri,
shvatili su kakav imam dar.
Nudili mi rajsko voće, mnogo love, slavu, ploče,
ubrzo sam postao super star.

Zahvaljujući muzici, baš ko kuče na uzici,
svetom me vodili. Pričali:"To je taj,
čudo od deteta, a ja sam pevao
milion puta jednu istu stvar,
finu laganu stvar.

Verovali ili ne, za sve moguće novine,
dao sam intervju.
Svi su me snimali i očekivali da kažem
kad i gde sam tako genijalno smislio
finu laganu stvar.

Pričali su da sam zlatan ili da sam čist šarlatan,
i sve manje ja sam bio svoj,
Kad sam razmislio o tom, zamislih se nad životom,
rekoh sebi:"Kuši, stari moj!"

Želeo sam život nov, u senci bresta crven krov,
i moju draganu. Gde god sam bivao,
o njoj sam snivao, od onog dana još,
kad je poželela da napišem
finu laganu stvar.

Želeo sam naći nju i čim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu? Tad su mi rekli da
se davno udala za nekog mangupa
sa kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar.

Prvi januar

Halo? Ej, ćao!
Ja sam, zar mi ne znaš glas?
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa eto, malo cugam,
znam to nije spas.
Ništa, želim ti sretnu novu godinu,
ćao!

Pomisli u ponoć na mene, na nas,
pomisli na Šoltu, na klince i bas.
Možda novi januar donosi spas,
pomisli u ponoć na mene, na nas.

Ne daj da nam snegovi zaveju trag,
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiće te mašta ko čarobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag.

Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
Čula sam da negde si u planini,
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.
Pomisli u ponoć...

Hej, haj, baš nas briga

U mog babe para mlogo, hej!
Da izbrojiš ne bi mogo sve.
Pa se selom pripoveda da smo prave lole,
ma, zavidi nam neki sitan svet.
Ume život biti tmuran kad gledaš od dole,
Ma budi zato sivi soko, pa se vini u visoko, hej!

Hej, haj baš nas briga,
vozamo se na taljiga'
Zorom, ili mrakom, šorom il sokakom,
noću kad selo drema,
kad nigde nikog nema,
mi jurimo kroz noć.

Jedared je baba bio kum, svirci su nas čekali uz drum.
Red bi bio da smo konje upregli u čeze, al taljige vole baba moj.
Jos kad sitno iz šaraga tambura zaveze,
ondak život nema mana, brži smo od aeroplana, hej!

Hej, haj, bas naš briga...

Marina

Marina, tek uz pomoć starih slika,
još mogu da se setim tvoga lika,
i bude se tad neki nemiri zli i
drugovima pričam da si moja bila ti,
sav pijan od te laži, ko od dobrog
rumenog vina.

Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem još, u tome je spas,
i često tako smišljam neki život za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.

Marina, ja još iste pesme pevam.
Marina, ja još iste snove snevam.
Iz ničega smeh još stvoriti znam,
na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek čujem kako šumi more iz daljina.

Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti.
I dobro je to što ne znamo kraj,
Sad zbogom, neću reći da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.

Marina...

1987.

Juče sam slušao vesti na radiju,
poseban osvrt na pucnjavu u Persiji.
Sve ređe spominju drug' Hamdiju, suviše njih je na veresiji.
Nesreća jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

Na svetskoj berzi laju kerovi,
nek dolar propadne, tu su naše menice.
Ne plaše mene krupni zverovi nego krvopije i stenice.
Nesreća jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

Decu ubijaju na spavanju,
plaši me da se ne podigne vampir četnički,
šta vampir zna o iseljavanju, i on sve vidi čisto etnički.
Nesreća jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

I negde sasvim u dnu novina mala i beznačajna vest,
da jedan peva deset godina,
otpev'o je i on svoje, gotovo, gotovo je!

Juče sam gled'o televiziju,
neshvaćen genij, drug Fadilj na teškoj muci je:
ne shvata niko moćnu viziju, ne dižu javne institucije.
Nesreća jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

'Ajmo deco...

U Novom Sadu demonstracije,
poznata priča, i ovde je kriva menza.
Na ulicama mladost nacije,
e sad nam jedino fali još Lech Valensa.
Tuga jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

I negde sasvim u dnu novina mala i beznačajna vest,
da jedan peva deset godina,
otpev'o i on svoje, gotovo, gotovo je!

I negi drug je opet digao glas,
drug nam je ponovo zbog svega drž'o govor.
Da, on je opet malo vik'o na nas,
do kraja govor je postao isti horor!
Tuga jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

Slučaj tih građana je zamršen,
niko im još ne sme reći da štede snagu,
i da je rat nedavno završen i da su Rusi vec na Reichstag-u.
Nesreća jedna, jadna i bedna osamdeset sedma!

La, la, la, la, la... Oleo! La, la, la, la, la, la, la...
jadna i bedna osamdeset sedma!
Jadna i bedna osamdeset sedma! Blesava!
Jadna i bedna osamdeset sedma! Stop, stop, stop, stop, stop!
Jadna i bedna osamdeset sedma!
Jadna i bedna osamdeset sedma! Najgora godina!
Jadna i bedna osamdeset sedma!
Jadna i bedna osamdeset sedma!
Jadna i bedna osamdeset sedma!

Pu, je...

Panonski mornar

Gledam Banat, Srem i Bačku
s Fruške Gore,
gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad, kažu knjige - bilo more,
čekalo me pa presušilo.

Rođeni sam moreplovac ko Magelan,
il još bolje ko admiral Kuk.
U ravnici usred njiva gubim elan,
nasukan u žitu morski vuk.

Mog mora nema i
ne znam šta da radim,
moj stari kaže da ni Dunav nije loš.

Mog mora nema, al
ja živim u nadi,
da možda, ipak, negde srešćemo se još.

Život mi je zato gorak kao tonik,
tuga moja bez kraja i dna.
Al na sreću tu je Mesec svetionik
vodi me kroz plave vode sna.

O, gde baš mene da tako nešto snađe,
Ovo je priča i za suze i za smeh.
Poneki mornar možda ostane bez lađe,
ali bez mora, to je izuzetan peh.

Mog mora nema...

Računajte na nas http://www.gay-serbia.com/forum/images/smilies/pionir.gif

U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spev'o sam stih.
Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,
jer rođen sam tek posle njih.

Al' život pred nama još bitaka skriva
i preti nam, preti, k'o duboki vir.
Ja znam da nas čeka još sto ofanziva,
jer moramo čuvati mir.

Računajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče i sviramo rok.
Al' negde u nama je bitaka plam,
i kažem vam, šta dobro znam:
računajte na nas.

U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,
jer rođena sam posle njih.

U nama je sudbina budućih dana
i neki se možda i plaše za nju.
Kroz vene nam protiče krv partizana,
i mi znamo zašto smo tu.

Računajte na nas.

Sumnjaju neki... http://www.gay-serbia.com/forum/images/smilies/pionir.gif

Čivutski vrt

Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti...
I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim...
Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Šta da ne činim...

Šta je bedem neg široki zid? Lako se zajaši... Ko stari čilaš...
Mahovina ko astragan... Da bez glasa šmugne dragan...
Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš...
Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci...
Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci...

Neću skoro onim šorom... Ne znam posle put odande...
Me sem čoro, moja lolo... Čhu ćo šoro paša mande...
Vetar cvili i leleče... Skini suknju i jeleče...
Nit ko mari, nit ko zna... Na ćer mande čingara...

Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić...
Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para...
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić...
Ko u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

Kao mrva iz džepa... Truni se lako... Život protekli...
Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

Kere varošanke

Imo bi' ja što god kasti i akonto Ove Vlasti... Ali neću...
Đavo je tu da me tera... Ja sam tu da ne pretera... Odoleću...
Briga mene za "poštene" što zastrane...
Za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre...
Što zanoće ko "hetero", a osvanu na četvero...
Imo bi ja što god kasti... ej...
Čerez čega? Vidi jarca! Slaba vajda od bećarca!
ja sam o'de zadnja šuša, nema mene ko da posluša...

Imo bi' ja što god kasti ne mož' otog rep izrasti... Al izvin'te...
Već sam bego preko bašte... Ajd jedared i vi kašte... Il se skin'te...
Marim ja za bezbožnike prve vrste,
Što ćorišu levom dok se desnom krste...
Baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi,
Donacije već otvore rajske dveri za zlotvore...
Imo bi ja što god kasti, ej...
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke
Beležnike što se mite.. Činovnike nezasite...
Načelnike... i finanse... Okan'te se... Nema šanse...

Lajte kere varošanke... Kera sam i sam... Odlično vas znam...
Ne dam za vas žute banke... Lajte samo znajte da vas ne slušam...
Dok je meni moje ljubice... Moje bubice... I golubice...
Man'te me se gracki kerovi... Baš i niste neki zverovi...

Imo bi' ja što god kasti, bilo bi tu da se masti... Ali C!
Pre bi' ti ja reko štošta pa da ne znam kol'ko košta... Sada? Duplo C! C!
Ne pominjem Te što su nas obrukali...
Iz mesta nas žandarima odrukali...
Dele zemlju i drumove na zaove i kumove...
Zakunu se pa odaju... Prepakuju pa prodaju...

Imo bi' ja što god kasti, ej...
Nateraću na vrat bedu, 'oštaplere sve po redu:
Prefarbane stare kante... Promašene muzikante...
Razne vojne liferante... i berzanske špekulante...

Imo bi' ja što god kasti da se čovek zaprepasti... Paz' da ne bi...
Svi to vide, svima jasno, samo ja da kažem glasno? Dođ'te sebi...
Što bi prič'o o dvoličnim barabama?
O njima će pisati po tarabama
Da su krali... nisko pali... tuđe snove prokartali...
Sve spiskali... sve popasli... I ispali nedorasli...
Imo bi' ja što god kasti... ej...
Pa da mene stigne kazna? Da crvenim kad se sazna
Da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari...
Prevaranti zlatousti... Lezilebi jedni pusti...

Lajte kere varošanke...