ZOE
08.09.2008, 21:50
http://www.svet.co.yu/slike/liz/clanci/39/7.jpg
Pas ima 1000 puta jače razvijeno čulo mirisa od čoveka. Zahvaljujući tome u stanju je da "onjuši" mnoge stvari pa tako i prisustvo patoloških procesa kod ljudi. Da li će psi-lekari zaista naći svoje mesto u zdravstvu. Kakav bi to preporod tek bio za naše zdravstvo
Mislila sam da je priča o ulozi pasa u dijagnostici bolesti jedna od onih otkačenih nastranosti koje nam dolaze sa Zapada ili pričica tipa "verovali ili ne". Međutim, kada sam se malo više udubila, shvatila sam svu ozbiljnost ove neobične priče. Naime, sve je počelo tako što su se psi određenih rasa dresirali da bi učestvovali u različitim policijskim akcijama kao što su na primer akcije pronalaženje utopljenika. Pas može da "nanjuši" telo utopljenika koje se nalazi 10 metara ispod površine vode. Patrolirajući čamcima policijski psi alarmiraju svoje vodiče tačno na mestima u blizini kojih se nalazi leš.
MOGU DA "ONJUŠE" MELANOM
Na osnovu toga započeta su istraživanja u medicinskim laboratorijama u koja su uključeni i psi. Prva istraživanja otpočeta su u oblasti dermatologije i kancera kože koji se veoma teško dijagnostikuje. Od njega oboljevaju uglavnom ljudi u mlađim godinama (od 25 do 35), a posebno je čest u oblastima u kojima je tokom cele godine koža izložena suncu ili kod ljudi koji su se neoprezno i preterano sunčali u detinjstvu i mladosti.
Kao što pas "oseti" telo utopljenika ispod vode tako "oseti" i promene koje se dešavaju na zdravom tkivu, a započinju duboko ispod površine kože. Naime, raspoloživim medicinskim postupcima dijagnostika melanoma gotovo je nemoguća u početnim fazama - pre izbijanja na površinu. Čim su psi "ušli" u laboratorije potvrdili su da su sposobni da bez greške "nanjuše" mesto na koži koje je patološki izmenjeno. Ukoliko se, na primer, na osobu koja boluje od melanoma u početnoj fazi, zalepi dvadesetak flastera (preko ožiljaka na koži, benignih mladeža, zdravih mesta na koži i melanoma) pas je sposoban da otkrije i "usredsredi" se na flaster kojim je prekrivena obolela koža.
PAS MI JE SPASAO ŽIVOT
"Moj pas je počeo veoma čudno da se ponaša i stalno mi je dosađivao skačući na moju desnu nogu. U početku nisam obraćala pažnju na njega ali kasnije je počeo uporno da mi liže isto mesto na toj nozi. Kada sam se malo bolje zagledala, primetila sam da na tom mestu blagu promenu na koži. Otišla sam kod lekara i posle izvesnog vremena dijagnostikovan mi je rak kože. Sada je u toku lečenje koje ima dosta uspešan tok."- kaže jedna tridesetogodišnja Amerikanka kojoj je pas spasao život.
MOJ PAS - MOJ LEKAR
Osim za probleme karcinoma kože psi su specijalisti i za predviđavnje epileptičnih napada i srčanih udara svojih vlasnika. "Imam potpuno nepredvidive i prilično česte epileptične napade, a pošto sam živela sama, moja deca su zaključila da je sigurnije da se krećem u kolicima kako se zbog pada ne bi dodatno povređivala ili nešto slomila. Onda sam nabavila psa. Posle izvesnog vremena primetila sam da se neposredno pred epileptični napad o kome ja nisam imala pojma, drugačije ponaša, da postaje uznemiren i deluje kao da želi nešto da mi kaže. Od tada više ne moram da koristim kolica, dovoljno je da kada primetim čudno ponašanje svog psa sednem ili legnem, i tako se sačuvam od povreda.
PSI OTKRIVAJU RAK PLUĆA
Laboratorijski psi su njušeći dah ljudi u kontrolnoj grupi, u kojoj je bilo ljudi obolelih od kancera, "zdravih" pušača, nepušača i dece, otkrili ko boluje od raka pluća. Smatra se da je potencijal pasa u dijagnostici kancera pluća ogroman i da prava velika istraživanja tek predstoje.
Osim toga, pomoć pasa se pominje i kada su u pitanju bolesti kao što su ebola i druge zarazne bolesti sa kojima se čovek suočava sa velikim teškoćama i rizicima.
Ostaje pitanje da li je superiornost ljudskog mozga s jedne strane i kompjutera koje je taj isti mozak stvorio, s druge strane, u rešavanju problema današnjice nedovoljna, i da li se u životinjskom svetu nalazi potencijalna pomoć. Pomoć životinja, u ovom slučaju pasa, od velikog je značaja jer se radi o jednoj veoma važnoj oblasti - medicini.
U svakom slučaju kada je u pitanju zdravlje i život, čovek sigurno neće biti sujetan i priznaće svoju nemoć, pa i spremnost da pomoć potraži u životinjskom svetu.
PSI LEKARI-KOD NAS
Sledeće pitanje koje se svakako nameće tiče se finansijske isplativosti pasa-lekara. Naime, rad sa dresiranim životinjama je daleko jeftiniji i jednostavniji nego rad sa ljudima. Možda će potvrda neophodnosti pasa u zdravstvenoj dijagnostici i legalizacija njihovog značaja uveliko smanjiti troškove skupih dijagnostičkih procedura za koje mnogi bolesnici nemaju dovoljno novca ili naprosto zdravstvene ustanove nemaju dovoljno kapaciteta pa se na zakazivanje određenih pregleda čeka mesecima.
Iako se većina ispitivanja na psima vrši u Americi, naša zemlja je sigurno jedan od prvih kandidata-potencijalnih korisnika jeftinih dijagnostičkih procedura, s obzirom na nezavidnu situaciju u zdravstvu koja traje godinama.
(Preuzeto "Zdravlje i lepota")
Pas ima 1000 puta jače razvijeno čulo mirisa od čoveka. Zahvaljujući tome u stanju je da "onjuši" mnoge stvari pa tako i prisustvo patoloških procesa kod ljudi. Da li će psi-lekari zaista naći svoje mesto u zdravstvu. Kakav bi to preporod tek bio za naše zdravstvo
Mislila sam da je priča o ulozi pasa u dijagnostici bolesti jedna od onih otkačenih nastranosti koje nam dolaze sa Zapada ili pričica tipa "verovali ili ne". Međutim, kada sam se malo više udubila, shvatila sam svu ozbiljnost ove neobične priče. Naime, sve je počelo tako što su se psi određenih rasa dresirali da bi učestvovali u različitim policijskim akcijama kao što su na primer akcije pronalaženje utopljenika. Pas može da "nanjuši" telo utopljenika koje se nalazi 10 metara ispod površine vode. Patrolirajući čamcima policijski psi alarmiraju svoje vodiče tačno na mestima u blizini kojih se nalazi leš.
MOGU DA "ONJUŠE" MELANOM
Na osnovu toga započeta su istraživanja u medicinskim laboratorijama u koja su uključeni i psi. Prva istraživanja otpočeta su u oblasti dermatologije i kancera kože koji se veoma teško dijagnostikuje. Od njega oboljevaju uglavnom ljudi u mlađim godinama (od 25 do 35), a posebno je čest u oblastima u kojima je tokom cele godine koža izložena suncu ili kod ljudi koji su se neoprezno i preterano sunčali u detinjstvu i mladosti.
Kao što pas "oseti" telo utopljenika ispod vode tako "oseti" i promene koje se dešavaju na zdravom tkivu, a započinju duboko ispod površine kože. Naime, raspoloživim medicinskim postupcima dijagnostika melanoma gotovo je nemoguća u početnim fazama - pre izbijanja na površinu. Čim su psi "ušli" u laboratorije potvrdili su da su sposobni da bez greške "nanjuše" mesto na koži koje je patološki izmenjeno. Ukoliko se, na primer, na osobu koja boluje od melanoma u početnoj fazi, zalepi dvadesetak flastera (preko ožiljaka na koži, benignih mladeža, zdravih mesta na koži i melanoma) pas je sposoban da otkrije i "usredsredi" se na flaster kojim je prekrivena obolela koža.
PAS MI JE SPASAO ŽIVOT
"Moj pas je počeo veoma čudno da se ponaša i stalno mi je dosađivao skačući na moju desnu nogu. U početku nisam obraćala pažnju na njega ali kasnije je počeo uporno da mi liže isto mesto na toj nozi. Kada sam se malo bolje zagledala, primetila sam da na tom mestu blagu promenu na koži. Otišla sam kod lekara i posle izvesnog vremena dijagnostikovan mi je rak kože. Sada je u toku lečenje koje ima dosta uspešan tok."- kaže jedna tridesetogodišnja Amerikanka kojoj je pas spasao život.
MOJ PAS - MOJ LEKAR
Osim za probleme karcinoma kože psi su specijalisti i za predviđavnje epileptičnih napada i srčanih udara svojih vlasnika. "Imam potpuno nepredvidive i prilično česte epileptične napade, a pošto sam živela sama, moja deca su zaključila da je sigurnije da se krećem u kolicima kako se zbog pada ne bi dodatno povređivala ili nešto slomila. Onda sam nabavila psa. Posle izvesnog vremena primetila sam da se neposredno pred epileptični napad o kome ja nisam imala pojma, drugačije ponaša, da postaje uznemiren i deluje kao da želi nešto da mi kaže. Od tada više ne moram da koristim kolica, dovoljno je da kada primetim čudno ponašanje svog psa sednem ili legnem, i tako se sačuvam od povreda.
PSI OTKRIVAJU RAK PLUĆA
Laboratorijski psi su njušeći dah ljudi u kontrolnoj grupi, u kojoj je bilo ljudi obolelih od kancera, "zdravih" pušača, nepušača i dece, otkrili ko boluje od raka pluća. Smatra se da je potencijal pasa u dijagnostici kancera pluća ogroman i da prava velika istraživanja tek predstoje.
Osim toga, pomoć pasa se pominje i kada su u pitanju bolesti kao što su ebola i druge zarazne bolesti sa kojima se čovek suočava sa velikim teškoćama i rizicima.
Ostaje pitanje da li je superiornost ljudskog mozga s jedne strane i kompjutera koje je taj isti mozak stvorio, s druge strane, u rešavanju problema današnjice nedovoljna, i da li se u životinjskom svetu nalazi potencijalna pomoć. Pomoć životinja, u ovom slučaju pasa, od velikog je značaja jer se radi o jednoj veoma važnoj oblasti - medicini.
U svakom slučaju kada je u pitanju zdravlje i život, čovek sigurno neće biti sujetan i priznaće svoju nemoć, pa i spremnost da pomoć potraži u životinjskom svetu.
PSI LEKARI-KOD NAS
Sledeće pitanje koje se svakako nameće tiče se finansijske isplativosti pasa-lekara. Naime, rad sa dresiranim životinjama je daleko jeftiniji i jednostavniji nego rad sa ljudima. Možda će potvrda neophodnosti pasa u zdravstvenoj dijagnostici i legalizacija njihovog značaja uveliko smanjiti troškove skupih dijagnostičkih procedura za koje mnogi bolesnici nemaju dovoljno novca ili naprosto zdravstvene ustanove nemaju dovoljno kapaciteta pa se na zakazivanje određenih pregleda čeka mesecima.
Iako se većina ispitivanja na psima vrši u Americi, naša zemlja je sigurno jedan od prvih kandidata-potencijalnih korisnika jeftinih dijagnostičkih procedura, s obzirom na nezavidnu situaciju u zdravstvu koja traje godinama.
(Preuzeto "Zdravlje i lepota")