Mish
31.08.2008, 23:25
Polazak u školu veoma je bitan za svako dete, a često je prvi kontakt s školskom atmosferom presudan jer, smatraju psiholozi, od njega zavisi uspešnost celokupnog daljeg školovanja. Specijalista razvojne psihologije i psihopatologije u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja "Novi Sad" Suzana Lalović-Zekić objašnjava kako roditelji mogu pomoći detetu da lakše prebrodi sve one teškoće na koje će naići posle 1. septembra. Po njenim rečima, roditelji moraju biti opušteni jer je reakcija deteta na školu preslikana reakcija roditelja. Ako majka ili otac pokazuju znake uznemirenosti, dete će reagovati na isti ili sličan način. "Dete ne treba plašiti školom, ali školu ne treba ni idealizovati. Njemu treba predočiti kakve ga sve obaveze očekuju, te koji su najbolji načini za prevazilaženje budućih prepreka. U stanu ili kući, detetu se mora obezbediti prostor gde će svakodnevno raditi domaće zadatke i učiti", napominje Lalovićeva.
Roditelji često kažu "imamo domaći", ili "radimo domaći", što je, prema njenim rečima, potpuno pogrešno. Dete samo treba da uči i radi domaći, a roditelji su tu samo kao podrška i pomoć ako nešto ne razume. "U školu ide dete, a ne roditelj. Pogrešno je sesti kraj deteta i raditi s njim domaći zadatak. Roditelj treba da kontroliše da li je njegovo dete uradilo domaći i kako je spremilo školsku torbu, ali ne i da mu rešava domaće zadatke", dodaje ona.
Lalovićeva savetuje da pred dete treba postaviti realna očekivanja, a ne tražiti da bude savršeno i da ima sve petice. Ono treba da ispunjava svoje obaveze, a roditelji moraju biti spremni na to da prihvate i neke poteškoće i neuspehe. "Ukoliko roditelj kritikuje dete, to se mora odnositi na njegovo ponašanje, a ne na ličnost. Dakle, detetu ne treba reći da je glupo, nesposobno, da od njega nikad ništa neće biti, već mu staloženo treba saopštiti da nije uradilo nešto onako kako treba, ubediti ga da može i bolje, ukazati mu na greške i pomoći mu da ih ispravi", savetuje Lalovićeva.
Novi problemi mogu nastati na prelasku iz četvrtog u peti razred. Za dete je stresno kada od učiteljice dođe do nastavnika jer je suočeno s više predmeta i različitim nastavnicima. Neke od tih nastavnika dete će viđati jednom nedeljno, a neke svakog dana. Osim toga, do četvrtog razreda učenje je značilo uraditi domaći, a od petog se svakog dana moraju učiti nove lekcije. Dete koje nije razvilo radne navike redovnog učenja lako se može izgubiti u količini gradiva koje treba da usvoji, naročito ako se zbog neredovnog učenja gradivo počne gomilati.
(GL)
U petak sam u mom omiljenom kafiću posmatrala ponosnu porodicu za stolom pored. Starija ćerka je imala žutu maramu oko vrata.
I bili su mi mnogo slatki.
Pretpostavljam da se pripramaju i deca i roditelji za polazak deteta u školu.
Kako su tekle vaše pripeme? I ko ima veću tremu? Ko je najponosniji?
Da vas čujemo...
Roditelji često kažu "imamo domaći", ili "radimo domaći", što je, prema njenim rečima, potpuno pogrešno. Dete samo treba da uči i radi domaći, a roditelji su tu samo kao podrška i pomoć ako nešto ne razume. "U školu ide dete, a ne roditelj. Pogrešno je sesti kraj deteta i raditi s njim domaći zadatak. Roditelj treba da kontroliše da li je njegovo dete uradilo domaći i kako je spremilo školsku torbu, ali ne i da mu rešava domaće zadatke", dodaje ona.
Lalovićeva savetuje da pred dete treba postaviti realna očekivanja, a ne tražiti da bude savršeno i da ima sve petice. Ono treba da ispunjava svoje obaveze, a roditelji moraju biti spremni na to da prihvate i neke poteškoće i neuspehe. "Ukoliko roditelj kritikuje dete, to se mora odnositi na njegovo ponašanje, a ne na ličnost. Dakle, detetu ne treba reći da je glupo, nesposobno, da od njega nikad ništa neće biti, već mu staloženo treba saopštiti da nije uradilo nešto onako kako treba, ubediti ga da može i bolje, ukazati mu na greške i pomoći mu da ih ispravi", savetuje Lalovićeva.
Novi problemi mogu nastati na prelasku iz četvrtog u peti razred. Za dete je stresno kada od učiteljice dođe do nastavnika jer je suočeno s više predmeta i različitim nastavnicima. Neke od tih nastavnika dete će viđati jednom nedeljno, a neke svakog dana. Osim toga, do četvrtog razreda učenje je značilo uraditi domaći, a od petog se svakog dana moraju učiti nove lekcije. Dete koje nije razvilo radne navike redovnog učenja lako se može izgubiti u količini gradiva koje treba da usvoji, naročito ako se zbog neredovnog učenja gradivo počne gomilati.
(GL)
U petak sam u mom omiljenom kafiću posmatrala ponosnu porodicu za stolom pored. Starija ćerka je imala žutu maramu oko vrata.
I bili su mi mnogo slatki.
Pretpostavljam da se pripramaju i deca i roditelji za polazak deteta u školu.
Kako su tekle vaše pripeme? I ko ima veću tremu? Ko je najponosniji?
Da vas čujemo...