Dete u vama..

[yige_gui]

kazu za odrasle da su svi nekad bili deca.. ali navodno zivot ih cini ozbiljnim i navodno ne mogu da budu deca, jer kazu, zivot nosi brige, zivot nosi obaveze, zivot nosi ozbiljnost, zabrinutost i ono sto svima nekako uvek fali -- vremena.. zar moze da fali vremena za ono dete u nama!?

jel u vama jos uvek negde skriveno ono malo derishte!? jel proviri povremeno ili je to dete sasvim sazrelo u odraslu osobu?
Kad je netko od vas poslednji put balansirao rubom plocnika.. na sav glas na ulici zvizdao omiljenu pesmu... spustio se na toboganu ili ljuljao na ljuljachki.. isplazio jezik, jer vam je netko dosadio pricom.. :plaz2: pobegli s posla :gone: (uz ispriku da vas nesto boli) jer je napolju lep dan za fudbal/setnju u parku... iskreno se nasmesili prolazniku na ulici... :) popeli se na drvo i jeli voce s njega, a onda gadjali nekoga sa koshpicama...trcali plocnicima bez cilja.. :skok: zatvorili nekom oci odostraga da pogodi ko je... prasnuli u smeh iz cista mira pred grupom ljudi.....??? :lol:

ma bre, nema te obaveze ni ozbiljnosti koja bi sakrila ono dete u meni :skok:
cuvam ga, njegujem i odrzavam na zivotu svakog dana :uzbud: :uzbud:

axam, ja sam jos uvek dete :uredu: a vi!? :osmeh:

[Meggy]

Bas juce nesto pricam sa koleginicom, zena od nekih pedesetak godina, prica mi kako je jedna bakica od svojih 70 i kusur godina izjavila "Pa, prija mi da budem sama... Mozda mi nece prijati kad ostarim, ali sad mi prija"... i nesto mi ona rece "Pa, ti si jos mlada" da bismo dosli do one cuvene da je covek star onoliko koliko se starim oseca, na sta sam ja izjavila da se osecam kao srednjoskolac :lol: Radim posao koji podrazumeva maksimalnu ozbiljnost, a imam povremene izlete koji bi bili tipicni za tinejdzere :stid2: Ponekad se osecam tako nezrelom :roll: a opet necu ni da dozvolim sebi da "omatorim" samo zato sto se to ocekuje od mojih godina... Ako budem imala zelju, izlazicu u grad i sa 45 :osmeh:

[bebagm]

:sutoguz: :sutoguz: Jedini nacin da zivimo na ovom svetu je da imamo srce i duh poput deteta! Potpuno se slazem da treba ciniti ludosti cak i onda kada ne nailazimo na odobravanje okoline jer ne cinimo to ni zbog koga drugog nego zbog nas. Posto jos nemam svoju decu,cuvam cerkicu od brata od tetke i sa njom se toliko opustim da i zaboravim koliko imam godina,spustim se na njen nivo i sa njom idem u park da se spustam niz tobogan bez imalo stida. Najsmesnije mi je bilo jednom prilikom kad sam htela da se spustim bilo je neko dete ispred mene pa mu je mama rekla "cekaj sine da se spusti teta pa ces ti" misleci verovatno da sam ja majka moje bratanice! I bas me briga,ima da pevam i skacem po ulici sa njom sve dok meni bude lepo!

[SQUAW]

Khm khm, ne znam kako da ti kažem... ali ja sve to radim :lol: I ljuljam se kad vidim ljuljašku, i zatvaram oči redovno drugima za "pogodi ko je :skok:" (well, imam obzira za našminkane pa im ne prilepim baš dlanove za maskaru, neg' ih malo nadignem :lol:) iskreno se smejem na sve četiri strane sveta dok hodam ulicom, prskam ljude na "pojilu" u Knezu, prošle godine sam kupila u sred grada onog zmaja za puštanje Malom Od 'Ladnog Oružja pa sam ga puštala do kuće :lol: a takođe me možete videti po velikoj vrućini kako se prskam na nebitnokojojlokaciji bezobrazno velikom vodenom puškom sa tim istim Malim Od 'Ladnog Oružja (uvek ga sjebem :skok: bude skroz mokar) ili sa enibadi ko se priključi okršaju :astasad: ondaaaaaa isplazim jezik bar 3 puta dnevno :plaz2: prasnem u smeh i iz čista mira i kad god hoćeš i bre (!!!!!) trudim se svakodnevno da od svega ozbiljnog napravim neozbiljno :uzbud:

D mor d merijer :skok: jel' tako, moje drugo JA? :skok:

Uan of d čildrn:
axam, ja sam jos uvek dete :uredu: a vi!? :osmeh:

:uzbud: :plaz2: :uredu: :ok: :uzbud:

[yige_gui]

D mor d merijer :skok: jel' tako, moje drugo JA? :skok:


takoooo jeeee breeee moje drugo JA :uzbud: :uzbud:

ili sa enibadi ko se priključi okršaju

ce dodje tren kad cemo se susresti oci u oci sa sve vodenim pistoljima :astasad: :plaz2: :uzbud: :uredu: :plaz2: :uzbud:

dzamp, dzamp, dzamp araunddddd :skok: :uzbud: :skok:

[bebagm]

:cesces: Ludo burazeru,ludoooo! :jeee: A da se igramo skolice i laste prolaste.... Setala se Cici Mici,dole gore po ulici,oci su joj sive noge su joj krive,cao bejbe to sam jaaaaa:dance: Halo halo bolnica,zena mi je trudnica,ima dvoje dece:ortak: uskoro ce trece:) ,cetvrto u roku a peto u soku :wacko: cao bejbe to sam ja. . . .

[TROPRSTI]

Nema šanse da se toga oslobodim.
Partnerka mi prebacuje skoro svakodnevno kad vidi koliko još te dece izlazi iz mene.

Kako čovek da ne ostane dete kad vidi koliko je sve inspirativno oko njega. Pa dođe mi da drečim na sav glas kad god vidim vesti o društvenoekonomskopolitičkomoralnom posrnuću!
Zato ja sve preokrenem na zajebanciju. Bolje ja sam nego da me ONI !

[kissigirl]

Obavezno kada vidim ljuljasku,odmah potrcim da se ljuljam,spustam se na toboganu,zimi sa mladjim bratom pravim sneska,gadjamo se grudvama,leti se prskamo vodenim pistoljima... Drustvo me zeza,njihove obavezne reci upucene meni su 'Daj odrasti!'... Ali ja to jednostavno ne zelim :osmeh:

[bebagm]

“Ako se ne radjamo iznova, ako nismo kadri da posmatramo svet sa onom istom bezazlenoscu i odusevljenjem kao u detinjstvu, onda zivot gubi svaki smisao. Obratimo paznju na ono sto nam govori dete koje smo sacuvali u svom srcu. Nemojmo se stideti zbog njega. Nemojmo dopustiti da to dete oseti strah zato sto je napusteno i zato sto ga gotovo nikada ne slusamo. Ucinimo sve da to dete ponovo oseti ljubav. Ucinimo mu po volji cak i ako to zahteva od nas da se ponasamo drugacije nego sto smo navikli, cak i ako drugima to bude izgledalo glupo. Ako budemo slusali dete koje nosimo u dusi, nase oci ce povratiti sjaj. Ako ne izgubimo dodir s tim detetom, necemo izgubiti dodir sa zivotom.”

Paulo Koeljo
“Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala”

[Mish]

Ljuljaška, klackalica, luna park, dečije pesmice,..... Ne odolevam im. Verujem da nikada i neću.
A i dalje ume iz mene da izbije ona prava dečija naivnost i neiskvarenost.
Zar je loše negovati to dete u sebi? I uvek me nerviraju oni koji te odlike istinskog življenja nazivaju nezrelošću.

[silvia]

dete u meni.....uvek ce biti tu

necu nikad da odrastem :):( :)

[makilli]

Dete je jos uvek u meni.Dete uglavnom i vodi glavnu rec pa ja izgledam sasavo onima koji su ga ugusili u sebi.Hvala Bogu pa imam jos dvoje dece,supruga i cerku,pa nam nikad nije dosadno.I ne,necu da odrastem,porasla jesam ali odrasla slabo... ;)

[Andjelika]

pa...
recimo da sam sva detinjasta....
smejem se stalno, shalim se, oblachim se ko neko dete roze/plavo/crveno......
shto bi moja profesorka rekla: "kod Vas koleginice sve u tonu, chak Vam je i spajalica na ispitnom zadatku roze." :)

stvarno sam sva ko neko detence.... nije ni chudo shto me vetjina ljudi u prvom momentu ne posmatra ozbiljno i smanje mi godine bar za 6-7 ......

da...
trchim po ulici, pevam.....
smejem se glasno, od srca.....
reagujem skroz spontano pa hesto shokiram ljude.......
osvajam osmehom.....

[**princess**]

... zivece vechno... ne zelim da odrastem :)

[Crazy Angel]

stvarno sam sva ko neko detence.... nije ni chudo shto me vetjina ljudi u prvom momentu ne posmatra ozbiljno i smanje mi godine bar za 6-7 ......

smejem se glasno, od srca.....
reagujem skroz spontano pa hesto shokiram ljude.......
osvajam osmehom.....


:ok:

umrecu detinjasta :)

[robi]

........valjda nikad se necu uozbiljiti, neznam sto je to tako, ali uopste mi nesmeta.........

[zillertal]

Da li ste primetili koliko se vecina nekada dragih faca sa faksa, drugara sa velikim D tokom godina promenilo u dusi, otudjilo. Kada ti dodju u susret kao da nailazi tudjin. E, moj drug Pista i ja smo sacuvali decije, mlado, otvoreno srce za poglede na zivot. Hodati otvorena srca u ovom nemilosrdnom svetu, a, nazalost, danasnji mladi za bolji ne znaju, je hrabrost. Cesto te izujedaju zli, izfrustrirani ljudi, uobrazeni u sebe,a zapravo preplaseni i jadni. Ostati cistog srca, gledati koliko se to moze optimisticki na svaki dogadjaj svakodnevice nije lako, ali je strasno lepo. Onda te pitaju: koliko ti imas godina? Ko bi rekao, imas toliko volje i radosti u sebi. To je vestina ocuvanja deteta u dusi.

[PropelerZviz]

Valjda je normalno voleti period života koji je bio razbibriga i nista drugo... to je deo čoveka i ne može se amputirati. Danas imam utisak da mi je dan neispunjen, a nekad to nisam mogao zamisliti... e kad drugi odluče da je vreme da porasteš, svi te napadaju sa "ne glupirajse" parolama.. i tako lagano i sam, upijajući informacije i tuđa razmišljanja prestaneš da letiš, igračke se ukoče, a dan je sve kraći.... ali to je normalno i nije neka patnja. Svaki period života ima svoje lepote i ne treba se puno baviti rezimiranjem.... jednako volim da radim, da se zabavljam i da i da se "glupiram" i detinjim...a ovo poslednje itekako opušta :smeh:

'Oće ljudi često da ismevaju detinjasto ponašanja, pogotovo ako je isti pol u pitanju... ali to nije razlog da ja bacim mog medu!
:liz: :jeee: :plaz3: :klinac: :cucla:

[lepi]

pa ja nemogu da odgovorim na ovo jer ja i jesam stvarno dete :uzbud:


a ako je pitanje dali cu ostati zauvek pa da naravno:ok:

[little fairy]

Nema šanse da se uozbiljim. Pa to mi je duhovna hrana. A osim toga, kako bi to izgledalo?? Naime, nitko mi ne daje 28 godina niti da sam gospođa a kamoli mama. Šok za šokom.. Još kad me vide kako se vrtim na stolici, ližem lizalicu, podmećem klopke, na poslu prijašnjem se grudam i snjegovića radim..

Da to odbacim jer ulazim u treće disutljeće? No chance! :jok:

[love hunter]

...kad sam bio mali mslio sam da cu, ako skinem dovoljno praha sa krila leptirova i pospem se njime, i ja moci da poletim...odustao sam kada je prvi leptir kome sam skinuo prah uginuo...

...ako jednoga dana primetim da je decak u meni nestao,znacu da sam umro...iako cu mozda jos hodati.

[kuta]

Ljudi...ja sam i danas posle 29 god i dalje jedno malo dete!Obozavao sam energiju Branka kockice i pozeleo da ceo zivot otanem jedno malo dete bas kao i on!Evo danas imam sina i cerkicu.Uzivam u njihovom detinjstvu i igranju nikada nema kraja.Sta ce biti kad postanem deda?:uzbud:
da li mozete da zamislite dedu kako brani penal svom unuku?:uzbud::uzbud::uzbud:

[little fairy]

da li mozete da zamislite dedu kako brani penal svom unuku?:uzbud::uzbud::uzbud:

A budeš bio neki deda.. Pa pusti unuku da zabije gol! :roll:

[lav71]

...ja sam uvek ozbiljan...:uredu:...i neću detinjasto da se ponašam...:jok: :roll:

[Invisibleman]

Da. Ima ga.
Mislim svako da ga ima. Samo to neko više ili manje ispoljava.

[duga12]

...sto sam starija sve se vise blesiram:crazy:...sto bi jedna baka rekla:"ludo raslo,manito staralo:uzbud:

[triViALna]

Za mene je nemoguce biti roditelj, a ne biti pri tome dete.

:)

Kazem nemoguce zato sto ne bih mogla da dozivim dete autenticno bez deteta u meni. I ne bih mogla da ucim, da ponovo ucim sve ono sto sam zaboravila, potisnula, prasinom godina prekrila. Odgovarati na pitanja koja sam odavno zaboravila sebi da postavljam, jer su tamo neke dostignute "istine" sahranile pitanje pre rodjenja.

Deca stavljaju upitnike gde ih niko ne stavlja.
Deca koracaju nekim neuhodanim stazama logike.
Deca su primarni izvor intuitivne kreativnosti i inovacije - motor promena.

Nikada ne bih bila toliko iskonski dete bez deteta.
I nikada ne bih sumnjala vise u sebe da nemam deteta.

:)

[Tami80]

Najveca umetnost je sacuvati ono dete u nama....
Iskreno voli,iskreno ljubi....znaj da se radujes i znaj da poludis..... ;)

[GostBG]

Kad toga deteta u meni ne bude vise,znacu da sam omatorio.Kao dete su me ucili da je higijena(cak i mentalna) jako bitna stvar u zivotu.Eto,stekoh tu naviku,i sacuvah je zauvek.Zato mi jako smetaju masni,znojavi i prljavi ljudi.A vec nazovu zene,da ne pricam.Kad to bude prestalo da mi smeta,znacu da sam mrtav.

[Rohalj Baze]

Kupim igracku kuminoj maloj...i na kraju kupim i sebi isto :)

[bellissima]

U meni dete jos uvek zivi...:)

kad se radujem sitnicama...
kad se smejem,jos uvek imam napade onog decijeg
smeha,koji je toliko pun razbibrige,onog smeha od srca...

I nedam mu da ode...
Ne dam godinama da ga pregaze,
to je nesto sto mi niko ne moze ukrasti,
dok god ga ja cvrsto cuvam u sebi...:)

[Lilith_021]

Cesto mi, pogotovo na netu kad me ne vide, kazu da ne mogu da provale moj datum prizvodnje :uredu:
Kazu tako se bezbrizno shalish, a opet umes i iskusno na napises..
To je to.
Znam neke mnogo mladje koji deluju odraslije nego sto cu ja ikad biti. Nasmejem
se, ali grohotom, kad zapnem u gradskom prevozu i sve te stvari koje odrasli ne bi trebalo da cine..

[robert ns]

kazu za odrasle da su svi nekad bili deca.. ali navodno zivot ih cini ozbiljnim i navodno ne mogu da budu deca, jer kazu, zivot nosi brige, zivot nosi obaveze, zivot nosi ozbiljnost, zabrinutost i ono sto svima nekako uvek fali -- vremena.. zar moze da fali vremena za ono dete u nama!?

jel u vama jos uvek negde skriveno ono malo derishte!? jel proviri povremeno ili je to dete sasvim sazrelo u odraslu osobu?
:

axam, ja sam jos uvek dete :uredu: a vi!? :osmeh:

biti veliko dete od glave do pete moze biti i lepo zanimanje samo treba znati samo treba smeti :hahaha:

[Goga]

:uzbud:

Kiki i ja smo se zaneli u igranju,
jedan od komentara je da sam " gora " od njega (vrištanje, skakanje, prevrtanje).

Nikome necu dozvoliti da " uništi " to " dete " u meni. :ljulja:

[felix]

Dete beznadezno zarobljeno u telu odraslog coveka.

[Samuraj]

Још од малена сам се бојао васпитачица и неговатељица... Сећам се да је у мом граду била једна опасна васпитачица која ми је утерала страх у кости... била је висока и танка, имала је дугу, природну и увек пуштену косу преко рамена која је досезала до груди, а ја сам се плашио да ће јој се замрсити и да ће је болети када се буде чешљала. Носила је најчешће беле тесне кошуље са облим крагнама које су лепршале са страна јер је увек била раскопчана три дугмета....бојао сам се да је кошуља не стеже превише и питао се увек да ли има довољно ваздуха. Стомак јој је увек био чудестно раван и чврст тако да је у мени из дана у дан растао страх да је гладна, да ли ће јој се наћи неко у помоћи ако падне и онемоћа... Ноге су јој биле чудесно дуге и витке ...то ми је уливало посебан можда и највећи страх јер сам имао неку визију да никада не бих могао побећи од неког са таквим ногама...и тако, увек сам им се предавао унапред, без борбе....

И после толико година, када осетима да ми нешто фали, недостаје, када пожелим да се сетим како је било када сам био мали сетим се васпитачице у мојој предшколској установи.... и буде ми драго што ме отац и мајка нису никада одвели тамо....стварно их се бојим. Сада се морам ослободити тог страха...осећам моменат ;)!

[NSdjanka]

Ovo moje i dalje raste... Ponekad se zapitam, šta će se desiti kada me preraste? ;)